THE WALKING DEAD: Dobrodošli u zombi apokalipsu!

Posle čarobnjaka sa mlečnim zubima i metroseksualnih vampira, došlo je vreme da i manje glamurozni entiteti horora dobiju svojih pet minuta slave. Gledali smo ,,Shawn of the Dead”, ,,Zombieland”, ,,28 Days Later”, a iščekujemo ,,World War Z”- koji je već rasplamsao IMDB forum iako se očekuje tek u decembru, dok je istoimeni roman Maksa Bruksa, po kome se film snima, rasprodat na Amazonu.

Konačno su se i krvavi, balavi, poluraspali zombiji dogegali pod svetla reflektora.

Zombiji Nacisti bez Oskara? Sramota!

Televizija AMC (nama poznatija kao kanal koji pušta stare, uglavnom crno-bele, američke klasične filmove-kako samo ime kaže), ohrabrena planetarnim uspehom svog dramskog prvenca ,,Mad Men”, koga je sledio još uspešniji pulen ,,Breaking Bad”, odlučila je da se uhvati u zombi kolo. Za sada je prikazana prva sezona ,,The Walking Dead’’ serije (rađene po istoimenom stripu, pardon, ,,grafičkoj noveli’’) od šest epizoda, dok je od druge sezone, koja će imati čak devetnaest epizoda, prikazano sedam. Ostatak će početi da se prikazuje u februaru.

Sve do sada, vožnja je bila vrtoglava.

Počelo je prilično izlizanim, ali efektnim, uvodom u postapokaliptično ,,jutro posle”: čovek, u ovom slučaju šerif Rik, se pridiže iz bolničkog kreveta i suočava sa opustošenim svetom. Dok unezvereno baulja po hodnicima bolnice pokušavajući da shvati šta se, dođavola, dešava, u dvorištu zgrade zateći će gomile i gomile uredno poslaganih leševa. Prva pomisao mu je sigurno bila, kao što bi i svima nama, da je izbio rat. Sve dok nije ugledao sledeće:

Majka svih WTF situacija.

Strah prerasta u paniku, da bi potom eksplodirao u košmar  kada Rik dotrči kući i tamo ne zatekne ženu i sina. Međutim, kada se malo pribrao, shvata da nema porodičnih albuma sa fotografijama što svedoči da su Lori i Karl ipak umakli.

Zahvaljujući ludoj sreći Rik nailazi na dvojicu preživelih, oca i sina, koji ga uče kako da se prilagodi situaciji gde, avaj, više nije na vrhu lanca ishrane: ne pravi buku jer ona privlači zombije; danju ih je manje pa je bezbednije; budi skeptičan prema svakom ranjeniku; udri ih u glavu.

Zombi tutorijal 101

Nakon što se naoružao i obukao uniformu, Rik se oprašta sa novim prijateljima i kreće da traži porodicu. Uzeće i voki-toki kako bi ih blagovremeno upozorio na moguće opasnosti i obaveštavao šta se napolju dešava. Zaputiće se u obližnju Atlantu u kojoj je, navodno, kamp za preživele.

May the Force be with you! And load your goddamn guns.

Rik ubrzo shvata da je Atlanta zamka a ne utočište, ali opet će imati više sreće nego metaka: nova grupa preživelih će ga spasiti i odvesti do njihovog kampa, gde će naći ženu, sina, i -bonus!- najboljeg prijatelja i bivšeg partnera u policiji, Šejna- koji su mislili da je mrtav.

Međutim, nije sve onako kakvim se čini:  iako su preživeli uspeli da se usidre i okupe u kampu u prirodi van grada, opasnost od ,,šetača’’(,,the walkers’’, kako zovu zombije) je sveprisutna. Primorani da se kriju kao pacovi u svetu koji je do juče bio njihov, ljudi će ubrzo shvatiti da im je jedina šansa za opstanak da se stalno kreću, da beže, da se osvrću preko ramena. Ukradeni trenuci predaha pokazaće se opasnijim od konstantnog straha. Put će ih naneti na leševe onih koji su manji užas videli u samoubistvu, nego u zubima ,,šetača’’. Neki od kampera će im se i pridružiti, jer je način na koji će umreti jedini izbor koji im preostaje i jedina moć koju imaju.

Šunjaće se tiho, po suncu, od tačke A do tačke B, od neproverehih glasina do suicidalne utopije, od božijeg proviđenja do lažnog raja, od vere u život do spokoja u smrti.

Ali dok zombiji napadaju spolja, drugi neprijatelj ih ruši iznutra – oni sami. Iako su preživeli pošast, ljudi su ostali ljudi, sa svim svojim manama, nagonima i tajnama. Baš kao i u prošlom životu boriće se za moć, za ljubav, za seks, za prijateljstvo i to sada još surovije, još očajnije i divljačkije, jer su kulise društvenog poretka pale, a humanost i moral su samo relikvije. Valute su možda drugačije, prioriteti su malo istumbani, ali je igra ostala ista. A najtužnije je što je čak i to malo što otmu, izmanipulišu, ukradu za sebe- samo senka onoga što je nekada bilo.

Neki će novi poredak podneti bolje od drugih, jer će brzo naučiti da im je savest samo teret a emocije nepotrebna distrakcija, i svu svoju ljudskost podrediće nagonu za samoodržanjem-kao zveri. Drugi će se boriti da održe pravdu, poštenje, pa čak i ono što se niko od njih ne usuđuje da izgovori-nadu. Pravila su se promenila: treba im više hrabrosti da ostanu u živi nego da umru. Ali, koliko vredi život ako postanu isti kao oni od kojih beže da bi ga sačuvali? U novom svetu u kom vladaju bezumnici sa ljudskim licem-teže je ostati čovek nego postati životinja.

 Evo malo kuca da razbiju bedak.

Ono što pokušavam da kažem je da prepucavanja naroda po internetu o tome kako serija ne prati strip (blasphemy!), kako je Rik u seriji suviše ,,beta’’u odnosu na Rika iz stripa, kako su likovi ,,tipizirani’’( Rik-pravedni vođa/idealista, Šejn-beskrupulozni oportunista/alfa, Dejl-mudri starac, Lori-žena grešnica/mučenica, Andrea(ovo baš i ne kapiram)-,,plavuša s pištoljem’’…), kako ima klišea, kako se radnja te vuče te naglo odvija, plus ad infinitum osnovanih i neosnovanih žalbi na temu ,,rupa’’ u scenariju- po meni i nisu toliko bitna. Tema serije je da prikaže, kao i kod svake velike katastrofe, ono najzanimljivije- kako ljudi, to jest mi, na nju reagujemo.

Šačica preživelih likova simbolizuje malecni mikrokozam nesavršenog čovečanstva u klaustrofobičnom, zombicentričnom univerzumu- naš odraz u deformisanom ogledalu. Zombiji su tu samo kao interesantna dekoracija/dobrodošla atrakcija. Oni su složni u svom cilju (da napune trbuh), a mi smo  ,,the freakshow’’.

Tako sam bar ja skapirala. A ja sam ipak samo plavuša bez pištolja.

                                                                                                                                   Autor:  Dragana Nikolić