Dražen PekušićRadoznali Um

Sinestezija – neka druga realnost

Veliko je pitanje šta je stvarnost i čime tačno definišemo pojam realnosti. Jer i pored privida kolektivne, svako od nas gradi svoju sopstvenu realnost, u skladu s ličnim afinitetima i psihološkim stanjima, duboko u sebi. Danas svako odstupanje od društvene norme automatski biva označeno kao poremećaj koji se tretira hemijskim terapijama, ne bi li se vratilo na difoltnu poziciju, svima lako razumljivu i prihvatljivu.

Zato ovde želim da predstavim svet jednog sinestetičara koji je odlučio da sa nama podeli svoje viđenje realnosti i šarenolikost odnosa u njemu. Ono što on opaža, za nas ostale leži duboko skriveno iza mnogobrojnih psiho-fizičkih filtera.

Sinestezija dolazi od grčkih reči syn i aisthesis, što bi grubo prevedeno značilo – objedinjena senzacija. Puno pažnje nauke joj je poklonjeno krajem devetnaestog veka, ali je već početkom dvadesetog veka pažnja za ovom pojavom utihnula. Ljude sa ovim stanjem krasi sposobnost da oblike, zvukove, mirise i ukuse percepiraju u vidu boja i oblika, pri cemu svaki zvuk ima svoj ukus, oblik (slova, brojevi) boju, te boju možete pomirisati. Čak i svaka reč u rečenici se ističe svojim posebnim atributima. Slova u njima imaju odnose s drugim slovima kroz personifikaciju svakog simbola. Svaki broj ili slovo poseduje karakteristiku osobe. Veruje se da na svakih 500 ljudi, dolazi jedan sinesteta i da je česta pojava da se radi o porodično naslednoj pojavi. Ali i pored urođenih predispozicija, postoje slučajevi nastanka sinestezije i kod ljudi koji su preživeli teži šlog ili čak kao rezultat epileptičnog napada. Takođe slično stanje je zabeleženo pri eksperimentisanju sa psihoaktivnim supstancama. Ipak sinestezija se ne definiše kao neurološko stanje jer uglavnom ne ometa normalno funkcionisanje osobe, već se odvija neutralno.

Sinesteziju mozemo razvrstati u nekoliko celina. Grafem-boja se odnosi slova i brojeve i njihovu percepciju u vidu obojenih karaktera. Takođe, medicinski je dokazano da ovaj vid sinestezije aktivira upravo one delove mozga direktno zadužene za percpeciju stvarnih boja. Olfaktorno/gustatorna sinestezija čini da se mirisi i ukusi doživljavaju kao obojene geometrijsko/prostorni prizori, a sinestetičaru je potrebno posebno skrenuti pažnju da bi postao svestan svojih naročitih senzacija. Ordinarno-lingvistička personifikacija – personifikacija slova, za koju će u nastavku teksta biti i primera. Geometrijsko-prostorni prikazi zvukova i muzike, gde je potrebno dosta pažnje da se zvuci posebno razluče. Naime, najčešće oblika i nema, postoji samo jedna ili nekolicina nijansi kao asocijacija na celi skup zvukova, npr. za celu kompoziciju ili pesmu. Takodje, s visinom tonova raste posvetljivanje boje, i obrnuto, a za bučne tonove vezani su geometrijski oblici s oštrim ivicama, dok je za ugodnije note oblik obliji i talasast. Geometrijsko-prostorna asocijacija poveyana s emocijama i telesnim osećajima (bol, hladnoća, peckanje itd.), gde su boje i izgled tih oblika isti kao i kod oblika vezanih za mirise, ukuse i muziku.

Čest slučaj je da osobe-sinestete mogu uočiti i oreole ili aure oko ljudskih tela, čak i u više nivoa. U prilog tome da se ne radi o optičkoj varki govori i to da se oblici aure vide i sa i bez optičkih pomagala i da se takođe razlikuju od osobe do osobe. Aura je sloj od oko desetak santimetara oko ljudskog tela, koja ima sposobnost da prelama svetlost i ima blago uveličavajući efekat na pozadinu. Lako ju je uočiti na svetlijoj i jednoličnoj pozadini, a debljina joj varira od čoveka do čoveka, s tendencijom da je deblja u predelu glave. Ponekad se može primetiti i nijansa određene boje, mada je često vrlo bleda.

U nastavku je primer doživljaja ordinarno-lingvističke personifikacije, gde se, ukoliko se nađu u blizini jedni drugih, pojavljuju i međusobni odnosi između slova:

A – Ženska osoba, oko 24 (nema tačke iza broja, kad je tačka čita se kao redni broj – dvadesetčetvrta) godine, lepa, elegantna i kulturna, na prvi pogled deluje snobovski ali je u suštini dobra i brižna osoba.

B – Muška osoba, oko 21 godine, pametan, jak i čvrst, ali pod utiskom loših događaja iz prošlosti, što se i oseća u njegovim retkim odnosima sa drugim ljudima. Zatvoren, nepovjerljiv i retko veseo.

V – Muška osoba, 30-ak godina, mlad roditelj, osoba iz srednjeg sloja društva, u dobrom odnosu s prijateljima i rodbinom. Skroman, vredan i radan, posvećen porodici i malim životnim stvarima.

G – Ženska osoba, 40-ih godina, komunikativna komšinica i čest gost kod svoje mnogobrojne rodbine. Ljubiteljka tračeva, radoznala i nestrpljiva.

D – Muška osoba, 50-ih godina, profesor koji nema sreću da radi u struci. Često se priseća starih vremena i rado deli savete, uz veliku dozu pesimizma.

Đ – Muška osoba, 25 godina, neozbiljan, glavna okupacija zabava i provod, izbegava životne probleme i obaveze.

E – Ženska osoba, 27 godina, studentkinja, posvećena učenju i karijeri. Brine o mlađem bratu. Društveno slabo aktivna.

Ž – Ženska osoba, 60-ih godina, brižna baka svojim unucima. Udovica, dve kćeri, obe udate. Problem sa gojaznošću i krvnim pritiskom.

Jedan od najpoznatijih sinesteta bio je cuveni fizicar Richard Feynman. On je video matematicke simbole u bojama i na osnovu tih boja i oblika imao osećaj da li je određena jednačina ispravna ili ne. I mnogi čuveni matematicari imali su sinesteziju, brojeve su doživljavali kao oblike i jednačine rešavali instinktivno, jer su mogli da vide da li se oblici pravilno uklapaju jedni s drugima kako treba ili ne. Sa druge strane sinestezija je često bila veliki izvor inspiracije brojnim umetnicima kao što su kompozitor Alexander Scriabin, romanopisac Vladimir Nobokov, apstraktni slikar Wasilly Kandinsky kao i muzičar Syd Barret.

Sinesteta je takođe bio i Nikola Tesla, koji je imao izuzetan dar vizuelizacije i imaginacije, uz pomoć kojih je sve vrste svojih opita obavljao u savšenoj laboratoriji svoga uma, pre bilo kakvih fizičkih testova. Doduše, danas bi kao takav možda bio na nekoj terapiji, ko zna..

autor: Dražen Pekušić