Nauka

Heliks eksluziva: Brajan Grin – Skrivena stvarnost

Knjiga Skrivena stvarnost: Paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa u izdanju izdavačke kuće Heliks izlazi iz štampe u aprilu 2012. Heliks pruža čitaocima časopisa Franzy Spark ekskluzivnu mogućnost da u celini preuzmu poglavlje 2 (Brajan Grin – Skrivena stvarnost II poglavlje) prevedeno na srpski jezik u elektronskom obliku, pre izlaska iz štampe.

Paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa

Da sam u sobi imao samo jedno ogledalo dok sam odrastao, moje dečje sanjarije možda bi bile bitno drugačije. Ali imao sam dva ogledala. I svako jutro kada sam otvarao ormar da uzmem odeću, ogledalo pričvršćeno za vrata ormara poravnalo bi se s ogledalom na zidu i proizvelo naizgled beskonačan niz refleksija svega što bi se našlo između njih. Prizor me je očaravao. Uživao sam gledajući kako slika za slikom ispunjava paralelne staklene ravni, prostirući se u dubinu dokle god ih oko može razaznavati. Izgledalo je kao da se sve refleksije pomeraju poput jedne, ali to je – znao sam – bilo samo ograničenje ljudskog opažanja, jer sam još kao dete naučio da je brzina svetlosti konačna. I tako sam u glavi stvarao slike svetlosti koja se odbija tamo-amo. Pokret glavom ili mahanje rukom bešumno su se preslikavali između ogledala, a svaka odbijena slika zamenjivala je sledeću. Ponekad bih zamišljao sebe, drskog, kako negde u tom nizu odbijam da stojim u mestu i remetim stabilnu progresiju stvarajući novu stvarnost koja je oblikovala druge stvarnosti što su usledile za njom.

Kada mi je u školi bilo dosadno, ponekad sam razmišljao o svetlosti koju sam bacao toga jutra, koja se neprestano odbija između ogledala. Tada bih se pridružio jednoj od svojih refleksija u zamišljenom paralelnom svetu svetlosti koji pokreće mašta. Odbijene slike zacelo nemaju vlastiti um. Ali te mladalačke sanjarije, sa svojim paralelnim stvarnostima, odražavaju sve prisutniju temu u modernoj nauci – mogućnost da postoje drugi svetovi pored ovog za koji znamo.

U ovoj knjizi istražujem tu mogućnost – ona je promišljeno putovanje kroz nauku o paralelnim kosmosima.

Bez ovih nekoliko pominjanja moderne nauke, čitaocu ne bi bilo lako da odgonetne o kakvoj vrsti književnosti je reč. Preispitivanje vlastitog identiteta i jedinstvenosti, paralelnih bivstvovanja, doppelgangera, kloniranja, onostranih i uporednih svetova, ponekad ogledalski preslikanih, jedan je, u ovom ili onom obliku, od ključnih motiva u umetnosti i filozofiji. Ipak, navedene redove ne ispisuje ruka
umetnika, već naučnika, Brajana Grina (Brian Greene) koji ovako počinje svoju zasad poslednju objavljenu knjigu Skrivena stvarnost: Paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa (The Hidden Reality: Parallel Universes and the Deep Laws of the Cosmos).

Brajan Grin je fizičar. Diplomu je stekao na Harvardu, doktorat na Oksfordu, a trenutno radi kao profesor fizike i matematike na Univerzitetu Kolumbija, gde je i direktor Instituta za strune, kosmologiju i fiziku astročestica. Njegova osnova oblast istraživanja jeste teorija struna, glavni kandidat za „sveti gral“ fizike – takozvanu teoriju svega koja bi objedinila sve poznate sile svemira, kao i sve oblike materije. Teoriju struna u čijoj srži je elegantna ideja da je celokupna materija i energija sačinjena od tanušnih vibrirajućih energetskih struna čiji se različiti obrasci vibriranja prevode u ono što vidimo kao raznolikost materijalnog sveta i sveta sila, Brajan Grin je predstavio u knjizi Elegantni kosmos: Superstrune, skrivene dimenzije i potraga za konačnom teorijom (Heliks, 2009), besteleru kojim je načinio medijski prodor u svetu popularne nauke i najavio se kao jedan od najvećih prezentera nauke široj javnosti. Često gostuje na televiziji, pominjao se u više popularnih naučno-fantastičnih serija, a nedavno je imao i gostovanje u jednoj epizodi popularnog serijala The Big Bang Theory. Zajedno sa nekolicinom kolega među kojima je i Mičio Kaku, nastavlja vrednu tradiciju Karla Sagana i Stivena Hokinga naučnog opismenjavanja šire javnosti čiju važnost je uspeo sažeto da predoči:

Posle knjige Elegantni kosmos, Grin je objavio Tkanje svemira: Prostor, vreme i ustrojstvo stvarnosti (Heliks, 2010) koja se bavi osnovnim poligonom fizičke misli još od Njutna, prostorom i vremenom, odnosno, po Ajnštajnovom viđenju, jedinstvenim entitetom – prostorvremenom. I ovu knjigu počinje intimnim sećanjem, na susret s prvim rečenicama knjige Mit o Sizifu Albera Kamija: „Samo je jedan pravi filozofski problem, a to je ubistvo. Da li svet ima tri dimenzije, ili um devet ili dvanaest kategorija, manje je važno.“ Zanimljivo je tih nekoliko stranica na kojima naučnik uspeva da, ne umanjivši poštovanje prema velikom piscu, ne dozvoli egzistencijalističko obesmišljavanje misije nauke da sagleda prirodu kakva zaista jeste. „Sagledavanje egzistencije uz zanemarivanje zaključaka moderne fizike ravno je rvanju s nepoznatim protivnikom u mraku. Time što produbljujemo svoje razumevanje prave prirode fizičke stvarnosti, temeljno preobražavamo shvatanje nas samih i sopstveni doživljaj kosmosa“, hrabro i uverljivo izjavljuje Grin, postavljajući fizičku nauku u okvir filozofske misli.

I u narednoj knjizi, Skrivena stvarnost, Grin pribegava primerima iz umetnosti da bi približio čitaocu ono o čemu želi da govori kao fizičar – paralelne svetove. U uvodnom poglavlju priznaje:

Od detinjstva su mi najdraži Čarobnjak iz Oza, Dobar život, epizoda Zvezdanih staza „Grad na rubu večnosti“, Borhesova priča „Vrt razgranatih staza“, a od nedavno Vrata sudbine i Trči, Lola, trči. Ova dela popularne kulture, i još mnoga druga, zajednički su pomogla da se koncept paralelnih stvarnosti integriše u zeitgeist i zaslužna su što publiku fascinira ta tema.

Ipak, ovo knjiga nikako nije zbirka eseja o delikatnim vezama između umetnosti, filozofije i fizike. Grin je fizičar koji ni u jednom trenutku ne pravi kompromise sa sobom kao autorom knjige iz popularne nauke da bi podilazio što brojnijoj čitalačkoj publici. Ipak, ne traži mnogo od čitaoca – samo radoznalost i pažnju, pripomažući mu time što gotovo u potpunosti izostavlja matematičke formule – a dosadašnja njegova dela kao i popularnost svedoče o tome da je uspeo da izađe u susret širokoj čitalačkoj publici, a da ostane dosledan svojoj naučničkoj personi.

Skrivena stvarnost verovatno najviše od svih njegovih dela obitava u domenu teorije, jer pokriva tematiku koja je daleko od eksperimentalnih ispitivanja. „Tema paralelnih kosmosa vrlo je spekulativna“, kaže Grin u knjizi. „Ni u jednom eksperimentu ili opažanju nije potvrđeno da je neka verzija te zamisli realizovana u prirodi. Upravo zato ne nameravam da vas u ovoj knjizi uverim kako ste deo multiverzuma. Nisam sklon – i uopšteno govoreći, to niko ne treba da bude – nečemu što ne podupiru čvrsti podaci.

