Andrej VidovićSpark Persona

Ray Kurzweil: Čovek koji je video budućnost

Ukoliko ljudsko telo postane nepovrediva ljuštura za bezgraničan duh, ako kapacitete našeg uma i sećanja budemo mogli da prebacimo na memorijske kartice, ukoliko dosegnemo večan život, u slučaju da veštačka inteligencija napokon trijumfuje nad pravom glupošću – zahvaljivaćemo njemu.

Ray KurzweilSvako vreme ima dve obavezne prateće sene: svoje breme i svoje proroke. Nekada su to dvoje sinonimi – moć uobrazilje samozvanih čitača budućnosti, obično šarlatana, tokom svakog segmenta istorije bio je uzrok bezrazložnih panika ili katastrofalnih odluka i sledstvenih poteza neprikosnovenih vladara koji su im slepo verovali. Strela istorije dovela je do rasta nivoa obrazovanja pojedinca, do tehnološkog i racionalnog opismenjavanja, a to je za posledicu imalo ugasnuće (mada nepotpuno) praznoverja, temelja uspeha svakog “vidovnjaka”. To sve, međutim, nije okončalo ljudsku potrebu za pogledom iza horizonta vidljivosti, za spoznajom budućnosti – naprotiv, sve neizvesniji svet pojačao ju je do maksimuma.

Shodno tome, novi vek je odredio nova pravila igre savršenog vizionarstva: detaljnu i produhovljenu upućenost u teme od medicine preko kibernetike do neurologije, sposobnost besprekorne korelacije prošlosti i sadašnjosti, višestruku nadarenost i uverenje da je propadljivost tela pobediva. Na sreću sveta, jedan neverovatan čovek poseduje sve te osobine.

Rej Karzvajl (Ray Kurzweil), rođen 1948. godine, američki je pronalazač, futurista i jedna od ključnih figura post-biološke evolucije i zamisli tehnološkog singulariteta. Rođen u sekularnoj jevrejskoj porodici od oca kompozitora i majke vizuelne umetnice, mladi Rej je iskoristio svu slast podsticajnog vaspitanja i od malena iskazao privrženost knjigama naučne fantastike kao i nesvakidašnji talenat u kompjuterskim naukama. Sa petnaest godina napisao je svoj prvi kompjuterski program i od tada nije prestajao da osvaja nove teritorije i prednjači. Od posebne je zanimljivosti softver prepoznavanja obrazaca koji je razvio u srednjoj školi, a koji je analizirao dela klasičnih kompozitora koja je zatim sintetizovao u sopstvene, originalne pesme u sličnim stilovima. Taj uspeh ga je, 1965., prvi put približio oku impresionirane javnosti.

Po sticanju diplome na prestižnom MIT-u, njegova inovatorska iskra je zasijala jače nego ikada. 1974. godine, osnovavši kompaniju Kurzweil Computer Products razvio je prvi sistem prepoznavanja optičkih karaktera i teksta u bilo kom fontu. Kako je oduvek bio okrenut ideji da od tehnološkog napretka i čovekov kvalitet i longitivitet života moraju imati benefita, zaključio je da bi takav sistem bio najpotrebniji slepim osobama. Kurzweil Reading Machine, kompjuter koji je posebnim uređajima skenirao napisani tekst i naglas ga čitao primljen je sa erupcijom oduševljenja. Već tada bilo je jasno koliko daleko Karzvajl može ići, ali niko nije mogao da pretpostavi koliko daleko od uobičajenih granica se njegov um otisnuo.

