Viktor Lazić – Velika pustolovina

Viktor Lazić (1985, Beograd) je putopisac, diplomirani pravnik i doktorant kineskog prava, poliglota i ovlašćeni prevodilac, turistički vodič, ambasador Srpskog bibliofilskog društva, filatelista i numizmatičar, renesansna ličnost koju su mediji proglasili „najvećim srpskim avanturistom“. Proveo je skoro osam godina na putovanjima po svetu i sistematski obilazio šezdeset zemalja na četiri kontinenta. Do sada je objavio četiri knjige, a najnoviju je upravo objavila Laguna.


Viktore, kaži nam nešto o tvom najvećem putovanju.

Posle 421 dana putovanja na kojem sam doručkovao sa mongolskim plemenima, ručao sa gusarima i večerao na ruševinama „Crvenih Kmera”, vratio sam se u Srbiju da svoje avanture i saznanja podelim sa širim krugom ljudi. Bilo je to jedno od najvećih i najzanimljivijih putovanja, od Kosova do Vladivostoka, od starog kontinenta do Sibira, od obala Arktika do obala Australije. Peške, na leđima slonova, kamila i konja, motorima, avionima i autobusima, a ponajviše bordo ladom nivom.

Bilo je to veoma naporno putovanje. Šta sve uključuje takav poduhvat?

Noćio sam najvećim delom u mom hotelu sa četiri zvezdice, tj. četiri točka, ladi nivi – čak 308 noći, a nešto i na otvorenom. Samo tokom ovog putovanja obišao sam 3 kontinenta, 32 države, 4 problematične provincije kojima sam prokrstario koristeći više od 20 različitih vrsta prevoznih sredstava.

Da li znaš koliko si ukupno prešao kilometara? Da li si imao problema sa autom ili sa administracijom?

Prešao sam oko 140.000 kilometara, 80.000 sam lično vozio automobilom, a tokom te vožnje zaustavile su me čak 102 policijske kontrole! Prešao sam 78 graničnih prelaza, dobio nekoliko desetina viza, a moja draga lada se kvarila 34 puta, pa sam je najčešće sam popravljao,pošto imam završen kurs i za automehaničara.

Da li su nekad pokušavali da te napadnu ili pokradu?

Više puta nego što mogu da prebrojim. Ukradeno mi je sedam fotoaparata i tri mobilna telefona; da mi ne bi ukrali i GPS putovao sam koristeći kompas i stare mape. Da bi delovalo kao da ne putujem sam, sa sobom sam poneo seksi lutku – Milevu, tako da je noću delovalo kao danas dvoje noći u kolima. I pored toga, u gradu Ulan Ude u Sibiru, dok sam spavao u kolima, neko je pokušao da obije auto, ali sam ga na vreme uplašio.

Kako se put odrazio na tvoje fizičko stanje?

Najduže se nisam kupao 16 dana, a smršao sam ukupno 22 kilograma. Štedeo sam novac kako bih kupio što više knjiga i artifakata, pošto planiram da u Beogradu otvorim putničku biblioteku i muzej. Za Beograd sam poslao jednu tonu, a prikupio sam materijal za dva naučna rada i doktorsku disertaciju. Na tako dugom putovanju sigurno je bilo mnogo zanimljivih doživljaja. Družio sam se sa piratima u Malaka moreuzu, skrivao se u skloništu Pola Pota u Kambodži, razgovarao sa Deda Mrazom u Finskoj, shvatio zašto je propao komunizamu Uljanovsku, rodnom mestu V.I. Lenjina, pričestio se kod lažnog Isusa u Rusiji, imao proameričkog vodiča u Vijetnamu i pored celog sveta dobio batine u mirnoj Australiji…

Tvoji saveti za jeftina putovanja?

Veoma je teško dati konkretan savet, zato što to velikim delom zavisi od karaktera samog putnika ali i sistema kako neko putuje. Zavisi koje prevozno sredstvo koristite, koliko novca imate, šta je cilj putovanja, šta želite da obiđete… Ali glavni savet jeste da je bitno da se čovek odvaži i krene. Tek tako ceo svet može biti vaš. Na dugim i teškim putovanjima najbitnije je da se zadovoljimo sa malim; obično oni koji “skupo” žive kod kuće još skuplje putuju. Magična reč je: prilagođavanje, kako zemlji tako i hotelu, vodi, hrani, klimi. To nije uvek jednostavno kao što možda zvuči.

Mesta koja naši čitaoci moraju da posete?

