Music Loop

Coldplay: Prikaz albuma Mylo Xyloto

Ne volim da neke tekstove koji bi trebalo da budu objektivni i  neutralni pišem u prvom licu, ali novi, peti po redu, album grupe Coldplay pod imenom “Mylo Xyloto” mi jednostavno nije ostavio opciju “objektivnog suda”(ukoliko sud to uopšte može biti), jer je u meni izazvao toliko različitih reakcija da je nemoguće da ovaj prikaz ne bude emotivno obojen.

Možda malo kasnim sa ovim komentarima obzirom da je album izašao još prošle godine, ali baš ovoliko vremena mi je trebalo da steknem neki utisak o njemu.

Dakle, hajde da počnem sa osnovnim podacima o ovom albumu veoma čudnog naziva. Sami autori, odnosno članovi benda objasnili su da Mylo Xyloto apsolutno ništa ne znači, već da im je samo sjajno zazvučalo kad su ga smislili(?). Album je zvanično pušten u prodaju 24.10. 2011, i već u prvoj nedelji je ostvario ogroman uspeh i zaradu. Kritičari su naravno podeljeni po pitanju njegovog kvaliteta, pa dok ga jedni smatraju apsolutnim promašajem, drugi tvrde da je najbolje ostvarenje ovog benda do sad (tome kritičari i služe, da se nadmećui uvek budu oprečni, zar ne).
 Album se sastoji od 14 pesama, a ja ću probati da ih predstavim jednu po jednu najobjektivnije što mogu.

Prva pesma, “Mylo Xyloto” je instrumentalni intro, po već oprobanom receptu sa prethodnog albuma “Viva la vida or death and all his friends”. Nakon nje sledi pesma “Hurts like heaven”, veoma dinamična, energičnai melodična kompozicija, tekstualno dobro usaglašena sa muzikom, različita od njihovih dosadašnjih radova, i svakako osveženje od preovlađujućih balada.

Treća pesma “Paradise”, za sada je najveći hit, ali mi je ujednoi najveće razočarenje na celom albumu. Zvučalabi mnoooogo bolje i ozbiljnije da se bend nije odlučio za svoj već viđen “uoo-oo-oo” glasovni efekat u refrenu, koje je u pesmi “Viva la vida” sa istoimenog albuma imalo nekakvu težinu i sklad, dok ovde samo zvuči kao da im je ponestalo inspiracije za tekst(koji inače neodoljivo podseća na bajku “Devojčica sa šibicama”). Jedina konstatacija sada, nakon puno puta odslušane pesme i odgledanog spota jeste: “Samo da su se malo više potrudili…” i “Ljudi,čemu slonovi???”.

Četvrta pesma, “Charlie Brown”, definitivno je namenjena mlađim generacijama, a spot koji je prati to i potvrđuje. Optimistična je, vesela, opuštajuća, ništa manje, ali ni više od toga.

Peta “Us against the world” najviše od svih podseća na pesme sa prethodnih albuma, to je balada ljubavne tematike klasičnog koldplejevskog stila, nežna, dirljiva, melodična i“zapamtljiva”.

Sledi još jedan instrumental “MMIX”, istovremeno i intro za narednu(po meni najbolju), sedmu pesmu “Every teardrop is a waterfall”. Ova kompozicija me je, priznajem,na prvo slušanje izuzetno zbunila, zapravo mi je nejasan bio njen početak, koji užasno podseća na neki dens iz devedesetih, ali ubrzo nakon tog uvoda kreće neverovatno jaka melodija sa toliko pozitivne energije da vas jednostavno tera da se pokrenete. Fantastičan “CMYK” spot (kako ga ja zovem) za ovu pesmu upotpunjuje pozitivan utisak i prosto mami na ponovno slušanje.

Major minus”, osma pesma ovog albuma, neverovatno podseća na ranije radove grupe Radiohead (na primer sa albuma „Hail to the thief“), što doduše nije nikakvo iznenađenje za Coldplay, jer koliko god dobronameran bio onaj ko ih sluša, neizostavno će uočiti evidentnu sličnost sa Radiohead-om, što u krajnjem slučaju i sam bend ne opovrgava. Pesma je, moram priznati, kad se sve uzme u obzir, jednostavno odlična.

Deveta, kratka baladica pod nazivom “U.F.O.” je, nalik četvrtoj pesmi, povratak na zvuk sa prethodnih albuma, ali ipak odiše nekom novom širinom, a dominacija vokala daje slušaocu notu bliskosti sa autorom iste.

Najkontroverznija je svakako sledeća pesma “Princess of China”, i to zbog gostovanja trenutno najpopularnijeg ženskog vokala Rihanne. Da li je u pitanju marketinški potez ili ljubav prema saradnji (pošto je Chris Martin poznat po duetima sa svim i svakim), ova pesma je ispala fenomenalno, a naizgled nespojivi Coldplay i Rihanna sjajno su se snašli u ovom zadatku, dok kompatibilnost Rihanninog i Martinovog glasa nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Sledeće četiri pesme ću prikazati dosta kraće, jer po meni, uopšte nisu ni potrebne na ovom albumu, nekako su suvišne, nedovršene, kao da im fali energija sa početka. “Up in flames”, veoma jednolična, da ne kažem dosadna (u jednom delu Martin čak i falšira), još jedan intro “A hopeful transmission”, dalje ide “Don’t let it break your heart”-no comment, i poslednja “Up with the birds”- U2 u najavi.

To je to, hronološki sam pokušala da prikažem, ocenim, procenim, iskritikujem, pohvalim i pokudim ovaj album čudnog imena “Mylo Xyloto”. Jedino što još mogu da kažem jeste da, iako ima dosta mana, ovo ostvarenje ipak preslušavam skoro svakodnevno, i uživam u njemu, i navijam da Coldplay nastavi da stvara nove stvari, pa neka im i Gwyneth Paltrow gostovala na sledećem albumu, i neka im se Rihanna, Beyonce ili slične skidale na bini, neka zvučali i kao Radiohead i U2 zajedno, samo nek nastave, sjajni su!

Prim.autora

Nisam muzički kritičar, niti sam školovano-muzički potkovana, ovaj tekst je samo izražavanje mog stava, sa kojim ne mora (a i ne treba) svako da se složi.

Autor: Katarina Lancrat Tomanović