Danilo RadojčinGames People Play

Limbo: Video igra iz predvorja pakla

Izlazak još jedne indie igre za PC platformu, nakon što je oduševila sve igrače na konzolama je definitivno jedan od onih dana koji su mi zaokruženi u kalendaru. Doduše, nije pametno zaokruživati stvari po displeju mobilnog, jer posle ne vidite ništa na istom, a i zbunjujuće je, ali hvala Bogu pa sam našao aceton na vreme.

Elem, Limbo – 2D platforma, sa urnebesno lakim kontrolama (strelice i action dugme), predobrom atmosferom, izuzetno teškom pričom koja se provlači kroz pozadinu, sjajnim umetničkim momentima i poprilično teškim mozgalicama. Jesam nešto preskočio? A, da, jesam – apsolutno savršenstvo od ostvarenja!!!

Već sam pričao o tome koliko je indie industrija igara napredovala, i koliko je u suštini bitno pružati joj podršku kako bi opstala. E kod Limba imamo upravo tu priču. Jedna od najiščekivanijih indie igara ove godine (bar za nas koji nemamo konzole, a i da ih imamo i dalje bi više voleli PC) je pre par dana konačno postala dostupna za PC gamere. Svi koji su bar jednom u životu imali kontakt sa nezavisnim developerima i nekom od njihovih hedlajnera znaju šta mogu da očekuju od ovog ostvarenja, i kao i uvek, nezavisni studio koji je pravio ovu igru je prevazišao sva očekivanja.

Playdead studio, koji nam je doneo Limbo, čini grupa od 20-ak ljudi iz Danske. Momci (i verovatno devojke,ne znam – za nas gejmere je to apstraktan pojam) su večiti ljubitelji puzzle igrica i ogromni fanovi Braid-a o kom je bilo reči na sajtu. Posle naglog porasta interesovanja za indie igricama, odlučili su da sednu i naprave svoju verziju 2D puzzle platforme i prvi rezultati su ih ostavili bez teksta. Posle najave igre imali su nenormalnu potražnju, a velike kuće su se samo otimale oko njih što je prouzrokovalo da, naravno malo zaslepljeni silnim nulama koje im se nude, prihvate ponudu Microsofta, i naprave je isključivo za konzole. Greška. I to velika. trebalo im je par meseci da shvate da igra zarađuje jako dobro, ali da ljudi ne mogu da je dožive kao što je to bilo sa recimo Braid-om, World Of Goo-om i sličnim indie nazivima, dostupnim svima, i posle dužeg cimanja, uspeli su da je izbace na PC tržište uz saradnju sa Steamom. Šteta je već bila učinjena, a ljudi su uveliko izgubili strpljenje, tako da je Limbo za PC ušao nekako postiđeno. Da bi pokazali kako im je žao, Playdead ekipa je za PC igrače ubacila zanimljivu opciju 3D view-a, gde uz svima poznate crveno plave naočare igrač može da doživi kvazi 3D iskustvo. Mali znak pažnje, ali nedovoljan za silne ljude koji su od ove igre, nažalost digli ruke.

Ja nisam jedan od tih. Još od prvog trailera čekam je kao ozebao sunce, i već par dana posle njenog izlaska, zahvaljujući mom najboljem prijatelju (osoba odgovorna za moju filmofiliju i igrofiliju, kao i za žešće oštećenje jetre i mozga) došao sam u posed iste. Sama ideja ovakve igre je čudna. Ceo svet je crno-beo, muzike nema, zvukovi su poprilično jezivi, a efekti kod umiranja lika su brutalni. Koliko god naivno i slatko igra delovala iz daljine, u suštini je ekstremno mračna, na momente izuzetno nasilna i frustrirajuća. Elementi horora daju sasvim novu sliku o malom slatkom crnom dečačiću sa belim okicama. Potreban je popriličan mentalni napor da bi se igra savladala, ali je krajnje izvodljivo prekucati je za jedan dan.

Igra nije previše zahtevna (čim sam ja uspeo da je instaliram i prekucam na ovom šporetu koji ima više sličnosti sa digitronom nego sa računarom) ali joj je potreban poslednji DirectX, što može malo otežati stvar (jer zahteva malo mozganja pri instalaciji pored klasičnog next,next,next,finish), ali je problem lako rešiv odlaskom na Microsoft download centar. Kontrole se svode na strelice i levo ctrl dugme, tako da je igranje maksimalno lako.

Ono što ostavlja bez daha je definitivno atmosfera igre. Kao i priča. Tamna i izuzetno kontrastna slika sveta kroz koji vodite malog dečaka je maksimalno surealna, do te mere iščašena da sam zaista ubeđen da Limbo, tj. predvorje pakla, ovako izgleda. naravno poučeni iskustvima drugih indie developera, Playdead je odlučio da priču provuče kroz pozadinu, tako da kao i kod Braid-a, možete da je pratite, a ne morate. Sama priča je izuzetno mračna kao i svet kroz koji prolazite i svodi se na smrt, usamljenost, strah, tugu i potragu. Jedan od načina da otkrijete o čemu se zaista radi je da uporedite poslednju sliku sveta na kraju igre sa slikom koja se pojavi kada prođe „odjavna špica“. Kombinovanjem izuzetne psihologije, po kojoj svaki od neprijatelja predstavlja određenu emociju, sa ludom gravitacijom i kontrolom kretanja od strane parazita stvara se jedna poprilično tamna slika, i mislim da govorim u ime svih koji su igrali Limbo, ali trebala bi da je zabranjena za određene starosne grupe. Ili makar ograničena na neki način – definitivno nije za malu decu.

Realno, mali univerzum indie igara se polako, ali sigurno širi, i donosi nam nova iznenađenja, strasti, frustracije, ali i sate i sate uživanja. Akcenat koji ovi developeri stavljaju na priču, atmosferu, mozgalice, logiku je mnogo prisniji i bolji od silnog šminkanja grafike, izmišljanja tople vode, pravljenja suludih količina nastavaka, a sve to u cilju veće i bolje zarade. Iako na igrama kao što je Limbo radi mali broj ljudi, za igre ovog tipa se može reći da imaju dušu, a ja, realno, još nisam upoznao osobu koja nije volela Machinarium, Braid, World Of Goo pa mogu čak da idem do te tačke da kažem i Angry Birds. Male, simpatične, umetnički savršene, sa zaista dubokom pričom u pozadini, indie igre osvajaju svet, a Limbo je jedna od boljih među njima. Ako volite 2D platforme, a Braid ste već počistili, nabavite Limbo – nećete se pokajati, garantovano. Doduše, možda me budete proklinjali kad krenete da gubite živce na komplikovanim nivoima – ja ću da štucam, a vi ne gubite ništa…

Do skorog igranja.

Autor: Danilo Radojčin