Filmski skener

This Must Be Sean Penn

Film “This Must Be The Place”, čiju režiju i scenario potpisuje Paolo Sorrentino, prvobitno se  nije  našao na spisku ostvarenja koja sam planirala da pogledam na Festu. Film se pokazao kao pravi izbor i iako će se mnogima  učiniti besmislenim,  nepotpunog scenarija,  transformaciju i glumu Sean Penn-a ne treba propustiti. Radnja filma se dešava na dva kontinenta. U Evropi i u Americi. Pratimo život glavnog junaka, Šajena, nekadašnje rok zvezde, koji i u svojim pedesetim, ne odustaje od šminkanja i gothic načina odevanja. Šajen je slabe gradje,  jako mršav,  pogrbljen, sa glasom poput autističnog deteta. Njegov entuzijazam i životna energija su jednaki nuli, a opet se čini da on nije toliko beživotan, već više miran i flegmatičan i kao da se dosađuje,  jer je postigao ono čemu je težio u mladosti. Živi u velelepnoj vili, ekstravagantnog enterijera, prepoznaju ga na ulici  i čini se da nema neke probleme koji remete njegovu svakodnevicu. Taman kada pomislite da jedna ovako ekscentrična osoba teško nalazi srodnu dušu i saputnika, saznajete da je Šajen u braku dugi niz godina, sa ženom vatrogascem,  po imenu Džejn. Kao što sam iz ličnog iskustva shvatila, čak i najveći ekscentrici i egocentrici, teški karakteri, nađu nekog ko će ih trpeti. 🙂
 No, vratimo se na Džejn, koja mu  je, čini se, sušta suprotnost, žena koja sa dve stabilne noge stoji na Zemlji, obavlja rizičan posao,  hita u vatru kako bi spasila živote onih u plamenu i u njenom životu i psihi nema mesta za neka maštanja i neoubičajene misli. No, među njima postoji privlačnost i strast i međusobno uvažavanje ličnosti. Ona brine o njemu i tretira ga kao slabašno dete, kome treba pažnja i uljuljkanost. U filmu se vidi koliko mu je privržena i da ga je prihvatila odavno sa svim njegovim neobičnostima.


Radnja ovog čudnvatog filma se između ostalog dešava u Dablinu. Tu je smešten Šajenov minimalistički život,  koga čine žena, bolesna  i odsutna majka, koja se kao neki živi duh provlači kroz film i jedna devojka,  koja je njegova drugarica ili među mladima rečeno ”ortakinja”. Jedan telefonski poziv će međutim izmeniti njegovu učmalu svakodnevicu. On saznaje da mu je otac teško bolestan i to ga navodi da se uputi u Njujork i putešestvije po Americi koje bogati njegov život novim poznanstvima i iskustvima. Nakon što stigne na glavno odredište,  saznaje da je otac u međuvremenu preminuo, a uz sve to, otkrivaju se jos neke mračne tajne iz očevog života, do kojih ćete već sami dopreti, nakon gledanja.

Ovaj film je najbolje pogledati kada ste u opuštenom okruženju i raspoloženju. Prepustite se njegovom usporenom  ritmu, obratite pažnju na njegovu besprekornu fotografiju i predele koje oko filmske kamere beleži. Junaci su svaki na svoj način specifični a opet obični, kao i priča koja ih prati a fascinantno je koliko je uticaj naših roditelja jak tokom čitavog života i koliko nam još u detinjstvu  duboko usade neka njihova viđenja nas, koja ne blede ni kasnije.

Dajte šansu ovom filmu, samo ću to reći! Možda ne nudi holivudski glamur blokbastera ili neku poruku od životnog značaja, ali svakako pruža jedno drugačije filmsko iskustvo i baca drugačiju svetlost na kompletnu dosadašnju filmsku biografiju Sean Penna. (mada je u filmu ”My name is Sam” iskazao svoj glumački potencijal) Možda vam baš on postane omiljeni glumac, nakon ovog ostvarenja. Do sledećeg viđenja na platnu, uživajte u beskrajno simpatičnoj verziji pesme ”This must be the place” u izvođenju Davida Byrne-a, koja je i lajtmotiv celog filma.

 

Autor: Nina Trivković