Dražen PekušićNauka

Frekvencija mozga

Pitanje svesti i svesnosti je po mom skromnom mišljenju duboko lična stvar koju teško možemo generalizovati kroz formu kakve definicije za udžbenike. Doduše može se izaći s nekim ’light’ obrascima koje možemo primenjivati na većinu slučajeva ali sve dalje, i dublje, od toga je stvar ličnih unutrašnjih stanja kojih smo samo deo i koji se ispoljavaju kroz manifestaciju znanu kao budna svest, a to je tek vrh ledenog brega. Sa druge strane jesu li pak sva ta stanja izmenjene svesti, koje moderan čovek tako olako etiketira bolestima, zaista poremećaji i nužno zlo??

Upravo tu dolazimo do Jill i onoga što nam ta šarmantna dama donosi kroz iskustva iz prve ruke – been there, done that. Čini mi se da smo danas zbog samog načina života preterano nefleksibilni po pitanju svega što ne dolazi sa stanovišta tvrde materije i olako shvatamo tanane svetove koji leže ispod tepiha prašnjave svesnosti. Pogledajmo samo kako se neuko i sa krajnje malo pažnje odnosimo prema vlastitim snovima ignorišiću ih i svodeći na nebitne i beznačajne umne projekcije tokom noći dok ti isti snovi predstavljaju nešto potpuno suprotno i zlata vredno, ono unutrašnje Ja koje celog života potiskujemo i time jako štetimo nama samima. Tako nesvesno proizvodimo umne čvorove idući u mentalni disbalans. Nekada davno, ali i danas u određenim krugovima, mnogo se više poklanjalo pažnje tim ’predelima’ bića sa stanovišta koje nije bilo previše zakaljano materijalnim pa se sa više slobode duha zalazilo u temu istraživala i nekim manje konvencijalnim metodama rada. Uostalom ko je uopšte pa kadar za uspostavljanje pravila igre na tom polju?
Sva sreća pa se pojavi tu i tamo osoba kao što je Jill Bolte Taylor koja svojim iskustvima prodrma javnost, iako i ona sama dolazi upravo iz tog ukočeno-učmalog sveta tvrdokorne nauke. Ona nam nudi jedno interesantno gledište na temu nečega što zovemo šlog – sveta koji leži daleko van naše petočulne percepcije na koju smo tako, previše, navikli… i šta se uopšte događa s našom svešću i bićem po prekidu funkcionisanja tih ‘elementarnih’ čula.


I sam sam pobornik teorije da mozak ovakav jeste je samo uređaj koji je tu da renderuje stvarnost onakvom kakvu je vidimo i doživljavamo, trodimenzionalno/prostor-vremensku i to je to. A ne kao vrstu ogrmnog hard diska koji samo i jedino služi za pohranjivanje enormnih količina podataka. To je kao kada bi izneli tvrdnju da TV preko koga gledamo brdo filmova, emisija i tone najrazličitijih drugih programa je uređjaj koji u sebi ima pohranjen sav taj materijal a na nama je da samo preturamo po memoriji TV-a i da gledamo odabrano. Taj naš moždani uređaj ima prvenstveno svrhu  da tananije i neopipljive talase pretvara u talase drugog tipa, nama prilagođene frekvencije, a koji se nalaze svuda oko nas i u svakoj tački prostora, širom etra. Mi se danas ponašamo isto onako kako bi se ponašao čovek sa svešću osobe iz npr. 15. veka kome bi predočili gore pomenuti koncept televizora kao uređaja za zabavu. Čini mi se da bi vas očas posla proglasili obožavaocem nečastivog pri samoj pomisli na takve ludosti koje bi mu spomenuli. Upravo tako prolaze danas zagovornici nekih drugih gledišta na ljudski um I samu prirodu čoveka.
Mozak je kapsula koja za cilj ima materijalizaciju svesti kao višeg tipa bestelesne energije. Prosto se uvek naježim od glave do pete kada slušam Jill u opsivanju stanja bezgraničnosti nje kao bestelesnog bića. Ko je ikada čitao bilo šta na temu ezoternih učenjima, bilo da dolaze iz regije Indije ili da se radi o zapadnom hermetizmu, može lako uočiti brdo sličnosti i poklapanja. Ljudski um je daleko više od onoga što mislimo da predstavlja… Ali samo za one koji se odluče da zavire na tamnu stranu Meseca.

 Autor: Dražen Pekušić