Manga od A do Š – III deo: Manga današnjice

12 March 2012 | , , |    

Iako je manga imala početak koji je vezan za daleku prošlost, ona je savremen fenomen. Sa statistikom prodaje manga na osnovu koje zarada dostiže i po nekoliko miliona godišnje, distribucija i prodaja manga je postala unosni biznis, čak i izvan Japana.

Jedna od grešaka u vezi manga je što je dovođena u vezu kao društvena aktivnost koja će privući pažnju samo dečaka tinejdžera. Međutim, manga je u Japanu čitana od strane svih grupa i društvenih slojeva, počevši od devojčica, žena, poslovnih ljudi itd. Nije ništa neobično videti različite ljude različitih društvenih položaja kako na železničkim stanicama širom Japana zadubljenih glava čitaju manga stripove. Ova “groznica” koja vodi poreklo iz Japana, zahvatila je čitav svet. Preko distributera i izdavača knjiga u SAD-u mnogi tinejdžeri su sve više i više uvučeni u svet manga stripova i pop kulture Japana. Za razliku od drugih vidova zabave ( poput filmske industrije), gde cene rastu, a broj posetilaca se smanjuje na minimum, internacionalna prodaja manga stripova pokazuje uzlaznu putanju i rastući trend.

Manga stil

Popularni prepoznatljivi stil mange je veoma karakterističan. Manga likovi imaju tendenciju da imaju velike, izražajne oči, sitne usne, male noseve, okretna tela i anglo-saksonske karakteristike. Kosa je prilično neobičnog oblika i  čudnih boja. Kvalitet elegantne linije je podjednako bitan kao i sama ilustracija. Tehnika crtanja manga je postala naročito popularna u Americi.

Važnost je obično stavljena na liniju umesto na formu, a pripovedanje i raspored  panela razlikuje se od američkog i evropskog stripa. Paneli i table se po pravilu čitaju s desna na levo, u skladu sa japanskim pravopisom. Međutim, neki inostrani izdavači menjaju smer čitanja s leva na desno, tako što stranice štampaju „kao u ogledalu“. Mnogi čitaoci, pa čak i sami autori, kritikuju ovakav način izdavaštva tvrdeći da se time menjaju njihove originalne namere. Recimo, dešnjaci postaju levoruki, natpisi postaju nečitljivi itd.

Impresionističke pozadine su uobičajene, kao i scene u kojima su umesto likova prikazani delovi  eksterijera. Dok crtež može biti neverovatno realan ili komičan, primetno je da likovi imaju velike oči (ženski likovi uglavnom imaju veće oči od muških), male noseve, sićušna usta i ravna lica.
Velike oči su postale sastavni deo mange i anime od Osamu Tezuka počeo da ih crta na taj način, kopirajući stil Diznijevih crtanih filmova.

Balončići za dijaloge: Postoji nekoliko vrsta balončića, od kojih su neki jedinstveni. Ivice balončića menjaju se u zavisnosti od raspoloženja onoga ko ih izgovara. Na primer, kada je neko besan, njegov balončić ima oštre, eksplozivne ivice. Takođe, manga obično ne prati zapadnjački način stripskog govora — balončići nemaju dugačke jezičke uperene u onoga ko izgovara tekst, kao ni više malih balončića koji izlaze iz većeg kada neko razmišlja. Ovakva vrsta balončića upotrebljava se kada neko šapuće, što može da zbuni inostrane čitaoce.

Brze linije: U akcionim scenama, pozadina će obično biti pokrivena preciznim linijama koje se kreću u tačno određenom pravcu i dočaravaju pokret. Ove linije mogu se primeniti i na likove, kako bi prikazale pokrete njihovih tela (pre svega udova). Ovaj stil, naročito u pozadini, pojavljuje se u većini akcionih mangi.

Mini flešbekovi: Mnogi crtači uzimaju kopije segmenata iz ranijih poglavlja i ubacuju ih u priču u vidu flešbeka (obično su malo retuširani tamnijim tonovima kako bi se razlikovali od centralne radnje). Ovo se smatra konvencionalnom metodom za podsećanje na glavne događaje u stripu. Scene u kojima junaku prolaze kroz misli događaji iz njegovog života, često su prikazane na dve strane, sa pozadinom koja se u celosti sastoji od segmenata iz ranijih poglavlja.

Apstraktni pozadinski efekti: Ovo uključuje grafičko senčenje u pozadini i služi da uputi ili naglasi na vrstu zapleta. Takođe može da služi da opiše psihičko stanje lika.

