Ma šta mi reče...Snežana Džekulić

Život je samo vožnja

Tobogan za eutanaziju je čelična konstrukcija slična onima koje viđamo u luna parku, ali dizajnirana da ubije svoje putnike.

Maketu ovog vozića smrti osmislio je i napravio 2010. godine Julijonas Urbonas, doktorant Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Urbonas, koji je nekada radio u zabavnom parku, započeo je ovaj projekat sa ciljem pronalaska „elegantne i euforične smrti“. Praktičnu stranu svog pronalaska Urbonas vidi u eutanaziji i egzekuciji. Inspirisao ga je Džon Alen, koji je bio predsednik Filadelfijske kompanije tobogana, svojim opisom idealnog tobogana kao „sprave koja provoza 24-oro ljudi i vrati ih nazad mrtve“. Naravno, ovoj ideji su se usprotivila mnoga udruženja koja se bore protiv
eutanazije.


Maketa počinje oštim usponom do 510m, do čijeg bi vrha voz sa 24 putnika stizao za 2 minuta. Sa te visine, pojurio bi na dole brzinom od 360 km/h. Potom bi se kompozicija ispravila na kratkom ravnom delu, neposredno pred ulazak u jednu od sedam Eulerovih spirala. Svaki naredni obrtaj bi imao manji prečnik od prethodnog, s ciljem rapidnog pojačanja gravitacione sile. Nakon sedmog kruga, kompozicija bi isporučila tela.

Tobogan za eutanaziju ubija svoje putnike dugom cerebralnom hipoksijom, tj. nedovoljnim dotokom kiseonika u mozak. Vožnja od sedam obrtaja bi proizvela 10g silu u trajanju od 60 sekundi, dovoljnu da izazove gubitak perifernog vida, onesvešćivanje, a potom i sigurnu smrt. Suštinski, prva dva kruga su sasvim dovoljna, ima ih sedam samo da bi osigurali da putnicima koji imaju veću toleranciju na gravitacionu silu to ipak bude poslednja vožnja.

Tobogan je privukao medijsku pažnju na izložbi Naučne galerije u Dablinu, na kojoj je ova maketa bila predstavljena od aprila do juna ove godine.

Autor: Snežana Džekulić