Ma šta mi reče...

The Wonderful World of Body Modifications

Upozorenje: Tekst nije za one sa slabim stomakom, jer sadrži slike od kojih vam možda i ne bude baš dobro.

Ako ste mislili da su tetovaže i pirsing ekstremni, razmislite ponovo. Kad upoznate ove ljude, ljudi sa tetovažama i pirsingom u nosu, obrvi, pupku ili usni, učiniće vam se potpuno bezazlenim. Dobrodošli u svet ekstremnih modifikacija tela.

Svi smo čuli za tetovaže, u pitanju je ubacivanje mastila ispod površinskog sloja kože kako bi slika ostala permanentno na koži. Iako ste možda mislili da su tetovaže moderna tekovina, činjenica je da su mnoga drevna plemena praktikovala neku vrstu tetoviranja (među njima najpoznatiji možda Maori sa Novog Zelanda). Praksa tetoviranja se može pratiti unazad čak do neolita, ali naravno da tadašnje tetovaže nisu bile ni nalik današnjim. Uglavnom su bile znatno prostije (pošto je naravno i alat kojima su prvi tattoo majstori radili bio primitivan), i neretko su se radile kao oblik lečenja (postoje zapisi o tetoviranju malih tačkica na mestima akupunkturnih tački na telu), kao simbol zrelosti ili već u neku drugu svrhu. Danas, tetoviranje je postalo prilično popularno, pa se dalo očekivati da će ljudi u jednom momentu da se zasite ovakve prakse i da shodno tome isprobaju nešto novo. Pa da počnemo:

•    ScaringScaring (ili scarification), odnosno tehnika „ostavljanja ožiljaka“, je praksa gde se koža seče, gori ili već na neki drugi način oštećuje kako bi nastao ožiljak određenog oblika. Ni ovo nije moderna praksa, i poznato je da npr. plemena u zapadnoj Africi koriste ovu tehniku da na telu obeleže bitne trenutke u nečijem životu (npr. stupanje u brak ili rođenje deteta). Takođe, plemena severne Gane veruju da se određene bolesti mogu izlečiti scaring-om. Što se modernog scaring-a tiče, postoji nekoliko vrsta:

•    Branding tj. žigosanje: Metod je prilično sličan žigosanju životinja. Usijano parče metala se prisloni na kožu s namerom da se taj deo kože opeče. Takođe, mogu se koristiti i malo sofisticiraniji alati, (određena vrsta „lasera“ koja kožu oštećuje strujom) koji daju bolje rezultate i smanjuju proces zarastanja, a postoji i tzv. „hladno žigosanje“ koje se radi tako što se predmet koji će biti prislonjen uz kožu izloži ekstremnoj hladnoći (npr. potapanjem u tečni azot).

•   Cutting tj. sečenje: koža se hiruškim laserima seče po linijama da bi se dobio određeni oblik. Ovo proizvodi tanke ožiljke. Ako želite veće, deblje ožiljke, parčići kože se isecaju kao kada biste sekli šablon na parčetu papira, a onda taj šablon (odnosno u ovom slučaju kožu) „izvukli“ is osnove. Tako ožiljak koji se dobije postaje jedan oblik „iz cela“. Takođe, u već napravljene rane se može utrljavati mastilo za tetoviranje ili pepeo, u prvom slučaju kako bi ožiljak imao i boju, a u drugom kako bi koža teže zarastala i ožiljak dobijao intentzivniji izgled zbog toga što se telo trudi da izbaci i pepeo koji je utrljan i stvara veće iritacije.

Ojlerov identitet – eto, kad neko mnogo voli matematiku

•   Implanti: Ima ih u raznim oblicima, veličinama i od različitih materijala. Dele se na transdermalne (koji nisu potpuno ispod kože) i subdermalne (koji su u potpunosti ispod kože).  Transdermalni mogu biti iz jednog ili dva dela. Transdermalni jednodelni implant je implant koji se ubacuje ispod kože, a koža se zatim zaseče tako da deo implanta „izađe“ iznad kože. Kod dvodelnih transdermalnih implanta jedan deo implanta se ubacuje ispod kože, s tim da mali deo njega izlazi iznad, dok se drugi deo „našrafi“ na prvi. Ovako se uglavnom stavljaju rogovi i šiljci.

Subdermalni tj. potkožni implanti, koji se još zovu i 3D implanti, uglavnom su napravljeni od silikona, mada se mogu naći i od teflona. Proces postavljanja ovakvog implanta je sledeći: koža se na željenom mestu zaseče, a zatim se u ranu ugura skalpel ili već nešto slično oštro, kako bi se koža na celoj površini na koju treba da stane implant podigla od ostatka tkiva. Implant se zatim ugura u ovaj „džep“ i koža se ponovo zašije. I da, ovo se uglavnom radi bez anestezije i neretko ste prepušteni ljudima koji imaju medicinskog znanja koliko i bilo koji drugi tattoo majstor. S obzirom da je ovo proces komplikovaniji od tetoviranja, komplikacije nisu ni malo retke. Efekat je izdignut, 3D oblik na koži. Na ovaj način se takođe prave rogovi na glavi, ali i zvezdice, srculenca i slični oblici na drugim delovima tela (uključujući i dodavanje silikonskih grudi tetovaži devojke koju već imate).

