Filmski skener

Prikaz filma “We need to talk about Kevin”

Jedan od filmova koji je obeležio 2011. godinu, We need to talk about Kevin, nakon prikazivanja na svim većim filmskim festivalima i mnogobrojnih nagrada, domaćoj publici je predstavljen na ovogodišnjem FEST-u. Škotska režiserka, Lynne Ramsey se, u do sada svom najmračnijem filmu, bavi temom masovnog ubistva, ali ne iz perspektive ubice, nego njegove majke. Jedinstven umetnički jezik, muzika, kamera i montaža, daju filmu specifičnu atmosferu koja ubedljivo oslikava jedan mali lični pakao.

 Film prati Evu Khatchadourian (Tilda Swinton) kroz nekoliko perioda njenog života: mladi – hedonistički, prepun putovanja, provoda, i uživanja u životu u svakom smislu, a zatim sledi sadašnji trenutak obeležen beznađem, psihičkom i fizičkom iznurenošću, što dovodi naravno do postavljanja pitanja kako je do ove promene došlo. Daljom retrospektivom događaja otkriva se da je Eva u jednom trenutku zatrudnela i rešila da postane majka, ali ovde se postavlja pitanje zašto jer se ona već u startu ne pronalazi u ovoj ulozi, nema prirodnog majčinskog instinkta, radosti i uobičajenog raspoloženja karakterističnog za majke. Možda zato i ne čudi neprirodnost u ponašanju kod tek rođene bebe, neprekidno plakanje koje prerasta u potpuno ćutanje u trenutku kada bi trebalo da progovori. Dakle, u pitanju je dete koje se ponaša sasvim drugačije u odnosu na ostalu, “normalnu” decu i ponovo se postavlja pitanje zašto. Da li je moguće da se neprirodnost majke prenese na dete? Iako se Eva trudi da bude dobra majka, tj.više glumi dobru majku, ali ulaže trud i radi protiv sebe jer zna da je ono što oseća pogrešno, ali u nekim trenucima prevlada bes i sama kaže malom Kevinu da nije njega rodila sada bi uživala u Francuskoj. Kako ne osuditi takvu izjavu, ali opet i ovde se postavlja pitanje da li su sve žene predodređene da budu majke i da se savršeno uklope u tu ulogu? Naravno, odgovor bi bio da nisu i samim tim sledi nova nedoumica – zašto nije naprosto odlučila da abortira, ali ovde se krug pitanja nastavlja i preispitivanje moralnosti i ispravnosti nekih postupaka na koje naprosto nije moguće dati odgovor.

Da ne bi otkrivali previše, mada sama radnja nije ključna za ovaj film, treba naglasiti da je We need to talk about Kevin, film koji uprkos tome što se bavi tako reći mračnom temom, i nije lagan za gledanje, postavio mnoga pitanja na koja se verovatno i ne može dati odgovor, ali to nisu pitanja nastala iz nekih ekstremnih situacija ili koja se vezuju za neke eksremne primere ljudi, već je sama situacija dovedena do ekstrema radi boljeg efekta. Preispitivanje krivice i odgovornosti, kao i onoga šta je dobro, a šta loše, predstavlja ključna životna pitanja i po mom mišljenju pokretanje svih tih pitanja je najveći kvalitet ovog filma, pored naravno dobrog vizuelnog uobličavanja.

Na kraju bi trebalo reći da je Lynne Ramsey sa ovim filmom potvrdila svoje mesto među vodećim svetskim režiserima i podsetiti na njene ranije filmove Ratcatcher (1999) i Morvern Callar (2002), takođe zanimljive filmske zamisli koje ostavljaju snažan utisak poput We need to talk about Kevin.

Autor: Timea Levai Majin