Puzzle Agent – Inteligentni humor

Kad je pre godinu i kusur (ako ne i više) Teltale Games objavio da pravi epizodnu igricu, u više nastavaka, koja će ujedno biti za decu, odrasle i sve one koji još uvek ne znaju u koju klasifikaciju se ubrajaju (kao većina nas gamera), i koja je pod direktnim uticajem Stenlija Kjubrika, Dejvida Linča i braće Koen, moj entuzijazam je skočio za milijardu poena. Pritom je posebno naglašeno da će ova igra biti klasičan „Puzzle game“ – igra sa gomilom mozgalica, zagonetki i sličnim momentima, tako da je za njeno igranje potrebna pre inteligencija nego gamersko iskustvo. Savršeno, mogu da uživam u igri bez preteranog naprezanja… Kako da ne…

Prvi kontakt sa igrom je izazvao neverovatan talas smeha, jer je igra urađena u tako duhovitom stilu da bi se svaki iole ozbiljan igrač prvo premišio (gamerska analogija za prekrstio) a onda pošteno razmislio da li da je uopšte igra, ili da je ostavi nekom mladjem rođaku. Elem, igra je urađena u 2D okruženju, sa nacrtanim karakterima. Pritom kada kažem nacrtanim – zaista mislim nacrtanim. Radjeni su bojicama, i neverovatno je jednostavan dizajn, kako likova, tako i okruženja. U suštini, sve podseća na karikature iz američkih puzzle časopisa. Od samog početka igre igrač u suštini prati jednu veoma zanimljivu 2D interaktivnu animaciju, sa rešavanjem mozgalica.

Priča prati specijalnog agenta Nelsona Tethersa iz FBI divizije za istraživanje mozgalica (inače ne volim da pišem na stranjskom, ali neke stvari zaista izgube smisao kad se prevedu – Puzzle Research Division), koji dobija zadatak da u malom mestu Scoggins u Minesoti istraži zatvaranje fabrike gumica za brisanje. Budući da fabrika pravi gumice za Belu Kuću i predsednika, veoma je bitno da se otkrije zbog čega je zatvorena. U ovom malom snežnom gradiću se Nelson sreće sa gomilom ne baš gostoljubivih građana, čudnim dešavanjima i „Skrivenim ljudima“,tj. šumskim gnomovima. Po završetku prvog dela, odnosno prve epizode, zbunjen onim što je video, Nelson se u drugom delu vraća u Scoggins kako bi završio svoju istragu, i kako bi konačno mogao da se smiri, ali ovaj put naleće na još manje gostoprimstva, još više čudnih događaja, previše šumskih gnomova, gomilu nestalih i kidnapovanih ljudi i na Bigfoot-a. A, da, zamalo da zaboravim, da bi sve bilo još veselije, američka vlada zataškava slučaj, i sve se vrti oko teorije zavere… Jedan neverovatan spoj zaista nenormalno zanimljivog humora, mračnih situacija, i sve u svemu, za ljubitelje gorepomenutih režisera – zaista neverovatno iskustvo. A za one koji ne obraćaju pažnju na režisere i atmosferu, igra nudi neverovatno veliku količinu mozgalica svih vrsta. Od jednostavnih do izuzetno komplikovanih matematičkih ili jezičkih problema, preko geometrije do fizike… Svega i svačega…

Igru je sasvim moguće preći za jedno veče (e sad, ovo je subjektivan vremenski termin, budući da ja ne mogu da se smirim dok nešto ne prekucam), ali samo ako se baš potrudite. Doduše, ovo se odnosi na pojedinačne epizode, jer za obe epizode vezano, treba mnogo više vremena (osobama koje nisu navikle da svoje vreme žrtvuju na ovakav način). Ni prva, ni druga epizoda nisu preterano zahtevne, i mogu se igrati na praktično svakoj mašini, a pored toga, na STEAM-u su prilično jeftine, a ako ih kupite u paketu – još jeftinije. Naravno, u ovoj krizi, nikom ne pada na pamet da ih kupuje (bar na našim prostorima) tako da ću opet da se bacim u reklamiranje i da kažem – torrenti i forumi, najbolji prijatelji svih nas koji volimo da se nazivamo piratima (ovim putem pozdravljam Piratsku Partiju Srbije i ostalih 96% stanovništva Srbije i Balkana, koji sav svoj softver nabavljaju na ovaj način). Ni jedna ni druga epizoda ne zauzimaju previše prostora na ljubljenom vam hard disku, i nećete biti prinuđeni da brišete fotke sa kobasicijade, ili prvog maja da bi ih instalirali.

Ovu neprevaziđenu atmosferu je zaista neophodno iskusiti, a ono što me posebno oduševljava u priči je činjenica da su lak i manje poznati developeri kao što su Teltale Games akcenat počeli da stavljaju na atmosferu, priču i igrivost, kao i na faktor zaraznosti same igre. Na ovaj način zadržavaju pažnju igrača, i ostavljaju igru u najboljem mogućem sećanju. Čak ide do te mere da, iako su mozgalice iste, igra može da se igra i prelazi više puta, jer zaista pruža neverovatno zadovoljstvo. Jedini problem je što nije baš lako igrati je bez olovke i papira, budući da će vam taj alat biti neophodan za rešavanje pojedinih problema. Ako ste „uredni“ kao ja, onda nećete imati gde da ostavite taj papir i olovku, ali sa druge strane, bar ćete sa tim kršom oko sebe videti svet kroz oči tipičnog gamera. Takođe je jako zanimljivo to što ovu igru možete da igrate sa familijom, devojkom, ortacima ili sami, a iskustvo je svaki put drugačije, jer svako probleme rešava na drugi način…

Sad da sam ja kao neki doktor, rekao bih da ovu igru preporučujem u slučajevima akutne dosadne ili uznapredovalog oblika letargije, ali budući da sam samo jedan običan gamer, mogu da kažem da je igra zaista fenomenalna, i da bi svako ko voli da se opusti uz mozgalice trebalo da je proba. Samo, važno je znati (ovo sad dođe kao ona reklama za lekove, pa onda kad kažu za indikacije i kontraindikacije se obratite lekaru ili farmaceutu) da, ako zaista želite da uživate u celoj igri u potpunosti, neophodno je preći prvi deo priče, jer je drugi baš čist nastavak, pričom potpuno vezan za prvu epizodu.

Poruka svega ovoga do sad je – ako slučajno naletite na Puzzle Agent-a, probajte obavezno – nećete zažaliti.

Do skorog igranja.

Autor: Danilo Radojčin

Ostali su pročitali i ovo:

Online serveri i život na njima
5 sjajnih ne-gejmerskih igrica
War of The Roses: Paz' Mirko, mač od dva metra!
EURO TRUCK SIMULATOR II: Gospodar autoputa
THE SHOWDOWN EFFECT: Miris baruta i prošlosti