Anime od A do Š – I deo

Koliko smo zaista upoznati sa Japanom, njegovim običajima, kulturom, umetnošću, ljudima…? Da li ste se ikada zapitali odakle i na koji način nastaju svi oni čudesni likovi japanskog sveta animacije? Odakle sav taj nepresušni izvor mašte i ideja? Ako ste sebi nekada postavili to pitanje onda ovaj članak odgovara na većinu vaših pitanja. Uživajte!

Anime (アニメ) je stil crtane animacije poreklom iz  Japana, sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno odvaja od drugih vidova animacije. Reč anime dolazi od japanske reči animeshon (アニメーション) zasnovane na engleskoj reči (animation). Dok su neki anime naslovi u potpunosti ručno crtani, pomoć računara u procesu stvaranja anima je potpuno uobičajena. Priče anima su obično izmišljene. Anime se emituje preko televizije, distribuira na medijima kao što su VHS ili DVD, i preko igara za konzole ili računare. Mnoga anime dela su nastala pod uticajem japanskog stripa poznatog kao manga, a neki anime naslovi su adaptirani u igrane filmove ili serije.

Anime ima mnogo žanrova, kao i tradicionalni igrani filmovi i serije. Ti žanrovi podrazumevaju avanture,  naučnu fantastiku, priče za decu, ljubavne priče, srednjevekovnu fantaziju,  erotiku,  horor, akciju i  dramu.

Većina anima sadrži elemente nekoliko različitih žanrova, kao i varijacije tema. Ovo čini vrlo teškim razvrstavanje nekoliko naslova. Anime može da ima naizgled prostu radnju, ali u isto vreme može sadržati mnogo složeniju, dublju radnju i razvijanje likova. Nije neobično da anime orijentisani prevashodno dobroj akciji sadrže humor, ljubav, pa čak i oštre društvene komentare. Isto se može odnositi na anime orijentisane ka ljubavnim pričama koji mogu da sadrže jake akcione elemente.

ISTORIJSKI POČETAK

Pokretne slike i druga animirana obeležja su počela da se pojavljuju tokom ranog XX veka. Japanski umetnici i autori nisu počeli da eksperimentišu sa animacijom sve do 1914. godine, pre svega zbog činjenice da su studiji animacije sa Zapada počeli da dominiraju tržištem. Walt Disney, stvaralac Miki Mausa i Paja Patka, Fleischer Brothers, stvaraoci Popaja i Supermena, stvorili su neke od najpozantijih likova za ceo život sa svojim majstorskim radovima, koji su postavili osnove kako bi trebali da izgledaju crtani filmovi. Učešće Japana u stvaranju animacije je teklo veoma sporo. Jedan od razloga je verovatno bila i dugogodišnja samoizolacija od ostatka sveta. U posleratnom periodu (Drugi svetski rat), čovek po imenu Osamu Tezuka je radio u fabrici i bio pod jakim uticajem najranijih radova Volt Diznija i Fleischer Brothers. Dok je pokušavao da nacrta svoje originalne likove po uzoru na ova dva zapadnjačka stila, stekao je veliku popularnost i poverenje među svojim saradnicima. Međutim, delo koje je definisalo i dalo rođenje animaciji u Japanu je 1963. godina, i svetski uspešna animirana serija Tetsuwan Atom, ili Astro Boy. Njegovo zanimanje za animaciju krunisalo ga je za tvorca anime i grafičkih romana, poznatih kao manga.

Tezuka i njegov studio su prokrčili put japanskoj animaciji, 1970-ih se videla promena i rast ovog vida zabave. Počeli su da se pojavljuju trendovi u različitim radovima od strane  različitih autora. Ovi trendovi tj. pravci su se prenosili generacijama i prisutni su u animama današnjice. Jedan od najuticajnihih pravaca je „mecha“ anime, koji je postao podžanr. Još jedan trend koji je počeo da se pojavljuje tokom 70-ih je promena konvencionalnih načina pripovedanja koji su bili zastupljeni u starijim animama. Umesto klišea, zaplet borbe dobrog protiv zla, pisci su počeli da primenjuju zanimljive preokrete i nove koncepte kako bi priču učinili zanimljivijom. Npr. anime Lupin III prikazuje „dobrog“ protagonistu sa nešto nestašnom ličnošću. Poznat kao jedan od najcenjenijih anima, Mobile Suit Gundam, je priča o među-zvezdanim ratovima između Zemlje i njenim prvim zvezdanim kolonijama, koristeći se podjednako stilom mecha, jedinstvene karakterizacije i nikada pre viđenih ratova. Ovaj anime je osvojio veliki broj obožavatelja. Ovi koncepti i mnogi drugi, iznedrili su više ideja i komponenata za buduće anime.

