Uncategorized

Istorija visokih potpetica

Od samog početka, cipele su bile oznaka pola, klase, položaja osobe koja ih nosi. Ali, nijedna cipela kao cipela sa visokom potpeticom nije označavala seksualnost i prefinjenost. Vremenom se potpetica postepeno povećavala. Žena u njima izgleda viša i seksipilnija, a prilikom hodanja pravi male korake, što doprinosi ženstvenosti. Doktori su često raspravljali o fizičkom i kulturnom uticaju, kako na žene, tako i na celo društvo, o pozitivnim i negativnim stranama. Razvojni put cipela na štiklu trajao je vekovima, stilovi su se menjali, ali je ljubav ostala. One su uvek imale važnu ulogu, pa su tako kroz vekove štikle mogli da nose samo pripadnici više klase – kako muškarci, tako i žene.

Pripadnici nižih klasa u Egiptu su hodali bosi, ali murali koji poticu iz 3 500. godine pre nove ere prikazuju rane verzije cipela na štiklu koje su nosili pripadnici viših klasa. Može se naići na prikaze gde oba pola nose cipele sa visokim potpeticama tokom nekih ceremonija. Zanimljivo je da su i egipatski mesari nosili visoke potpetice kako se ne bi uprljali krvlju mrtvih životinja. U staroj Grčkoj i Rimu, nosile su se platforme od drveta u pozorištima. Visinom platforme određivana je veličina i bitnost lika koji se igra u predstavi. Pored toga, u starom Rimu, kako je prostitucija bila zabranjena, žene lakog morala su bile lako prepoznatljive po svojim visokim potpeticama.

Tokom srednjeg veka muškarci su nosili cipele koje su bile preteče onih sa visokim potpeticama. Postojali su dodaci koju se vezivali za udobne i skupe cipele da bi se moglo bezbedno hodati po blatu i seoskim ulicama. Znajući kakvu ulogu imaju danas, neverovatno je da su tada bile kreirane isključivo za muške potrebe. Još jedna bitna uloga platformi je imala veze sa jahanjem. U 15. veku, konj je bio osnovno prevozno sredstvo, a mnogi jahači su imali problema sa kliženjem stopala iz uzengija, što je dovodilo do čestih i ozbiljnih povreda. Stoga su napravljene cipele sa visokom petom kako bi se rešio problem proklizavanja ravnih cipela. To je bila takozvana jahaća peta, koja je vremenom prerasla u današnje modele štikli. Godine 1400. kreirane su chopines ili cipele sa platformom, nastale u Turskoj, a ubrzo su postale popularne širom Evrope sve do sredine 17. veka. Chopines su bile nešto drugačije od dodataka koji su se vezivali. Njihova veličina je varirala od 10 do 60 centimetara, a nosile su ih isključivo žene. Ponekad su ženama bile potrebne i služavke kako bi im pomagale u hodanju.

Tokom ovog perioda, mogu se naći u svim delovima Evrope, pa i šire. Na primer, u Veneciji, chopines su zauzele jako bitno mesto jer su otkrivale bogatstvo i društveni položaj žena. Turisti su se često divili ovakvoj obući, ali su ponekad nalazili i da je smešna i preterana. U Kini i Turskoj, konkubine i devojke iz harema, nosile su visoke potpetice. Prvenstveno iz estetskih razloga, ali isto tako i da bi bilo sprečeno bekstvo žena.

Posle skoro veka nošenja, cipele sa visokom potpeticom su se pravile iz dva dela. Sada nisu morale da se vezuju za druge cipele ili da se navlače, bile su normalne cipele koje su se nosile kao bilo koje druge. Jahanje je sada bilo još lakše, kako za muškarce, tako i za žene. Ubrzo potom, ovakva vrsta cipela je postala svakodnevna na dvorovima. Zbog nezavidne visine (a isto tako i lepote), francuska kraljica Katarina Mediči se osetila jako nesigurnom jer je stupila u ugovoren brak, a morala je da se takmiči sa miljenicom svog budućeg supruga, Dijanom de Poatje koja je bila zavidne lepote i visine. Zato je prvi put obula cipele sa visokom potpeticom na svom venčanju sa vojvodom od Orleansa, 1533. godine, kasnije kraljem Francuske. Kada je kraljevska nevesta prošetala svoj par, takve cipele su postale hit među pripadnicama lepšeg pola evropske aristokratije. Pomama za štiklama je počela – postale su sastavni deo života svake prave dame. Što je status u društvu bio viši i potpetica je bila viša, a ovakve cipele su bile odraz pomodarstva i bogatstva. Nešto slično je bilo sa Meri Tjudor (Krvava Meri), vladarica koja je želela da izgleda viša nego što je bila. Da bi ostavila utisak dominantnosti, nosila je jako visoke potpetice. Ovakve cipele su bile popularne kod oba pola jer su označavale autoritet i imućnost.

