Umetnost

Demijen Hirst – najpoznatiji, najkontroverzniji i najbogatiji umetnik današnjice

Britanski umetnik rođen 1965. godine u Bristolu, Demijen Hirst se proslavio skulpturama napravljenim od mrtvih životinja umočenih u fromaldehid kako bi se sačuvale na duži rok. Njegovi radovi vas u isto vreme privlače i odbijaju, plaše i intrigiraju, teraju vas da ih se gadite i da im se divite. I iznova i iznova šokiraju. Obeležio je umetničku scenu 90-tih a ni dve decenije kasnije ne prestaje da šokira.

Delo koje je proslavilo Hirsta „The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living“ (1991) predstavlja tigrastu ajkulu prethodno ulovljenu od strane ribara u Australiji koja teži 22 tone i očuvana je u formaldehidu. Ova ajkula delo je Demijana Hersta na koje se uporno vraćamo svaki put kada govorimo o njegovoj umetnosti. Negde između lovačkog trofeja i posvete minimalizmu, ajkula predstavlja nekada moćno biće koje je pokleklo u borbi za preživljavanje. Ili jednostavnije rečeno predstavlja smrt. Smrt izloženu tako da je svi vide. A smrt je konstantna inspiracija ovog umetnika. Delo je trebalo da šokira ali i izazove pomešana osećanja. S jedne strane sažaljene zbog smrti ovog predivnog bića, a sa druge zadovoljstvo zbog toga što je životinja koje se ljudi toliko plaše sada bezopasna, što je od lovca postala plen. Originalna skulptura se raspala se 2004. da bi je Hirst zamenio identičnom nešto kasnije.

„The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living“

Hirst je nastavio u istom ritmu, delima kao što je „Mother and Child divided“ (1993) u kome se prikazuju krava i tele presečeni na dva dela i izloženi u četiri odvojene akvariuma. Herst je izjavio da vidi krave kao „mrtve objekte“ ili „hodajuću hranu“ aludirajući na činjenicu da je govedina najpopularnije meso u Velikoj Britaniji. Zaista ko može osuđivati Hersta zbog rasecanja domaćih životinja koje svakodnevno jedemo. Flertujući sa religijom u kojoj su majka i dete prikazani kao centralni simbol na katoličkim slikama, skulptura sa sobom nosi setu zbog razdvajanja porodice. Trend poigravanja sa religioznom ikonografijom nastavlja se u delima Away from the flock, (ovcom umočenom u formaldehid) kao i In the Name of the Father (ovca razapeta kao Isus na krstu).

Mitska stvorenja i leptiri

Još jedna inspiracija za Hirsta jesu mitovi, te tako u delu „The dream“ prikazuje konja umočenog u formaldehid sa rogom pozicioniranim na njegovoj glavi tako da podseća na jednoroga. Ova životinja se razlikuje od drugih jer je jedna od retkih koju bi ljudi voleli da vide živu i zdravu, ali nikada neće biti u mogućnosti to da ostvare. Slično tome, skulpture od mermera „The Myth“ i „The Legend“, takođe prikazuju mitska stvorenja (jednoroga i pegaza) pri čemu jedna polovina tela otkriva mišiće i ligamenti, slično slikama anatomije tela, pomalo podsećajući na Rembranta. Cilj je učiniti mitska stvorenja stvarnim (od krvi i mesa) izjednačivši ih sa običnim konjima.

The Legend The Myth

Osim skulptura, Hirts je koristio životinje i kao materijal za pravljenje slika. Zbog brojnih slika napravljenih od krila leptira zalepljenih bojom bio je optužen od strane PETA-e da je sadista „koji sedi u studiju ceo dan i otkida leptirima krila“. Slike većinom podsećaju na prozore gotskih katedrala (originalno napravljenih od obojenog stakla), a materijal tj. krila leptira odbijaju svetlost na takav način, da zaista izgleda kao da svetlost prolazi kroz platno. Kritike nisu umanjile Hirstovu popularnost pa je na sličan način ukarasio i bicikl posebno napravljen za Lensa Amstronga.

