Nauka

TEDxYouth@Belgrade: Inspiracija, reakcija i akcija

Za TEDx događaje i govore saznala sam pre par meseci. I to sasvim slučajno, videla sam na twitteru link sa interesanim naslovom, Shawn Achor :“The Happy secret to better work”. Kada provedeš jedan deo života gledajući na stvari iz perspektive cinika, prvo pomisliš da je ovo neka šala. Teško da ovakav naslov može da ti promeni mišljenje. Njegov govor me je oduševio, počela sam da pratim Tedx na svim mogućim socijalnim mrežama i sajtovima. Tri meseca kasnije preko tweeta Ivana Minića saznala sam za TedxBalgrade. TED ( Tehnology, Entertainment, Design) je neprofitna organizacija posvećena širenju neverovatnih i inspirativnih priča, iskustava i ideja. Započet kao četvorodnevna konferencija u Kaliforniji pre 25 godina, TED je vremenom postao oslonac za ideje koje menjaju svet kroz različite inicijative. Svake godine TED konferencija poziva vodeće svetske mislioce i praktičare da za 18 minuta kažu ono što imaju. Njihovim predavanjima se zatim može besplatno pristupiti preko sajta www.ted.com. Među TED govornicima do sada su se našli: Bil Gejts, Al Gor, Ser Ričard Branson itd. Inače, TEDx je program samostalno organizovanih lokalnih događaja na kojima se zainteresovani okupljaju radi učestvovanja u događaju nalik TED-u. Naš događaj se zove TEDxBelgrade, gde ‘x‘ u nazivu označava samostalno organizovan TED događaj. TedxYouth@Belgrade održan je 26.05.2012. godine,  nastupilo je osam govornika iz različitih sfera života. Od njih smo naučili da snagom volje, upornošću i pozitivnim stavom možemo da promenimo ono što nam se ne dopada u našem životu i svetu koji nas okružuje.

Ivan Minić

Prvi govornik je bio Ivan Minić. On je osnivač i administrator najveće internet zajednice na prostorima Ex-Yu, burek.com. Ivan je bio odličan odbojkaš i imao je sjajnu sportsku karijeru pred sobom. Krenuo je za loptom za kojom nije trebalo i povredio se. Povreda je bila toliko ozbiljna da ga je koštala sportske karijere. Međutim, on nije odustao, preuzeo je stvari u svoje ruke i odlučio da promeni svoj život iz korena. Počeo je da se bavi web dizajnom, programiranjem i na kraju je osnovao par sajtova od kojih je najpoznatiji burek.com. Najupečatljiviji deo njegovog govora je bio kada je pričao kako je sa svojim herojima i prijateljima bacao žabice na plaži. Pozitivan stav je veoma bitan u prevazilaženju životnih prepreka. Ali kako zadržati pozitivan stav kada trebaš da promeniš mišljenja drugih koja se zasnivaju na predrasudama?

Marija Mitrović

Marija Mitrović, naš drugi govornik, je dete iz mešovitog braka Roma i Srpkinje. Uvek se osećala drugačijom od vršnjaka. Ne zato što je ona osećala da je drugačija, već zato što joj je sredina u kojoj živi uvek govorila da je drugačija. Dešavalo joj se da kada uđe u supermarket da joj se prodavačica obrati na engleskom jeziku. Ili da je prijateljica pita da joj gata samo zato što je poreklom Romkinja. Kako bi se bilo ko od nas osećao da ga neko diskriminiše samo zato što mu je koža drugačija? Ovo nam samo govori da je diskriminacija kod nas prisutna na etničkom, verskom i nacionalnom nivou. Marija je aktivista i bori se za prava Roma. Kako mi možemo da pomognemo? Da bi se afirmisao princip tolerancije, solidarnosti i zabrane diskriminacije, potrebno je krenuti u građansku akciju. Moramo širiti svest o problemu koji postoji već dugo i da na taj način pomognemo nevladinim organizacijama u borbi protiv rasne, etničke, nacionalne diskriminacije. Kada je Marija završila svoj govor, usledio je jedan glasan i dugačak aplauz propraćen ovacijama svih prisutnih.