Stevie Wonder isprobava napredni sintisajzer, Karzvajlov izum

No, tome je prethodilo još izuma i poslovnih uspeha. Gledajući snimke koncerata, često smo u prilici da spazimo klavijature-sintisajzere sa natpisom “Kurzweil” na njima. Niste pogrešili, posredi je čovek kroz čiji život upravo plovimo. Evo kako je do toga došlo – 1982. godine, prirodno naklonjen muzici, Karzvajl je imao sastanak sa proslavljenim muzičarem Stivijem Vonderom koji je, kupivši prvu proizvodnu verziju Reading Machine-a otpočeo i večno prijateljstvo sa njenim izumiteljem. Vonder je Karzvajlu obznanio svoju ojađenost po pitanju provalije koja leži između tradicionalnih instrumenata i dotadašnjih sintisajzera. To je inspirisalo Karzvajla da kreira novu generaciju sintisajzera kadrih da savršeno verno kopiraju čitavu lepezu zvuka organskih instrumenata: gudačkih i žičanih, koncertnih klavira do kompletnih simfonijskih orkestara. Prvi sintisajzer ovog tipa, Kurzweil K250, napravio je nezapamćen bum u svetu muzike i omogućio do tada nesanjane stvari. Nakon toliko prodora na poljima gde napredak nije bio izgledan, mnogi bi se time zadovoljili i stali. Ne i on. Iznenađujuće, vreme u kojem će se uvideti sva Karzvajlova veličina i značaj tek je dolazilo.

“Da li Bog postoji? Pa, rekao bih – još uvek ne.”

 

Naredne decenije, doprineo je razviću tehnologija koje su bile od neprocenljive pomoći deci sa oštećenjima poput slepila, disleksije i ADD-a. Medicina će mu ostati zahvalna na kreiranju edukativnog programa za doktore i kompjuterski simuliranog pacijenta. Naravno da je Karzvejl bio jedan od prvih ljudi na planeti koji je u potpunosti pojmio sav potencijal tada velike novine: svetske internet mreže. Otprilike u isto vreme, pokrenuo je veb sajt KurzweilCyberArt.com, sa integrisanim programom koji asistira pri kreativnom i stvaralačkom procesu. KurzweilAI.net, još jedan izlet u web sfere, sajt je posvećen praćenju vesti iz oblasti naučnih istraživanja, publikovanju kolumni mislilaca i vedeta visoke tehnologije i promovisanju prvih internet diskusija na temu futurizma.

Ovde, ujedno, leži i suština priče i osnova Karzvajlovog transhumanističkog angažovanja kao njegove dominantne delatnosti danas. U godinama koje su usledile, postao je poznat kao najglasniji, ali i najargumentovaniji, zagovornik transhumanističkog pokreta, tehnologija produžetka života i koncepta tehnološke singularnosti. Njegova argumentacija proizilazi iz Murovog zakona koji kaže da se stepen inovacija u kompjuterskoj tehnologiji povećava ne linearno, već eksponencijalno. Po Karzvajlovom gledištu, ovakav progres ne može imati drugog efekta osim direktne primene nanotehnologije i biotehnologije na biološkim sistemima, što bi za cilj imalo preko potrebnu pomoć manjkavostima i ograničenjima ljudske fiziologije. Genetika više ne bi predstavljala granicu, evolucija bi dobila svoju tehnološku ispomoć i ubrzanje, a humani organizmi bi postajali, po svom sastavu i funkciji, bionički. Poput dalekovidih polihistora kao što je bio Artur Klark, za Karzvajla je život u “ovde i sada” od drugorazrednog značaja za biti kadrim da se transcendira vremenska moralna matrica i bude stvaraocem dana što dolaze. A u njima, smatra on, čovečanstvo mora ostvariti svoju “sudbinsku misiju” – primena i usmerenje svih rasploživih sredstava najsavršenije tehnologije u cilju upuštanja u veće izazove nas kao vrste.

1999. godine objavljuje knjigu The Age of Spiritual Machines, svojevrstan traktat na temu futurizma, tokova kojima čovečanstvo neumitno kreće, vođeno plimom neminovnosti razvoja i kratkoročnih predviđanja glede ljudske sudbine. U The Singularity is Near zaplivava u neistražene dubine proročanstava koje se odnose na dalji i duži vremenski rok. Izložen brojnim kritikama sa naučne ali i laičke strane, kako to već biva, “spušta loptu” izjavivši da nanotehnologija sa sobom svakako nosi izvestan rizik, ali da se progres mora nastaviti jer bi “svako stopiranje istog dovelo do stagnacije i retardacije defanzivnih i korisnih tehnologija”. Pred kongresom SAD je u nekoliko navrata naglasio da bi nanotehnologija mogla odigrati krucijalnu ulogu u rešavanju globalnih problema kao što su bolesti, glad i klimatske promene.