Dijamantska lobanja

Demjan Hirst i „For the Love of God“ prodata za preko 50 miliona funti

Taman kad smo mislili da nas više ništa ne može iznenaditi, Hirst je prešao na sledeći (logičan) nivo- od životinja na ljude. For the Love of God, dijamantima i platinom obložena lobanja predstavljena 2007, učinila je ovog umetnika još kontraverznijim i mnogo, mnogo bogatijim. Pre nego što su Lejdi Gaga i Jelena Karleuša stavile nešto slično na glavu, Hirst je pronašao ljudsku lobanju iz XVIII veka i unajmio juvelirnicu da je prekrije platinom i dijamantima po njegovom nacrtu. Smrt je uvek bila u centru njegove umetnosti, ali pogled na ovu lobanju neće izazvati teskobu ili gađenje kao njegovi raniji radovi. Ne, ova lobanja je lepa, baš lepa, svetlucava, skupa (preko 8.000 dijamanata je čine skupom bez obzira na njenu umetničku vrednost) i izgleda kao da se smeši. Govoreći o skulpturi Hirst je izjavio kako je ovim želeo da se najsmeje u lice smrti i da mu ne bi smetalo da neko to isto uradi s njegovom lobanjom kada umre. Delo je prodato za 50 miliona funti i predstavlja najskuplje delo živog umetnika (mada oko toga postoje kontraverze s obzirom da je prodato konzorcijumu u kome je i sam Hirst). Kasnije je napravio nešto slično, prekrivši ovoga puta lobanju bebe dijamantima nazivajući delo „Forgotten promises“.


Cover art

Čitaoce koje ne zanima postmoderna umetnost verovatno su čuli za Demijana Hirsta kao čoveka koji je radio omot za najnoviji album Red Hot Chilly Pepers-a (I’m with you). Hirst i Fli (basista RHCP) su sarađivali i na projektu izrade unikatnih bas gitara koje su prodate na aukciji. Prihod odlazi u promotivne svrhe i njime će se finansirati besplatni časovi muzike za decu koja dolaze iz siromašnih porodica.

Hirst potpisuje i naslovnu stranu za magazin „Garage“ (koji je lansirala dugogodišnja devojka Romana Abramoviča, Darija Zukova). Proglašen za najkontraverzniji omot magazina prošle godine, prikazuje devojku sa tetovažom leptira na genitalijama. Moguće inspirisan, tada samo najavljenim filmom Dejvida Finčera ili romanom Stiga Lašona, delo predstavlja referencu na prezasićenost tetoviranjem u zapadnom svetu. Ova naslovnica takođe otvara pitanje ko zaista poseduje umetničko delo (umetnik ili kupac).

The girl with the Damian Hirst tatoo: Naslovnica magazina „Garage“


Umetnik, biznismen ili plagijator?

Pored onih koji misle da je Demijan Hirst najbolje što se desilo konceptualnoj umetnosti otkada je Marsel Dišan potpisao pisoar, postoje i mnogi koji kritikuju njegova dela. Kritike se odnose na činjenicu da Hirst ne pravi samostalno svoja dela već ima druge umetnike koji oživljavaju njegove ideje. Čuvene slike sa tačkama su gotovo u potpunosti radili drugi, a i lobanja sa dijamantima je bila urađena u juvelirnici. Hirst se branio od ovih kritika upoređujući sebe sa modnim dizajnerima koji ne kroje sami odeću koja nosi njihovo ime.

Ozbiljnije kritike (čak i optužbe) su one za plagijarizam. Najglasniji u optužbama je umetnik Džon Lekej koji tvrdi da je Hirst ukrao više njegovih ideja uključujući jagnje zakovano na krst kao i lobanju sa dijamantima. Dalje, korišćenje krila leptira kako bi se dobio efekat stakla navodno je ideja Lori Prešs-a američkog umetnika koji tvrdi da je pokraden. Kritičari su pronašli sličnost između instalacije pod nazivom „My way“ i dela Džozefa Kornela pod nazivom „Pharmacy“ iz 1943. godine. Optužbe za sada nisu dokazane.

Autor: Milica Jović