Strip Zona

Moebius i poručnik Mike Steve Bluberry

Mebijusova traka je površina sa samo jednom stranom, i jednom graničnom komponentom. Poseduje matematičko svojstvo ne-orijentabilnosti. Nezavisno jedan od drugog su je otkrili nemački matematičari August Ferdinand Mebijus i Johan Benedikt Listing 1858. godine.  Mebijusova traka ima nekoliko neobičnih svojstava. Ako se uzme olovka, i iscrtava neprekidna linija po ovoj traci, “obe strane” papira je moguće iscrtati, bez podizanja olovke. Ako se Mebijusova traka preseče na pola po dužini, paralelno sa njenom ivicom, umesto dobijanja dve odvojene trake, dobiće se jedna duža traka sa dva polu-zavoja u sebi (ovo nije Mebijusova traka). Ako se ova novodobijena traka ponovo preseče po sredini, dobijaju se dve trake vezane jedna za drugu. Sa druge strane, ako se Mebijusova traka seče, ali ne po sredini, već za jednu trećinu svoje širine od ivice, dobijaju se dve trake; tanja, koja je Mebijusova traka, i duža, sa dva polu-zavoja (ona nije Mebijusova traka).
Kao ta neprekidna linija koja se može iscrtati bez podizanja olovke tako se može opisati konstanta brilijantnosti i inovativnosti u umetnosti jednog od najvećih, ako ne i nejvećeg strip crtača koji se krije iza potpisa Moebius, Gir  i Jean Giraud.
 Žan Anri Gaston Žiro (fr. Žan Anri Gaston Giraud) rođen je 8 maja 1938. u Nožan sir. Marn u Francuskoj. Roditelji su mu se razveli kad je imao tri godine, tako da je veći deo svoga detinjstva proveo sa babom i dedom na selu. Medjutim za to vreme je ostao u kontaktu sa roditeljima i recimo da su oni imali jakog uticaja na njegovo životno opredeljenje, naručito otac koji mu je tad u ranoj mladosti kupovao razne časopise iz naučnofantastične tematike. Pošto je od samog detinjsta bio nadaren za crtanje on se sa svojih 16 godina odlučuje da upiše primenjenu umetnost međutim u toj školi završava samo dve godine. Kratko vreme nerada ostavlja na njega veliki uticaj mada za to vreme počinje njegovo upoznavanje sa stripom i on vrlo brzo odlučuje da mu je crtanje stripova životni poziv.

Medjutim njegovo totalno preobraženje u nemilosrdnog strip umetnika desiće se tek 1955. po njegovom odlasku kod majke koja se preudala i živela u Meksiku. Očigledno da mu je promena klime i okruženja prijala pošto tamo postaje drugačiji čovek.  On tamo upoznaje nove ljude, otkriva marihuanu, bi-bap muziku i seks ali kao što to obično biva u životu, sve što je lepo ne traje na duge staze i po povratku u Francusku posle ovog dužeg proputovanja njega dočekuje iznenađenje u vidu služenja 27-mesečnog vojnog roka.

Po odsluženju vojne obaveze, stupa u kontakt sa Žozefom Žilenom-Žižeom i postaje ne samo njegov učenik već i najbolji prijatelj, a nejgova uloga u ostvarivanju Žiroa kao crtača bila je nezamenljiva kao što je i sam Žiro izjavio. “Moj odnos sa Žilenom, je odnos oca i sina sve vreme dok smo radili zajedno, on je prihvatio da bude pomalo moj otac, a ja pomalo njegov sin kako su se moji roditelji razveli kad sam imao tri godine, činjenica da sam našao oca i to još među crtačima bila je za mene divno čudo!”

31. oktobra 1963 časopis “Pilot” započinje novu seriju vesterna a kao glavni crtač se našao sam Žiro dok je za tekst bio zadužen Žan-Mišel Šarlije,  u tom tandemu nastaje “Tvrđava Navaho” a sa njom počinju i doživljaji  poručnika Mike Steve Bluberry-ja.

Iako je ovaj strip bio odlično prihvaćen kod publike, to nije ono što je Žiro imao na umu za sebe i tako paralelno sa Bluberry-jem,  on počinje da radi svoje stripove u kojima ispoljava neku drugu stranu svog talenta, nešto lično, i ove stripove sve potpisuje kao Moebius.  Od 1975 do 1979 rad na Bluberry kolekciji biva prekinut zbog svadje Žiroa sa izdavačem i ova kratka pauza u kombinaciji sa nastankom tzv. Pokreta za “odrasli” strip u Francuskoj i  oslobađanja stripa svake cenzure koristi da Moebius zablista u punom sjaju. On tad objavljuje “Ludog kuronju” čiji je tiraž odmah razgrabljen, a zajedno sa još par umetnika pokreće magazin za naučnu-fantastiku i strip, “Metal Hurlant” koji zbog svog dizajna i tematike biva internacionalano prihvaćen i doživljava objavljivanja u svuda u svetu pa i u Americi pod nazivom “Heavy Metal”.  U ovom serijalu dominiraju stripovi “Arzak” (1976),“Beli Košmar” (1977), Mačije oči (1978) i “Major Fatal/Hermetička garaža” (1979), koji su potpuno promenili dotadašnje gledanje na strip i dali stripu neke nove refernce.

Medjutim kao i svi velikani Moebius je imao neku čudnu sreću da ga nešto vodi dalje i dalje i tako jednog dana dok je išao u jedan biro da preda filmski plakat koji je radio, sasvim slučajno se susreće sa Aleksandrom Žodorovskim  koji ga je odmah prepoznao i sa jednom rečenicom: ”O! Giraud, znam vaše stripove. Da li biste radili na mom filmu “Dina“?” kreće odiseja Žiroovog rada na filmu u kojem on stiče opet zavidnu reputaciju radeći na filmovima “StarWars, Willow, Abyss, Alien, Tron, The Fifth Element”

Ovo prijateljstvo se proširilo i posle realizacije Dine, a na samog Žiroa ostavilo neverovatan uticaj, on ostavlja opojne droge, alkohol, počinje da vežba, postaje fizički aktivan, počinje da meditira  a kao jedno od najbitnijih stvari za njegov dalji razvoj karijere kao što je i sam rekao predstavlja početak gutanja ogromnih količina knjiga. Posle ovoga je moralo nastati nešto nesvakidašnje, nešto van ovoga sveta a to je upravo “Inkal” koji je danas jedan od najpoznatijih strip serijala koji prosto postaje žanr za sebe jer se nemože definisati nijednim žargonom.
 Žiro ni ovde neposustaje i ako Inkal doživlajva veliki uspeh on nastavlja da stvara, nastavlja da radi i tako nastaje novi pravac u stipu – krozstrip, a knjige se redjaju jedna za drugom : “Božanska Venecija, Na zvezdi, Vrtovi Edene, Reintegracija-integracija, Ludača svetog srca” i mnogi drugi. 

Nažalost avantura zvana Moebius se prekinula 10. marta 2012 u Parizu gde je Žiro preminuo u u 74. godini svoga života, posle duge i teške bolesti. Međutim kao i neprekidna linija koja se može iscrtati bez podizanja olovke na onom spojenom papiru Moebius ostaje da živi večno u umetnosti , slikama, crtežima i junacima njegovih stripova, poručniku Mike Steve Bluberry-ju, a sve što je stvorio ostaje kao zaveštanje za buduće mlade naraštaje strip umetnika i fanova stripa.

 Autor: Branko Bojković