Književni KlubMiljana Botunjac

Viktor Peljevin – II deo: Zen marketing

Književnost

„Zamislite pisca koji je u isto vreme Oskar Vajld bez trivijalnosti, Franc Kafka bez mučnosti i Vladimir Nabukov bez snobizma. I dobićete Viktora Peljevina.„ Džim Kurtis kulturolog.

Mnogo toga je rečeno do sada o Peljevinovoj književnosti ali zapravo, ma koliko je definisali ili ma koliko imali šta da kažete na tu temu, uvek će vam se činiti da ste nešto propustili. Mnogo eseja je već napisano sa ovom temom ali oni naravno nikada ništa neće reći. Ako želite da se zaista upoznate sa ovim ekcentrikom moraćete da se bacite na čitanje i izvući sopstveno mišljenje na kraju.

Upitan u jednom intervjuu zašto je se odlučio da se bavi književnošću a ne da ostane u inžinjerskim vodama, odgovorio je da je rešio da zapiše jednu ideju koju mu je u tom trenutku pala na um, a kasnije se to jednostavno sklopilo sa praktičnom stranom a to je da ne mora da ustaje rano ujutru.

Razni poslovi koje je obavljao tokom vremena jasno se vide kao inspiracija za dela. Često voli da ubaci po neku marketinšku sliku ili jednostavnu parolu za  različite ideje. “Generacija P”, naravno prednjači parolama i reklamnim zamislima za razne kompanije. Ruske, strane, strane koje bi da se promovišu na ruski način, institucije, prošlost, ideje, snove, mitove… Čak je i bog dobio svoju reklamnu parolu. Vremenom primetite da su ideje za netražene marketinške kampanje i igra sa sloganima jedna od omiljenih zabava koja se prožima kroz gotovo svuda. Natpisi na majcama, grafiti na ulicama. Kao i primer tetovaže Bin Ladena na lomači u beloj majci sa natpisom: .

Kako  poseduje i diplomu inžinjera nije ni čudo što se nekad i izražava kroz matematičke formule pretočene kroz literalnu prizmu. Rečenice mogu da budu pretočene kroz formulu. Jasne su i matematički precizne, iako to nije ono što će vam prvo pasti na pamet.

A tu je takodje i neizostavna igra rečima, naročito u prevodima sa engleskog: „Elita se deli na dve grane, koje nazivaju „kur sisajti“ (deformisano „high society“) i „aparat“ (deformisano „upper rat“). Kur sisajeti – to su biznis komjuniti, koji se ulizuju svakoj vlasti i u stanju su da prekinu posao u svakom momentu, pošto je biznis ovde neodvojiv od lopovluka. A „aparat“ – to je vlast koju hrani procenat, dobijen od biznisa. Ispada da prvi puštaju druge da kradu zato što drugi prvima dozvoljavjau da kradu… Pri tome, jasne granice izmedju grana vlasti nema – jedna ravnomerno prelazi u drugu obrazujući ogromnog debelog pacova, obuzetog pohlepnim samoodržavanjem. Nije valjda da želiš da se vrtiš oko tog mljackajućeg uroborosa? To je naziv ahemijskog simbola – zmije koja grize sopstveni rep – ali u našem slučaju tu se pre nazire urološka konotacija.“

Posmatrajući pasus iznad gde jedna lisica odgovara drugu od dolaska u Rusiju u romanu „Sveta knjiga vukodlaka“ nije ni čudo što ga često smatraju i kritičarem političkog i kuturnog života u Rusiji. Strani mediji ga često navode kao pisca koji se bavi post–sovjetskim pitanjem sa posebnim osvrtom na sovjetsku istoriju. Medjutim već par puta navođen u raznim intervjuima na tu vodenicu i okružen tim pitanjima o svojim temama, Peljevin je na jako elokventan i fin način objasnio novinarima da lupaju gluposti (da ne upotrebimo neki jači izraz), napominjući da on samo piše o stvarima koje ga okružuju i koje mu pružaju inspiraciju. Jedan od divnih odgovora datih u intevjuu za Bomb magazin:

Leo Kropywiansky:  Your subject matter is deeply Russian. As equally it is informed by and interested in Asia. Do you believe you will always live in Russia, or have you thought of living abroad for an extended period?

Viktor Peljevin:  If you say it’s deeply Russian I don’t dare to argue, though the very fact that you were able to understand what I’m writing about might mean that it is not so deeply Russian. Or maybe it means that there’s nothing deeply Russian in being a Russian these days. As for living abroad, well, everything is possible. But so far I’m not making any plans.”

Zahvaljujući  učestalosti ovakvih pitanja koje sam Peljevin jednom prilikom navodi kao krajnje glupa i besmislena, nije ni čudo što se trudi da izbegava novinare i medijsku pažnju. Tako da njegova osama ne mora biti ekscetričnost jednog suludog pisca kakvim se često smatra već samo želja da se pobegne od nepotrebnih tema. Te nije ni čudna njegova posvećenost ideji budizma, osame i tišine. “Čapajev i praznina“ je roman koji je u nekim navodima nazivan prvim modernim zen-budističkim delom. Odnosno od tada (1996.) pa na ovamo Peljevina često i karakterišu kao prvog zen-budističkog pisca.

Možda takvo poređenje nije u potpunosti tačno, ali mnoge od njegovih knjiga i priča imaju neku prožimajuću budističku pouku. Mada se on sam vrlo često separatiše od bilo kakavog pomena pouke u fikcionalnoj književnosti. Sa rečima da je tako nešto potpuno besmisleno.

Sve gore rečeno povezano u jednu celinu možda i nema previše smisla. Ali zar je smisao uopšete ono što definiše ljude same po sebi?

Ako pokušate da se informišite o liku i delu Viktora Olegoviča Peljevina naićićete na mnoge članke sa nejgovim imenom na internetu, mada mnogi od njih pružaju uglavnom oprečne informacije. Gotovo do te mere da se zapitate da li je to uopšte osoba koja zaista postoji ili je samo akronim neke grupe nepoznatih pisaca? To pitanje će možda nastaviti da vas proganja i pošto se posvetite čitanju. Jedinstveni stil, lako prepoznatljiv je postojan u svim delima, ali se svaki put razlikuje u nekim sitnim detaljima. A njegovo razgoljavanje žene u romanu “Sveta knjiga vukodlaka” je gotovo neverovatno od strane jednog muškarca. Ako potražite njegove slike videćete da uglavnom nosi male, smešne zatamnjene naočare, mada će vam se s vremena na vreme na nekim fotografijama pričiniti da možda to i nije ista osoba. No, šta je istina? Istina je verovatno najjednostavnije rešenje. A najjednostavnije i najočiglednije rešenje je da je Peljevin jedinstven.

Bibliografija (kod nas objavljene knjige):

Sok od ananasa za divnu damu

Šlem užasa

t

Relics: Rani i neobjavljeni radovi

V Empire

Sveta knjiga vukodlaka

Dijalektika prelaznog perioda iz niotkuda u nikuda

Generation P

Žuta strela

Čapajev i Praznina

Bubanj Donjeg Sveta, Bubanj Gornjeg Sveta

Omon ra

Život insekata

Plava svetiljka

 

http://pelevin.nov.ru/

autor: Miljana Botunjac