Dražen Pekušić

Astralna projekcija

San – pojam koji današnje društvo možda i previše olako shvata. Zapadni čovek gotovo manijakalno je usredsređen na materijalnu dobit i dominaciju silnim prostranstvima dok s druge strane nikako ne želi da se uhvati u koštac osvajanja tananijih svetova koji počivaju unutar njega, njegove svesti ili nesvesti koji su po važnosti daleko ispred puke materije. Ipak postoje tradicije koje daleko ozbiljnije pristupaju konceptu sanjanja kao nečemu što je itekako važno u duhovnom napretku i razvoju čoveka kao potpunog bića, kako fizičkog tako i duhovnog. Puna moć sanjanja izlazi na površinu tek onda kada postanemo svesni mogućnosti koju nosi lucidno sanjanje odnosno astralna projekcije. Pre nego što produžimo dalje želim samo da napomenem da su oba termina ispravna i da se maltene radi o jednoj te istoj stvari, s tim da je termin lucidno sanjanje novijeg datuma i više se odnosi na zvanični naučni pristup (tzv. izvantelesno iskustvo), dok se termin astralne projekcija pre svega koristi u okvirima zapadnog hermetizma odnosno pri određenim školama misterija koje datiraju iz bliže ili dalje prošlosti.

Tokom vekova mnoge od drevnih civilizacija su pojam astralne projekcije opisivale nezavisno jedna od druge. U Egiptu postoje slikovni zapisi koji ilustruju verovanje da tokom spavanja ’’Ka (duša)’’ napušta telo. Mistici Vavilonaca, Haldejaca i Grka učili su svoje sledbenike da se u snu duša odvaja od tela kako bi primila duševnu hranu, dok su Eseni verovali da je priprema za san bitna koliko i priprema za smrt. U skorije vreme (20.vek) za pionire lucidnog sanjanja možemo smatrati Sylvan Muldona i Herewarda Carringtona koji su 1929. godine prošlog veka dali jedan vrlo lep opis teorije i prakse u knjizi pod nazivom ’’The Projection of Astral Body’’.  Njih dvojica su tada izneli mnoge nove poglede na tu temu i utemeljili jedan osveženi pristup posle puno godina izgubljenih i šturih informacija. Pored njih dvojice vredi pomenuti i još neka imena koja su imala znatan uticaj a to su i Robert Monroe, Alex Sanders, Honore de Balzak kao i Emanuel Swedenborg. Svi oni su dali znatan doprinos novom talasu prakse astralne projekcije, kako u prošlim vremenima tako i danas.. Od domaćih ‘astralaca’ tu svakako moramo pomenuti Maju Mandić Marković kao izvrsnog poznavaoca astralne tematike i tvorca nekih novih praksi opisanih u njenoj knjizi ‘’Astralna projekcija’’.