•   Rastezanje ušiju i usana: Ako vam nije dovoljno da uvo ili usnu samo izbušite, tj. stavite pirsing, možete da pređete na ekstremniju varijantu, tzv. proširivače. Najčešće se viđaju upravo na ušima, proširivači su okrugli implanti koji se uguraju u ušnu resicu. Proces bi bio kao kad biste u već postojeću rupu u uvetu u koju ide minđuša najpre stavili širu minđušu, pa još širu, pa još širu, tako šireći rupu na ušnoj resici. U jednom momentu bi došlo do toga da možete da tu smestite krug prečnika 0.5cm, pa onda 1cm, i tako dalje, sve dok imate volje da rastežete sopstveno uvo. Problem s ovim je što baš i ne možete da jednog dana rešite da više ne želite ušnu resicu razvučenu do vrata i jednostavno izvadite implant, jer će do tada resica već biti toliko razvučena da će u prvobitno stanje moći da se vrati samo plastičnom operacijom.

•   Korset pirsing: Još jedan ekstreman oblik pirsinga je tzv. korset pirsing. Znate kako izgleda korset, zar ne? Na leđima je traka provučena kroz alke koja se steže. E, ovo je isto to, ali na koži. Naime, niz leđa se simetrično uradi određeni broj pirsinga i postavi određeni broj alki kroz koje se kasnije provuče traka i – stezanje može da počne.

•   Rasecanje jezika: Znate kako izgleda zmijski jezik? Hoćete takav? Probajte rasecanje jezika. Proces kako kažu nije nešto previše bolan, ali je nezgodan. Jezik se oštrim žiletom preseče tačno po sredini (za slučaj da se promaši sredina možete ostati sa ne baš lepim posledicama), a onda se, dok vi onako sa isplaženim jezikom krvarite, u novonastali rascep umetne parče gaze ili nečega sličnog. Naime, jezik užasno brzo zarasta, i ako fizički odmah ne razdvojite dve nove polovine jezika, on će vrlo brzo ponovo srasti u jednu celinu kakvu ste imali i pre intervencije. Nakon otprilike pola sata, dve polovine su svaka za sebe srasle, gaza može da se izvadi, vi prestajete da pljujete krv i imate jezik poput zmijskog čije polovine sada mogu da se zasebno pomeraju.

Najpoznatiji čovek koji je uradio rasecanje jezika (uz još popriličan broj drugih modifikacija) zove se Erik Sprague, aka The Lizardman (čovek gušter). On je u svoje brojne modifikacijame, sve u cilju da što više liči na guštera, do sada uvrstio – tetoviranje gušterskih krljušti na celom telu (uključujući i lice), potkožne implante iznad obrva, proširenje ušne resice, rascepljen jezik, isturpijane zube i najskorije zelene usne.

The Lizardman

•   Body suspension: Iako nije permanentna modifikacija tela, body suspension podrazumeva bušenje određenog broja rupa na telu, kroz koje se onda provlače kuke, koje se zatim okače na lance ili već nešto slično i za koje na kraju bivate podignuti sa zemlje. Oni koji su probali tvrde da je ovo jedinstveno iskustvo, da čak osetite „kako vam se duša odvaja od tela i napušta ovaj svet“ i da ne postoji ništa slično. Određeni ljudi su u stanju da provedu solidno dugo vreme okačeni na kuke, dok se drugi baš i ne proslave u pokušajima. U svakom slučaju, dobro razmislite i psihički se pripremite ako planirate da isprobate nešto ovakvo.

Oooooom…Oooooom…Ooooom…

•   Tetoviranje očne jabučice i ekstraokularni implanti: Za kraj naravno i najbizarnije. Ako ste mislili da postoji neki deo tela koji bi mogao da ostane nepodvrgnut modifikacijama, verovatno biste pomislili da bi to bilo oko. Epa, nije. Ljudi željni modifikacija i drugačijeg izgleda stigli su i do oka i to na dva načina – tetoviranjem i ubacivanjem implanata tj. tzv. „očnog nakita“. Tetoviranje očne jabučice se prilično svodi na to da vam neko špricem ubrizga boju u beonjače koje nakon toga postanu pa, „bojovnjače“ u zavisnosti od toga koju ste boju izabrali za njih. Ne mora se naravno obojiti cela beonjača, ali dobiti neki oblik je prilično teško. Rizici su ogromni, a uključuju razne infekcije i komplikacije, ali i potpuno slepilo.

Ja hoću moje beonjače plave

Što se tiče očnog nakita, procedura je izmišljena 2002 u Holandiji i tamo je i potpuno legalna, sve dok je izvodi licencirani oftamolog. Za ovu divotu ćete morati da izdvojite oko 750$ i da pretrpite da vam neko u oko „ugradi“ mali implant od legure platine. Iako ćete vam oči biti pod lokalnom anestezijom, verujem da nije lako gledati kako vam se neko bilo kojim instrumentom približava oku. S obzirom daje procedura relativno nova i da je urađena jako malom broju ljudi, ne postoje neki relevantni podaci o posledicama i neželjenim efektima, a doktori koji je izvode tvrde da ovakav nakin nema nikakvog uticaja na vid pacijenta i da ne ostavlja nikakve neželjene posledice.

I, koliko drugačiji vi želite da budete?

Autor: Svetlana Nedeljković