Simboli: Određeni vizuelni simboli razvili su se tokom godina i postali uobičajeni način naglašavanja emocija, fizičkog stanja ili raspoloženja. Sledi kratak pregled osnovnih manga simbola i njihove upotrebe:

Preuveličana kapljica znoja na glavi, obično ukazuje na zbunjenost, nervozu i nesigurnost.
Velika, okrugla oteklina, ponekad i veličine bejzbol lopte, je preuveličavanje oteklina koje nastaju nakon povrede.
Kada nekome naglašeno curi krv iz nosa, znači da je seksualno uzbuđen.
Nabubrele vene, obično prikazane na čelu, naglašavaju da je lik besan ili iznerviran.
Obrazi osenčeni malim paralelnim crticama, upućuju na to da je nekome neprijatno ili da ga je sramota.

Manga format

Manga časopisi obično sadrže po nekoliko serijala koji uporedo izlaze u jednom izdanju, na 20−40 stranica po broju. Ovi manga časopisi, ili „antologijski časopisi“, (neformalno i “telefonski imenici“), obično se štampaju na novinskom papiru lošijeg kvaliteta i najčešće imaju između 200 i 850 stranica. Manga časopisi sadrže i stripove koji se ne nastavljaju već predstavljaju kompletnu epizodu. Ukoliko su uspešni, pojedini serijali mogu da izlaze i po nekoliko godina.  Autori mange ponekad započinju karijeru tako što objave kratku, kompletnu epizodu kako bi pokušali da skrenu pažnju na sebe. Ukoliko strip naiđe na dobre kritike, nastavljaju sa radom.

Posle nekog vremena izlaženja serijala, nastavci se obično spajaju i štampaju u obliku knjiga, takozvanih tankōbona. U američkom strip izdavaštvu, ekvivalent ovome su trade paperback izdanja, a kod nas bi se, uslovno rečeno, smatrali strip-albumima. Ova izdanja štampana su na papiru većeg kvaliteta i služe da bi novi čitaoci mogli da se “priključe” serijalima u časopisima ili ih kupuju kolekcionari. U novije vreme, štampaju se i luksuzna izdanja namenjena isključivo kolekcionarima, takozvane “deluxe” verzije. Reprinti starih mangi štampaju se na papiru lošijeg kvaliteta i prodaju po ceni od 100 jena (približno 1$).

Manga je prvenstveno klasifikovna po godištu i polu ciljne grupacije. U praksi, knjige i časopisi za dečake (shōnen) i devojčice (shōjo) imaju različiti stil naslovnica i u većini knjižara stoje na odvojenim policama.

Grafički romani

Znači imamo manga , anime i live akcione filmove. Šta je zapravo grafički roman ? Kao što je ranije objašnjeno, grafički roman takođe možemo zvati manga, i obrnuto. Opet, ovo može biti veoma zbunjujuće za novajlije, jer u nekim krugovima, grafički romani su zapravo  sasvim drugačiji od japanskih manga. Osnovna razlika između grafičkih romana i manga je u veličini. Grafički romani imaju tendenciju da budu mnogo duži od manga, i sastoji se između 300 do 600 listova, dok manga često mogu biti kratki i do 30 strana. Što je još zanimljivije, neki grafički romani takođe su i ekranizovani u live akcione filmove. „V for Vendetta“ Alan Mura i Dejvid Lojda je jedan takav film. Alan Mur je takođe stvaralac grafičkih romana „Konstantin“ i „Liga izuzetnih džentlmena“, koji su takođe u holivudskim filmovima.

Distributeri i izdavači manga

Nije neophodno znati ko distribuira ili objavljuje manga da bi došli do njihovog izvora. Svako ko je ikada voleo čitanje stripova je verovatno čuo za DC i Marvel. Pa, postoje ekvivalenti DC i Marvel za manga. To sve zavisi od toga gde u svetu ćete tražiti manga i koji tip manga je najlakši da pročitate. Na primer, ako ste Japanac, želećete da bude upoznati sa Shueisha i Tokyopop. Ako živite u SAD, više nego verovatno želećete da budete upoznati sa Dark Horse Comics, VIZ Media, i Del Rej ( Random House ). Svi ovi nazivi su veliki u industriji manga i tokom potrage za dobrom manga, verovatno ćete naići na ova imena više od jedanput.

Autor: Jelena Kojić

Ostali su pročitali i ovo:

Ukrotitelj papira: Calvin Nicholls
Čudovišta sa plaže
Intervju: The Art of Photography by Ivan Ćirić
PhotoAllegory of Sarolta Bán
Žmurke na francuski način (galerija)