Ovaj fenomen je istraživan i na mnogim psihološkim univerzitetima i institutima širom sveta, ponajviše sredinom prošlog veka, pre svega u Sjedinjenim Državama i SSSR-u, pogotovo pri određenim vojnim krugovima koji su za te svrhe oformljivali potpuno nova odeljenja koja su za cilj imala ovladavanje ovim mentalnim tehnikama. Čak i u nekadašnjoj SFRJ takođe su postojale izvesne neformalne grupe u okviru vojske koje su radile na fenomenu projekcije. Ključni aspekt astralne projekcije je potpuna kontrola, ili svesnost, za vreme odvijanja sna. To znači da smo u stanju da san gradimo po našoj želji i da tok sna bude podređen našoj volji ili pak da budemo apsolutno svesni sna iako ga ne kontrolišemo u potpunosti. Sama kontrola sna predstavlja izuzetan podvig sanjačeve svesti jer tada svesni um dolazi u dodir sa nesvesnim sadržajima, tj. sa mnogim delovima sopstvene ličnosti koji su potisnuti u dalekim odajama našeg mozga. Naravno to je i mač sa dve oštrice jer samim činom ulaska u te ’’skrivene odaje’’ stupamo u dodir sa onim aspektima našeg bića za koji možda ni ne slutimo da postoje niti čemu tačno služe. U tim momentima se svakako radi o stanjima izmenjene svesti kada se lako možemo suočiti sa sopstvenim strahovima kroz određene personifikacije koje um tada automatski kreira. Upravo je to jedna od mnogih primena ’budnog’ sanjanja – oslobađanje od izvesnih strahova i fobija kojima smo skloni na javi. Čak se ide i korak dalje pa tako kroz praktikovanje projekcije može se ovladati i iskustvom izvantelesnog lebdenja tj. opažanja sopstvenog fizičkog tela s mesta izvan njega. U nekim slučajevima ono je i spontano dok je u drugim povezano sa mentalnim ili fizičkim traumama ili potaknuto korišćenjem psihodeličnih supstanci. Sve u svemu tada u potpunosti nismo ograničeni u načinu kretanja i biranja predela koje bi posetili – jer tada granice ne postoje. Mnogi veliki umetnici upravo opisuju slična stanja izmenjene svesti u koja su zapadali ne bi li pronašli taj ’sveti gral’ inspiracije kojim su stvarali svoja van vremenska dela. Tu pre svih mislim na Goethea, W.B.Yeatsa i druge koji su u svoje vreme i lično pripadali društvima koja su se aktivno tada bavila praktikovanjem sličnih tehnika.
S druge strane neurolozi smatraju da je doživljaj izvantelesnog iskustva pokrenut neslaganjem vizuelnih i taktilnih signala koji mogu da izazovu doživljaj prostorne razdvojenosti između sebe (uma) i tela. Laboratorijskim opitima je primećeno da  se magnetnom stimulacijom na desni temporalni režanj, centar vizuelno-prostorne funkcije, dolazi do sličnih rezultata. Generalno postoje dva osnovna oblika lucidnih iskustava. Prvi je lucidno sanjanje, kada je osoba tokom sna svesna nerealističnog sveta dok je drugo iskustvo mnogo više fizičke prirode, kada okolina u velikoj meri odgovara stvarnosti, što se često naziva eterično iskustvo. U ovom slučaju snevač može da ima potpuno realno iskustvo letenja, magnetskih ili vibratornih fenomena. Osoba često veruje da je fizički budna i u panici je jer njeni udovi prolaze kroz predmete i zidove.

Do projekcije može doći na dva načina. Meditativnim putem, kada primenjujući određene tehnike dovodimo sebe u stanje izmenjene svesti laganim ali kontrolisanim ulaskom u san kada zadržavamo svesnost pri susretu s nesvesnim. Takođe je moguća i direktna projekcija mimo ulaska san koja je uglavnom karakteristična za određena traumatična iskustva ili stanja jake iscrpljenosti. Mada kad-kad je moguća i mimo tih uslova, pogotovu ako se radi o istreniranom umu. To praktično znači da se možemo projektovati direktno iz budne svesti, tj. napustiti fizičku ravan i naći se u jednom potpuno ’drugom’ svetu gde zakoni prirode na koje smo navikli ne moraju nužno biti primarni. Naravno do sličnih rezultata se može doći i primenom određenih psihoaktivnih supstanci samo je tada daleko teža kontrola jer i svest biva na neki način kratkotrajno poremećena/narušena te ovaj način ne bih nikako preporučio.

Za ostvarenje lucidnog sna je pre svega bitan izuzetno jak motiv i iskrena želja, potpomognuti istrajnim radom i praksom. Pod praksom se pre svega misli na vođenje dnevnika snova i detaljne analize pod određenim pravilima jer na taj način postepeno se stupa u kontakt sa nesvesnim bićem sanjača što često predstavlja osobu u osobi, onaj deo nas sa kojim se trebamo iznova upoznati jer ga uglavnom sputavamo čitavog života… Doduše to je samo odraz te pro materijalne civilizacije koja pre svega poriče sve nemerljivo klasičnim naučnim eksperimentima koji pak nisu spremni na taj visoki prag mentalnog senzibiliteta koji se iziskuje.

Astralna projekcija je fascinantna. Kada je jednom svesno doživite postaje iskustvo koje vas trenutno menja – kako vaš pogled na sebe, na svet i svetove koji vas okružuju, tako i na doživljaj života i smrti.

Autor: Dražen Pekušić