Francuski kralj Luj XIV (Kralj Sunce), dozvolio je početkom 18. veka da visoka društvena klasa nosi cipele na štiklu poznate kao Louis heels, pod uslovom da nikako ne budu više od njegovih. Osim toga, on je poznat po svojim cipelama sa crvenom štiklom (les talons rogue). Dešavale su se male promene na cipelama, kako je koji period u umetnosti nailazio. Ove cipele su bile jako popularne, a što je najbitnije – u njima se moglo hodati bez problema. Kao što je slučaj sa korsetima, cipele sa visokim potpeticama sa činile da telo izgleda više aristokratski, prefinjeno i poželjno.

Sredinom istog veka pojavile su se uzane Pompadur cipele sa visokom potpeticom, koje je isprva nosila Madam de Pompadur, ljubavnica Luja XV. Žene koje su želele da isprate tadašnju modu – a imale su duža stopala – na silu su obuvale čak i dva broja manje, po cenu čak i da padaju u nesvest tokom dvorskih ceremonija i večeri. Sve u službi lepote i prestiža.

Nakon Francuske buržoaske revolucije, visoke potpetice su zabranjene jer su ih u to vreme smatrali nepristojnim. Napoleon je želeo da ih ukine da bi tako pokazao da su svi jednaki. Ali bilo je buntovnika u svakom smislu, Marija Antoaneta je pogubljena noseći potpetice.

Što se tiče Amerike, prvi put su stigle zahvaljujući francuskoj služavki. Kako su visoke potpetice postale dostupne svima u Evropi, ona je svoje nosila u jednoj američkoj porodici gde je radila, a ova porodica je od toga napravila pravi posao i dobila velike zarade. Uprkos kritikama, prva radnja u Americi je otvorena 1888. godine. I američko i evropsko tržište su bili pod velikim uticajem francuske mode.

Međutim, od 19. veka pa nadalje štikle su opet u modi svuda. Do današnjeg dana ovakva obuća neizbežno dobija na značaju. Tridesete i četrdesete godine prošlog veka su predstavljale teška vremena, stoga je visoka potpetica na cipelama bila umerenija i niža. Upravo ovaj period je doveo do preporoda u Holivudu, kada su glumice nosile cipele sa svetlucavim detaljima, a to je dovelo i do novog izazova francuskim cipelama na štiklu. Francuski dizajner Kristijan Dior sa dizajnerom Rodžerom Vivijeom je kreirao stiletto cipele (od italijanske reci koja znači bodež) koje su bile zatvorene na prstima i peti i imale tanku i ne mnogo visoku štiklu.

Trend se zadržo pedesetih i šezdesetih godina, a kasnije se potpetica značajno “popela” što je doprinelo boljem izgledu nogu. Tokom ženskih pokreta, neke žene su bile protiv ovakvih cipela jer su označavale robovanje seksualnosti i muškim željama. Ostale su tvrdile da štikle nose samo zbog sebe i da tako osećaju da imaju moć i autoritet. Sedamdesetih godina prošlog veka modu su diktirale cipele na platformu, čiji je cilj bio da šokiraju. Nosili su ih i muškarci, a to je pokrenuo Džon Travolta u filmu Groznica subotnje večeri. Osamdesete godine su donele špicaste cipele u sportsko-šarenom fazonu i bile su must have detalj koji se slagao uz sve suknje i helanke. Ovo je verovatno bio razlog pojavljivanja supermodela Klaudije Šifer, Naomi Kembel, Linde Evanđeliste i drugih, koje na naslovnim stranama časopisa nose visoke štikle.

Devedesetih su se nosile niske štikle bez platformi. Cipele Manolo Blanika su bile na svim revijama i tako su dizajneri počeli da rade na kreiranju novih modela cipela sa visokim potpeticama. Televizija je postala dostupna svima, a žene su počele da prate serije Dinastija i Dalas i tako štikle postaju jako poularne. Džimi Ču i Ema Houp rade na kreiranju jako visokih potpetica, koje će godinama kasnije zaživeti.

Do danas, stil se mnogo izmenio. Platforme su se ponovo vratile u modu i već godinama predstavljaju modni hit koji svaka žena ima u svojoj kolekciji. Generalno, štikle igraju veliku ulogu kod žena. Danas mogu da biraju kakve će modele nositi. Dostupne su u raznim bojama, veličinama, oblicima… Najvažnije je da su kroz vekove doživele različite transformacije, ali se nisu izgubile. Značajno mesto imaju u današnjim serijama i filovima (Seks i grad i Djavo nosi Pradu). Treba pomenuti ekstremne slučajeve, kada se žene podvrgavaju plastičnim operacijama da bi mogle nositi manje brojeve stiletto cipela (Šer). Činjenica je da se žene osećaju posebno, a kada je u pitanju samopouzdanje, bez sumnje tih nekoliko centimetara više znači mnogo.

Autor: Nataša Milovanović