Andreja KojanićIt&Tech

Karta prve klase za Planet Pulp, žutu planetu

Šta se dešava kada nema dovoljno Pulpa u medijima da zadovolji naše potrebe da svet posmatramo kroz žute naočare? U tom slučaju se sedamdesetak umetnika okupi na webu i reši da osnuje mini zajednicu koja se drži Pulpa k’o pijan Pulpa. Ili beše plota. Plotline-a?

Moj RSS reader već duže vreme ima ustaljenu listu feedova, i slabo šta me natera da je menjam, oduzimajući ili dodajući po koji. Ali, isto tako, slabo šta me toliko obraduje ujutru kao novi post ili nova tema sa sajta planet-pulp.com. Ovaj sajt ne samo da je zaslužan za otkrivanje velikog broja novih, do tada neafirmisanih modernih umetnika, tako i ponovnog otkrivanja i promovisanja Pulp kulture uopšte.

Odma’ da se objasnimo: Pulp Fiction nije samo onaj film iz koga smo svi ukrali one izuzetno cool poteze za plesni podijum (sarcmark). Nije to ni samo ona cheap thrill literatura puna kadrova Njujorka usred Velike Depresije i likova koji u Vašoj glavi izgledaju poput Abulí/Bernetovog Luke „Torpeda“ Torelija i Džesike Zec (nije da navedenima nešto fali, ni Torpedu a nipošto ni cenjenoj gospođi). Pulp je pravac literature koji je svojevremeno dostigao kritičnu masu kao takav, krenuo da se širi, prešao jednu granicu pucanja, prelio se na strip, film i TV, pa odatle i drugu, prešavši po kratkom postupku u celu jednu subkulturu. Italija je svojevrstan primer sveprožimajučeg uticaja Pulpa na celu kulturu: tamo i dan-danas trilere zovu „un film giallo“, a dođavola, većina Vas zna kakva je (i što se kolorita i tematike tiče) njihova filmska produkcija, o strip školi da i ne pričamo. Sa druge, treće, četvrte strane, Pulp je bio i ostao izrazito osoben, ali i fleksibilna osnova za nadogradnju, pa eto nama i „pulpastih“ derivata u vidu Noira, pa čak i (sa više nadogradnje) Steampunka i Pulp Westerna. U jednima je lakše prepoznati te lajtmotive, u drugima i ne toliko, ali, kao u japanskim hororima gde u svakom kadru imate neki ćošak i iza njega mrak, imate onaj osećaj da je „tu negde, baš tu, sad će“.

West Wars: „The Good“ & „The Bad and the Ugly“ by Sillof

Međutim, šta se dešava kada nema dovoljno Pulpa i srodnih mu grana u medijima da zadovolji potrebe ljudi koji baš preferiraju da svet posmatraju kroz žuto-nijansirane naočare? U tom slučaju se sedamdesetak umetnika okupi na webu i reši da osnuje zajednicu koja se drži Pulpa k’o pijan Pulpa. Ili beše plota. Plotline-a? U slučaju Planet-Pulpa, tačno je sve od ponuđenog; neka od ovih dela su pljunute naslovnice nekadašnjih žutih publikacija, dok su neke modernije ali adekvatno prenose taj sentiment, dinamiku, tenziju i pre svega, taj humor…

The Temple of Doom by Blaine Hefner

Princip na kome počiva ovaj (nepravedno-nedovoljno-poznati) blog je „nova tema / vremenska kapsula svakih 30 dana i odrešene ruke po pitanju iste“. Po mesec dana imamo priliku da posmatramo neke od ovih umetnika kako se hvataju u koštac sa tematikom tog meseca. U trenutku pisanja teksta, tema je cenjeni Bond, Mr. James, tako da imamo priliku da vidimo briljantne ilustracije modernog i old-school Bonda.

You Know My Name by Aaron Minier

Osim Bonda, za temu su imali i Diznijeve zlikovce, Indijanu Džonsa, Star Wars, radili su ih u varijantama od 8-bit ilustracija do pin-up cica, i kroz sve to, bukvalno su prebistrili kompletnu pop kulturu. Sve što ću Vam reći za kraj je da se karte za planetu Pulp najčešće kupuju u jednom pravcu…

Big Bang Theory 8-Bit (Final Fantasy Theory) by Andrew Kolb
Empire Propaganda by Ian Glaubinger


Maleficent by Brett Parson

Autor: Andreja Kojanić