Ekološke ideje u filmovima Volta Diznija – I deo

Volt Dizni (1901-1966) ostaće upamćen kao filmski producent, tvorac više od stotinu kratkometražnih i dugometražnih filmova koji su zabavljali decu širom sveta. Međutim, profesor Univerziteta u Kembridžu, Dejvid Vajtli veruje da su Diznijevi filmovi više od puke zabave. Dr Vajtli smatra da su (pogotovo rani) Diznijevi filmovi odgovorni za nastanak ekoloških pokreta i organizacija koje danas imaju milionsko članstvo. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da će vas pogled na Bambijeve tužne oči učiniti eko-aktivistom, neki od ovih filmova će vas sigurno inspirisati da zasadite drvo, odete na piknik, usvojite psa i imate više obzira prema prirodi uopšte. Moj izbor top 5 eko-frendly filmova koje je producirao Volt Dizni (poređani po hronološkom redosledu).

Dambo (1941)

U filmskom klasiku o slončiću koga ismevaju zbog velikih ušiju prepoznaćete priču o različitostima i kako ih prihvatiti. A da li ste primetili priču o lošem tretmanu životinja u cirkusu kao podtekst filma? Životinje su prinuđene da rade opasne i ponižavajuće stvari kako bi opstale u takvom okruženju. Slonice prave piramidu skačući jedna na drugu da bi ostvarile viziju vođe cirkusa i opravdale status „zvezda predstave“. Dambo nije imao sreću da počne kao zvezda u cirkusu. Nakon početnog debakla, ljudi su ga pretvorili u klovna čiji je posao da skače u bure puno fila za pitu i ponižava se pred publikom! U cirkusu je publici sve dozvoljeno pa i  maltretiranje životinja, slikovito opisano u sceni u kojoj nestašni dečak vuče Damba za rep i uši, štipa ga, viče na njega i podsmeva se. Kada Dambova majka pokuša da zaštiti svog sina sledi joj bičevanje i izolacija.

Bambi (1942)

Bambi se može smarati vrhuncem Diznijevog doprinosa očuvanju prirode. Film dočarava fascinantne pejzaže stavljajuću u centar radnje šumu prikazanu u sva četiri godišnja doba (počevši od jeseni preko zime do proleća i leta). Šuma je utočište za ptice,  zečeve, rakune, veverice i nadasve jelene koji žive u savršenoj harmoniji s prirodom. Sve se čini gotovo idilično. Na žalost, životinje moraju s vremena na vreme da odu do ravnice kako bi nešto pojeli, a tu ih čekaju njihovi najveći neprijatelji-lovci. Smrt Bambijeve majke (koju lovci ubijaju na sredini filma) iako samo naznačena (ne i eksplicitno prikazana) smatra se jednom od najtužnijih scena ikada viđenih na filmu. Ko se  tad nije rasplakao, nema srca! Ni tu nije kraj Bambijevim nevoljama. U proleće, sada već odrastao, Bambi se ponovo sreće sa lovcima. U sceni poznatoj pod nazivom „Povratak ljudi“ lovci ulaze direktno u šumu, opremljeni puškama i lovačkim psima. Jedna od najbrutalnijih scena u Diznijevim filmovima prikazuje ubijanje ptica, borbu jelena i lovačkih pasa, ranjavanje  Bambija, spaljivanje vegetacije i povlačenje životinja dublje u šumu. To nije ni prvi, ni poslednji put da je priroda morala da ustukne pred naletom civilizacije koja se širi. Film šalje jasnu anti-lovačku poruku zbog čega je bio  na meti lovačkih udruženja koja su tražila da se zabrani pre nego što je uopšte i prikazan.

101 dalmatinac (1961)

Ovaj crtani film ostaće upamćen ne samo po kompozitoru Redklifu i njegovim brojnim, pegastim ljubimcima, već i po jednom od najupečatljivijih negativaca u Diznijevim filmovima uopšte. Kruela (eng. Cruel- surovo, okrutno) De Vil (eng. Devil-đavo) je vitka, visoka, obožavateljka krzna koja želi da svojoj kolekciji doda i bundu od dalmatinaca iako u ormanu već ima takve „ekskluzivne“ komade odeće kao što je krzno od zečeva, lisica, medveda, aligatora, pa čak i kojota i oposuma. Na sreću slatkih štenaca, njihovi vlasnici ne žele da poklone ili prodaju svoje ljubimce bilo kome (što se ne može reći za vlasnike pasa u Srbiji koji ostavljaju štence gde stignu, samo da bi ih se oterasili). Svako ko se uplašio ove Diznijeve zloće nikada u životu neće ubijati životinje, nositi krzno, zapaliti cigaretu, patiti od anoreksije ili farbati kosu pola-crno, pola-belo! Hvala ti Kruela, naučili smo lekciju!

Maza i Lunja (1955)

Dve kuce koje su svetu dokazale da ljubav ne poznaje granice- ni klasne, ni rasne. Međutim, put do happy end-a nije bio lak za zaljubljeni par. Kada Mazu ostave na čuvanje tetka Sari (ljubiteljki mačaka), ona biva okrivljena za slamanje vaze i završava vezana u dvorištu na kiši. Maza je prinuđena da otkrije način života pasa lutalica koji je daleko od komfora na koji je navikla. Najveći strah svake lutalice su šinteri-i to s pravom! Jedan pogled na oronulu kafileriju (koja u mnogome podseća na zatvor) i poželećete da odete do najbližeg azila zgrabite prvo štene koje vidite i otrčite kući poput vetra.

Kniga o džungli (1967)

Zabrinuti ste za kišne šume u Brazilu? Oštro osuđujete filozofiju ekonomskog rasta koja odobrava krčenje džungli kako bi se drvo iskoristilo za ogrev ili gorivo? Verovatno ste gledali ovaj film kad ste bili mali! „Knjiga o džungli“ je poslednji film koje je Volt Dizni producirao, a izašao je ubrzo nakon njegove smrti. Beba Mogli je ostavljena u džungli. Panter Bagira ga odnosi vučici koja se skoro okotila  i Mogli odrasta kao deo čopora vukova. Nakon 10 godina  mora da se vrati u selo i živi s ljudima jer mu preti opasnost. Tigar Šir-Kan se vratio u džunglu sa namerom da pojede „ljudsko mladunče“. Šir-Kan mrzi ljude i neće dozvoliti da Mogli postane čovek tj. „još jedan lovac sa puškom“. Na svom putovanju Mogli sreće mnoge životinje i dobre i loše, ali ne želi da napusti džunglu koja je oduvek bila njegov dom. Pesma jedne devojčice nateraće ga da promeni mišljenje.

Autor: Milica Jović