Pravom putniku su sva mesta zanimljiva. Smatram da uvek prvo treba posetiti svoj grad,svoju okolinu i svoju zemlju. Ima ljudi koji ceo život žive u Beogradu a nikada se nisu prošetali Kalemegdanom. Zato sam i ja na moj veliki put krenuo sa Kosmeta, iz manastira Dečani – kako bih pružio simboličnu podršku našem narodu ali i kako bih skrenuo pažnju na to da se prvo treba i mora upoznavati svoja zemlja. Od poznatih mesta na svetu uvek preporučujem UNESCO listu svetske kulturne i prirodne baštine.

Najlepše i najstrašnije osećanje na nekom putovanju?

Pošto ceo život putujem, to je jednako pitanju šta mi je najlepše a šta najstrašnije osećanje u životu. Previše je lepih i ružnih stvari; put me je naučio da se u sreći ne gordim, a u nevolji ne očajavam. Strašnih stvari je svakako bilo, kao što je pljačka u Maleziji kada mi je ukradeno sve– sav novac, pasoš, odeća… srećom, policajci su mi dozvolili da noćim u zatvorskoj ćeliji i dali mi nešto novca za hranu, inače bih morao da prosim na ulici. Zaglavljivanje u blatu pustinje Gobi je takođe bilo veoma teško. Pa ipak, svi ti događaji su se završili dobro i sada na njih gledam sa osmehom. Najlepše stvari su svakako susreti sa ljudima i prirodom – mnogo domaćina me je primalo u svoje domove i delilo sa mnom poslednje parče hleba ili šaku pirinča; mnogo noćenja u džungli, u kraterima vulkana ili u dubini okeana, pošto sam i ronilac, svakako su ostavili jak utisak na mene.

Šta uvek nosiš na put?

Glavu, pasoš, kreditnu karticu i nešto srpskog sitnog novca – lep suvenir za ljude koji mi pomognu u nekoj dalekoj zemlji. Možda bi jedan od najvažnijih saveta za putnike trebalo da bude upravo to – da sa sobom nose što je manje moguće. Kada čovek ponese malo, tek onda shvati kako mu ni to malo što je poneo zapravo nije potrebno. Veliki koferi otežavaju kretanje i uživanje u dalekim predelima; pri tom najčešće sve što ponesete možete kupiti tamo gde idete i koštaće vas manje živaca, energije pa čak i novca nego prenos tih stvari na toliku razdaljinu.

Šta nikako ne bi trebalo da se radi na putovanjima?

Da se gleda na druge ljude i predele sa visine. Gordost je veliki greh i nepravda; a to je nešto što veoma često viđam kod ljudi zapadne civilizacije kada posećuju druge predele. Takođe ne preporučujem pijančenja i noćne izlaske, zato što je noć uvek doba povećanog rizika, a kafanu ili kafić možete naći i u Beogradu. Ali, to sve zavisi od putnika, zašto je krenuo na put i šta ga zanima.

Da li misliš da je skupo putovati danas ili možda imaš neke ideje za koje ljudi ne znaju?

Šta znači “skupo”? Za nekoga je skup hotel, ali ja recimo tih problema nemam jer noćim u ladi. Najskuplja je želja da se krene i uradi nešto, do prvog koraka se najteže dolazi. Najskuplji su strah i predrasude, jer blokiraju ljude i najviše im oduzimaju. Postoje mnogi načini da se prevaziđe besparica, a jedan od tih su svakako internet klubovi putnika koji jedni drugima pružaju besplatan smeštaj. To sam koristio više desetina puta, a više od 20 putnika sam i ja tako ugostio u Beogradu.

Odakle ideja da napišeš knjigu?

Pisci se rađaju. Ideja se verovatno začela u nekom trenutku dok sam još bio u majčinoj utrobi; pisanje je moja najveća ljubav, a tu je u želja da se iskustva podele sa drugima, da i druge povedem na moja putovanja i u moje misli; zato nikada na putovanjima nisam sam, iako putujem sam.

Zašto da je kupimo?

Zašto se inače kupuju knjige? Da bi se saznalo nešto novo, doživelo novo iskustvo. A novih iskustava iz celog sveta možete naći na pretek u mojim knjigama. U najnovijoj, “U srcu Sumatre” koju izdaje Laguna pišem o susretu sa gusarima, o čitanju Crnjanskog, o boravku u kraterima vulkana, o bežanju sa venčanja iz plemena nekadašnjih ljudoždera u pleme matrijarhata u kome vladaju žene, a muškarci nemaju ni pravo svojine…

 

Ostali su pročitali i ovo:

Android u muzeju
Lady Gaga - Metal mashups and covers
Japanski naučnici kreirali prvi hologram koji se može dodirnuti
Laguna objavila BESNILO Borislava Pekića
Binarni moralni kod - Da li čovečanstvo sanja električne ovce?