Tokom 1980-ih, japanski umetnik Go Nagai je počeo da stvara anime za odrasle, rušeći koncept da je animacija samo za decu. Od satira do potpune nagosti i seksualne angažovanosti, genijalna ideja Go Nagai je privukla pažnju još većeg broja obožavatelja i poklonika anima. Godine 1988. nastalo je delo koje prevazilazi sve granice i smatra se da je bilo ispred svog vremena, pa čak i današnjice. Film „Akira“ je smešten u apokaliptični i futuristički Tokijo, gde se motociklistička banda suočava sa brojnim preprekama pošto su saznali da jedan član ima zloslutne psihičke sposobnosti koje mogu uništiti svet. Sa introgantnim zapletom punim akcije, neverovatnom napetošću i krvavim akcijama, „Akira“ je zadobio neverovatnu slavu u svetu. Ovaj anime, u očima mnogih obožavatelja, je bio  pokretač za otvaranje očiju za pravi potencijal anime filmova. Godine 1995. napravljen je korak dalje ka još kvalitetnijim radovima. Anime „Ghost in the Shell“ od Masamune Shirow, istražio je dubinu ljudskog uma, prikazujući elemente psihičke manipulacije, konflikte između života i mašine gde su ljudi poboljšani kibernetskim delovima, i imaju sposobnost da putuju kroz more informacija i druge svetove (baš kao što je danas slučaj sa internetom).

Iste godine, dva studija su se udružila kako bi stvorila anime o kojima će se pričati i koji će biti veoma poznati u industriji animacije. Gainax i Production I.G. radili su naporno da bi stvorili „Neon Genesis Evangelion“. Ova epska anime serija od 26 epizoda, ima mesto dešavanja u godini 2015. gde su „anđeli“ iz paralelnog univerzuma došli na planetu Zemlju i napali ljudsku vrstu. Kao čin samoodbrane, stvorene su biološko-mehaničke mašine, nazvane „Evangelion“, kojima su upravljala tri kandidata kako bi odbranili svoju planetu. Sama serija sadrži sve što njeni prethodnici nisu imali, a istovremeno podrazumeva veliku količinu dubine likova, obrte u fabuli, akcije koje oduzimaju daha, istorijske, naučne i biblijske elemente. Ovaj jedinstveni anime, doveo je do nastanak „Eva“ fenomena u Japanu, i smatra se da je vrlo cenjen od strane kritičara.

Anime, kao medijum za bekstvo od stvarnosti, istakao je ovu žudnju tako što likovi podsećaju na likove sa Zapada. Ovo je omogućilo japanskim gledaocima da utonu u svetove koji su potpuno drugačiji, sa različitim kulturama i ljudima. Čak i anime u kojima je mesto dešavanja Japan današnjice, jedinstven izgled i dizajn likova i dalje stvara osećaj da je to nešto više divlje i avanturističko nego što je Japan u stvarnosti. Činjenica da su anime likovi u početku izgledali kao zapadnjački, ali se ponašali kao Japanci i imali japanska imena, pomogla je da se napravi neka spona između likova i japanske publike. Japanska publika je mogla da vidi likove kao Japance, jednake kao što su i oni, ali sa malo više svetovnosti, slobode i različitosti u njima.

GHIBLI STUDIO

Studio Ghibli (株式会社スタジオジブリ Kabushiki-kaisha Sutajio Jiburi) je japanski filmski studio animiranog filma, i ujedno filijala kuće Tokuma Šoten. Logo kompanije predstavlja lik Totoro iz filma „My Neighbor Totoro“ od Hayao Miyazaki-ja. Naziv Ghibli je zasnovan na arapskom nazivu za jugo (mediteranski vetar), čije su ime koristili Italijani za izviđački avion iz Drugog svetskog rata. Ideja je bila da će ovaj vetar zadati novi udarac industriji japanske animacije. Osnovan 1985. godine, studio Ghibli je vođen režiserom Hayao Miyazaki-jem zajedno sa njegovim vernim partnerom Isao Takahatom, kao i izvršnim direktorom studija i dugogodišnjim producentom Tošio Suzukijem.

Kompanija je dobro poznata po svojim striktnim „bez isecanja“ pravilima licenciranja filmova za prikazivanje u inostranstvu. Ovo je rezultat sinhronizacije Mijazakijevog dela „Nausicaä of the Valley of the Wind“ za američko tržište. Politika „bez isecanja“ je došla do izražaja kada je Miramaksov (Miramax) direktor predložio uređivanje „Princeza Mononoke“, tako da bude prijemčiva tržištu. Producenti Ghibli studija su poslali autentičnu katanu sa jednostavnom i jasnom porukom : „Bez isecanja“.

Autor: Jelena Kojić