Info Spark

Titanik- Tragedija koja je postala kult

Titanik (nazvan po rasi moćnih božanstava- Titanima) bio je najveći, najpouzdaniji i najluksuzniji brod do tada napravljen potonuo je u noći između 14. i 15. aprila 2012. i sa sobom na dno mora odneo više od 1500 ljudskih života. Tragediju je preživelo je samo 700 putnika. Od tada do danas legenda o Titaniku postala je jedna od najprepoznativljijih priča u istoriji . Više stotina pesama, knjiga, romana , filmova, televizijskih i radio serija inspirisane su ovom tragedijom. Na svetu postoji nekoliko muzeja inspirisanih ovim događajem, a aukcije koje se povremeno održavaju ruše sve rekorde. Titanik je odavno ušao u pop kulturu a filmovi, moda, knjige, slike, fotografije, i sve ostalo inspirisano ovom tragedijom u cirkularnom smislu samo povećavaju značaj mita.

Bio je vlasništvo kompanije Vajt Star Lajn (White Star Line) , a izgrađen je u brodogradilištu Narland i Volf (Harland and Wolff) u Belfastu, u Severnoj Irskoj. Brod je dizajnirao Tomas Endruz (Thomas Andrews) i bio je najveći najluksuzniji i najpouzdaniji brod dotad stvoren. 31. marta 1912. krenuo je iz luke u Belfastu put Njujorka do koga nikada nije stigao jer je u dve nedelje kasnije ptonuo u Atlaskom okeanu nakon što je udario u santu leda. Brod je bio opremljen sa samo 20 čamaca za spasavanje iako je originalno zamišljeno da ih bude 64, što je dovelo do tragičnog ishoda. Brod Karpatija (Carpathia) prvi je stigao do olupine i spasao neke od preživelih koje je odvezao u Njujork a drama spasavanja putnika trajala je nekoliko dana. Olupinu broda pronašao je Američko-francuski tim istraživača pod vođstvom okeanografa Roberta Balarda (Robert Ballard) 1985. godine.

Tragedija koja je ostavila trag u popularnoj kulturi

Četrnaest godina pre potonuća Titanika, američki pisac Morgan Robertson (Morgan Robertson) napisao je novelu “Uzaludnost” (Futility) o brodu pod nazivom Titan koji je bio “najnovije čudo tehnologije” i sličnih dimenzija kao Titanik. Titan je isplovio u aprilu i naleteo na santu leda pre nego što je potonuo. Zbog velike sličnosti sa stvarnim događajem mnogi veruje da je potonuće Titanika Robertson predvideo ovom knjigom.

Na stotine kniga napisano je o Titaniku. Poema Tomasa Hardija (Thomas Hardy) izdata neposredno nakon tragedije, koja govori o premoći prirode nad tehnologijom prvo je Titanikom inspirisano umetničko delo koje je privukla pažnju medija i umetničkih kritičara . Poema E.J. Prata (E.J. Pratt) s druge strane za nesreću krivi gramzivost staralaca i finansijera brod koji su stavili nedopustivo mali broj čamaca za spasavanje kako bi dobili više mesta na palubi. Knjiga Voltera Lorda (Walter Lord) “Noć za pamćenje” (Night to Remember) kasnije pretvorena u film i danas je najtražženija knjiga o Titaniku na sajtu Amazon.com. “Noć za pamćenje” rađena je na osnovu istraživanja i intervijua sa preživelima a pažnju je prvenstveno usmerena na živote putnika koji su tragično prekinuti ovom tragedijom.

O Titaniku je snimljeno i više filmova od kojih je najpoznatiji onaj Džžejmsa Kamerona (James Cameron) iz 1997. Drugi na listi filmova sa najvećom zaradom svih vremena osvajač 11 Oskara, doživeo je svoju 3D verziju 4. aprila ove godine. U centar pažnje stavlja mladi par koji se zaljubljuje uprkos tome što pripadaju različitim klasama (što je u ono vreme bilo nezamislivo). Pored igranih filmova postoji više dokumentaraca koji prate Titanik od samog projektovanja broda, preko plovidbe, potonuća, sudbine preživelih kao i njihovih potomaka, pronalaska olupine, antikviteta pronađenih na njoj itd.. Naconalna Geografija (National Geographic) u čast stogodišnjice potonuća emituje tri različita dokumentarca posvećena ovom brodu.

U svetu postoji više muzeja posvećenih Titaniku (dva od njih u Mizuriju i Masačusetsu poseduju replike broda u prirodnoj veličini). Najnoviji muzej u Belfastu otvoren je 31. marta 2012. na dan polaska Titanika iz te luke. Festival posvećen putovanju Titanika (Titanic Belfast Festival) trajaće od otvaranja muzeja do 15. aprila a festival uključuje MTV zabave, ulične zabavljače, pozorišne predstave čak i auto reli. Brojne su i aukcije na kojima se prodaje sve u vezi Titanika. Aukcija koja je počela 1. aprila u Njujorku trajaće do 15. a obuhvata više od 5.000 predmeta, uključujući porculansko posuđe, nameštaj i deo korita broda čija je vrednost procenjena na 189 miliona dolara ili oko 146 miliona evra. Treba napomenuti i da će brod biti zaštićen uključivanjem u “Konvenciju o zaštiti podvodnog kulturnog blaga iz 2001”, odmah nakon 100-godišnjice 15. aprila a cilj konvencije je da spreči nenaučno ili neetičko eksploatisanje olupine kao i krađu artefakata sa broda.

I sto godina kasnije fascinacija Titanikom ne prestaje. Postoji više elemenata koji priču o Titaniku čine večnom. Verovanje u premoć (savršene prirode) nad tehnologijom koja je stvorena od strane ljudi i samim tim nesavršena, velike kompanije koje žžrtvuju bezbednost i živote ljudi radi sticanja profita, dokaz da koliko god smo u žživotu različiti u smrti smo svi jednaki, različite reakcije ljudi koji se nalaze u bezizlaznoj situaciji i gledaju smrti u lice. Većina ovih tema je univerzalna i prijemčiva je ljudima i dan danas. U krajnjem slučaju sve su to teme s kojima se suočavamo iznova i iznova svaki put kada se susretnemo s nekom nesrećom ili prirodnom katastrofom (automobilske nesreće, zemljotresi, cunamiji). Baveći se ovim temama Titanik je prošao veliki put od tragedije do kulta pop-kulture kao i unosnog biznisa, on je simbol poduhvata ljudskog duha ovekovečenog u industrijskog revoluciji, otelotvorenje ljudske genijalnosti i snova, i  poput grčkog mita o Ikarusu ostaće besmrtan.

 

 

Image: Wikipedia                                                                                                                                                                                                                                Autor: Milica Jović