Da mu ni sedma umetnost nije stran pojam, dokazao je polu-fiktivnim filmom The Singularity is Near: A True Story About the Future, zasnovanim na njegovoj knjizi iz 2005. godine, The Singularity is Near. Nekoliko godina kasnije i sam je bio subjekat nezavisnog dokumentarnog filma Transcendent Man kojim se skreće pažnja na Karzvajlovu potragu za konačnom sudbinom čovečanstva, ali i u kojem se, vrlo demokratski, pruža prilika njegovim neistomišljenicima da izraze svoje stavove.

U međuvremenu, njegove futurističke težnje uzimaju maha sve intenzivnijim uključenjem u brojne organizacije poput Singularity Institute for Artificial Intelligence ili Stanford University Singularity Summit gde je maja 2006. godine bio prvi govornik. Međutim, ništa od toga se ne može nositi sa poduhvatom iz februara 2009. godine kada je, u saradnji sa Google-om i NASA-om objavio osnivanje trenažnog centra Singularity Univerziteta za zvaničnike vlada i korporacija. Misija Univerziteta je da “prikupi, edukuje i inspiriše kadar lidera koji razumeju neophodnost razvoja naprednih tehnologija za budućnost čoveka.”

Kao proponent toka civilizacije koji izaziva podozrenje u diskursima unutar “smrtničkih”, odnosno podeljenost u intelektualnim krugovima, Rej Karzvajl nema druge tačke oslonca osim vlastitog genija i snage predikcije. Sam na dalekom horizontu, predvodnik u nepoznato, istinski moderni Prometej…Čovek kojem će pravo da sudi imati tek futur, vreme u kojem on kao da je ponikao i ka kojem žudi.

 

Karzvajlova besmrtna dijeta

U Karzvajlovoj familiji postoji žalostan genetski uzrokovan bilans oštećenja srca zbog čega niko od njegovih muških predaka nije poživeo duže od 60 godina, a kada mu je bilo 35 leta, dijagnostikovana mu je intolerancija na glukozu, rani oblik dijabetesa tipa II što je vrlo veliki rizik po zdravlje srca. Od tada, Karzvajl se podvrgava tretmanu produžetka životnog veka i reprogramiranja njegove biohemije na dnevnoj bazi. To izgleda ovako:

– 150 – 250 pilula suplemenata
– 8 do 10 časa alkalinske (bazne) vode
– 10 šolja zelenog čaja
– nekoliko čaša crnog vina nedeljno

Njegova predviđanja

U jednoj od svojih knjiga, The Age of Intelligent Machines, pisanoj između 1986. i 1989. godine, Karzvajl je tačno predvideo eksploziju značaja interneta, iako je u vreme izlaska knjige, 1990., broj korisnika interneta u svetu bio samo 2,6 miliona, dok je sama mreža bila nepouzdana, siromašna i teška za korišćenje. Predvideo je, osim rasta broja korisnika, i raznovrsnost sadržaja, multimedijalnost, kao i da će pristup internetu biti moguće wireless metodom. Evo još nekih njegovih predikcija za koje će vreme pokazati da li će se ostvariti.

– radikalno produženje životnog veka putem nanobota do 2050. godine
– svesne veštake inteligencije će razviti moralno razmišljanje i poštovaće ljude
– granica između mašina i ljudi će postajati sve mutnija, jer će homo sapiens inkorporirati u sebe sve više tehnologije, a mašine će razviti veštačku inteligenciju do ljudskog nivoa
– telefoni koji prevode i omogućuju ljudima da međusobno pričaju na različitim jezicima
– do 2020. uspostaviće se svetska vlada
– testiranje lekova u simulacijama koje verno oponašaju ljudsko telo

 

TED Talk: Ray Kurzwel on how technology will transform us

 

autor: Andrej Vidović