Boje IndijeMaja Ko

Dan jedanaesti – Dvadesetosatna avantura autobusom

Uzbudljiva vožnja na novim stranicama putopisa “Boje Indije“.

15.03.2011. 

Ustala sam neuobičajeno (i neočekivano) radosna. Doručak na jednoj od terasa nad Gangom – pola sata bez misli, samo sa pogledom na brzake… – pre nego što nam se pridružila blebetava saputnica i pokvarila ugođaj. Posle doručka je usledio frenetični shopping i usputno sretanje ostalih iz grupe u istom poslu.

Zatim, još koji sat samo bivstvovanja na plazi Ganga i kretanje za Puškar. Nažalost suviše malo vremena je bilo za uživanje u prelepoj prirodi koja okružuje Rishikesh…

Do Hardivara, odakle kreće autobus za Puškar idemo rikšama, 35 km. Ispostavlja se da je ‘stanica’ jedna prašnjava zaravan među retkim drvećem, na kojoj je par autobusa i nekoliko kolica sa džidžabidžama, bez i jedne građevine ili službenog lica!

Autobus je na sprat, dole sedišta a nisko iznad njih boksevi za spavanje. Sedišta razvaljena ali udobna, mislimo da je prihvatljivo.

Ali i pre nego što smo pozaspali Indijci su sišli iz bokseva, gde ih je bilo previše, prostrli prostirke po podu i polegali po između sedišta. Neki od onih u boksevima su izbacili noge – pravo nama inad glava. Budili su nas naleti neverovatnog smrada i potreba da otvaramo i zatvaramo prozore. Vožnja, jako truckava.

Stajanje za toalet, pravi pakao. Nekakvo proširenje pored puta sa mnoštvom parkiranih kamiona i vozača koji uriniraju pored istih. Žene iz naše grupe pokušavaju da se sakriju iza nekakve bankine dok ih grupice vozača bez pardona gledaju. Vičemo da se okrenu ali to je samo dovelo do toga da, tkdj. bez ustezanja, priđe nekakav čuvar sa toki-vokijem i nas otera odatle. Ne mogu da razumem zašto nismo bili upozoreni gde se i kako staje tokom dvanaestosatnog puta!

U neko doba noći osetimo stajanje a zatim cimanje, kao da prelazimo preko nekog kamenja. A onda nas sve probude panični povici: “It is the wrong way!!! Stop, stop now!!!” Jedan saputnik je video da je vozač naišao na zastoj na putu i rešio da obiđe kolonu tako što je prešao preko zemljanog dela, koji deli dva smera i nastavio da vozi suprotnim smerom autoputa, u susret svim ostalim vozilima. Svi iz naše grupe panično viču i dozivaju vodiča da interveniše. Ona tek posle nekog vremena nevoljno ustaje, odlazi do vozača, a zatim se vraća, sleže ramenima i nonšalantno izjavljuje: ‘Pa, znate… tako se vozi u Indiji…’.

Posle par minuta, vozač se istom tehnikom vratio u sopstvenu traku.

 

Autor: Maja Ko
Photo: Maja Ko