„U sledećim poglavljima glavna nit pripovedanja utkana je u devet varijacija na temu multiverzuma“, najavljuje Grin, a njegovo pripovedanje ujedno je pregled najvažnijih teorija fizike danas, kroz čiju prizmu i sagledava mogućnost postojanja paralelnih svetova – Grin nas prvo mora naučiti osnovama kvantne mehanike, teorije struna, relativistike, kosmologije i drugih teorijskih sistema, da bi s njih pažljivo poveo naše uzlete mašte. U tom smislu, Skrivena stvarnost je i preglednik osnovnih teorijskih pojmova i najvažnijih momenata, pa i kontraverzi (naj)modernije fizike: neizbežna Šredingerova mačka, antropski princip, pojam beskonačnosti, sve to naćiće svoje objašnjenje u ovoj knjizi.

U poglavlju 2, Grin razmatra izvesnost kopija nas samih u svemiru koje proživljavaju drugačiju realnost od nas – u beskonačnom prostoru, stvari se mogu organizovati samo na ograničen broj načina, samim tim mogu se i ponavljati. Tema poglavlja 3 je inflatorna teorija koja dozvoljava stvaranje novih kosmosa u kosmosima koji se šire.

U poglavljima 4, 5 i 6, Grin se obraća svojoj primarnoj profesionalnoj ljubavi, teoriji struna i najnovijim dostignućima na tom polju „iz kojih se naslućuju tri nove vrste paralelnih kosmosa. Jedna vrsta je opisana kroz scenario sveta brana prema kome je naš kosmos možda jedna od brojnih „ploča“ koje plutaju u višedimenzionalnom prostoru, slično kriški hleba unutar veće kosmičke vekne… Druga vrsta proističe iz svetova brana koji se sudaraju, brišu sve što sadrže i pokreću u svakome od njih nove, žestoke početke, slične Velikom prasku… Treća mogućnost je „krajolik“ teorije struna, zasnovan na ogromnom broju mogućih oblika i veličina dodatnih prostornih dimenzija koje su po toj teoriji neophodne. Kada se krajolik teorije struna poveže s inflatornim multiverzumom, stvara se, kako proizlazi
iz te mogućnosti, ogroman skup kosmosa u kojima se realizuju svi oblici dodatnih dimenzija.“

U poglavljima 6 i 7 čitalac se upoznaje s debatom o tome da li se proučavanje postojanja drugih kosmosa osim našeg opravdano može svrstati u naučnu oblast i možemo li da testiramo te ideje. Poglavlje 8 posvećemo je kvantnoj mehanici koja, u interpretaciji mnogih svetova, dozvoljava da sve moguće alternativne realnosti koje su potencijalni ishodi talasne funkcije zaista postoje.

Poglavljem 9, Grin načinje bizarnu mogućnost da je naš svet samo holografska projekcija procesa na udaljenoj površini koja nas okružuje – ideja koja je iznikla na višedecenijskom teorijskom ispitivanju kvantnih svojstava crnih rupa.

U poslednjem, desetom poglavlju, Grin se bavi mogućnošću stvaranja veštačkih kosmosa i preispituje fizičke kapacitete za to, a potom razmatra kosmose koji su stvoreni softverski, nadovezujući se pitanjem kako možemo biti sigurni da ne živimo u nekoj takvoj simulaciji.

Ima ljudi koje užasava ideja o paralelnim svetovima. Oni misle da su naše mesto i važnost u kosmosu marginalizovani ako smo deo multiverzuma. Ja mislim drugačije. Ne vidim koristi od toga da merimo značaj na osnovu naše relativne zastupljenosti. Baš zbog te naše sposobnosti da koristimo analitičko razmišljanje kako bismo premostili velike udaljenosti i putovali po spoljašnjem i unutrašnjem kosmosu, čak i izvan našeg univerzuma, ako se neke ideje koje ćete upoznati u knjizi pokažu tačnim – onda je zadovoljstvo biti čovek i uzbudljivo je biti deo naučnog poduhvata. Upravo dubina našeg uvida, stečena u našoj usamljenoj tački posmatranja u mračnom spokoju hladnog i nepristupačnog kosmosa, odjekuje prostranstvom naše stvarnosti i označava naš dolazak. (Skrivena stvarnost, Brajan Grin)

(Heliks, April 2012)