Iva Tanasković

Posle Marijinog govora usledila je kratka pauza na kojoj smo imali priliku da upoznamo učesnike TEDx-a. Potom je usledila druga runda govora.  Ovaj deo je bio skoncentrisan na obrazovanje, ekologiju i unapređivanje sebe. Problem zagađenosti u našoj zemlji je postao alarmantan. Naftni proizvod, dizel polako je počeo da prekriva naše reke, bare i jezera i na taj način da uništava prirodna staništa raznih životinja. Mlada devojka po imenu Iva Atanasković nam je dala odličnu ideju, kako da se rešimo dizela. Inače, ona ima samo osamnaest godina i najmlađa je učesnica ovogodišnjeg Tedx-a. Njena strast je biologija, pogotovo ona oblast koja se bavi bakterijama. Iva je govorila o eksperimentu koji su ona i njeni prijatelji izveli u Petnici. Radi se o tome da bakterijama uništimo opasna hemijska jedinjenja u otpadu. Kako? Pa, slanjem signala bakterijama, koje već postoje u toj zagađenoj sredini, da se namnože i pojedu toksične hemikalije.

Milan Veličković

Kada bi nam Iva držala časove biologije i ekologije možda bi nam škola bila zanimljivija.  Tehnologija polako preuzima naš svakodnevni život. Svi mi imamo accounte na facebooku, twitteru i drugim socijalnim mrežama. Pa zašto onda ne bismo učili na daljinu, preko interneta?  Milan Veličković je pronašao način da učini školu zanimljivijom. On je zajedno sa svojim timom napravio e-learning platformu. Radi se o učenju preko interneta, socijalne mreže nalik na facebook-u. Razlika je u tome što je ova platforma po imenu Naša Škola namenjena kreiranju interesantnih lekcija koje koriste đacima u njihovom daljem obrazovanju. Mnogi profesori imaju predrasude u vezi sa elektronskim učenjem. Pogotovo kada se radi o tome da bi učenici mogli sami sebi praviti lekcije. Zato je Milanov program Naša Škola jedinstven. Učenici kreiraju lekcije koje postaju dostupne svima, a profesor odobrava.

Nikola Jovanović

Kada završimo naše formalno obrazovanje ostaje nam znanje koje smo godinama akumulirali. Dosta ljudi nakon fakulteta ne može da nađe posao zbog nedostatka iskustva.  Ali zašto to ne bismo promenili, tako što ćemo sami osnovati sopstvene firme.  Na temu  “Kapitalizam evoluira. Iskoristimo priliku, promenimo svet!” govorio je Nikola Jovanović. On ima jednu odličnu ideju a to je otvaranje poslovnih Hub-ova. Ovo je globalni pokret koji se poput požara širi i nema nameru da stane. Hub je mesto gde će kreativni ljudi moći da razmenjuju ideje i doprinose stvaranju inovacija na svim poljima. Uz pomoć ovog projekta mi ćemo postati deo svetske zajednice koja čini dobro na globalnom nivou.  Ne postoji nedostatak ideja već podrške.

Sonja Živanović

Treći deo govora započela je Sonja Živanović. Ona je jedan od osnivača Instituta Tango Natural i u svom govoru ona će nam otkriva zašto misli da će tango promeniti svet. Kao što je i sama rekla, mi živimo život na pokretnoj traci. Završavamo fakultete da bismo obezbedili sebi bolju budućnost. Radimo opet da bismo sebi obezbedili bolju budućnost. A u kom momentu mi zaista počinjemo da živimo? Sve činimo za bolju budućnost, a šta ako ona ne dođe, ako je sve što imamo je sadašnjost. Ona je sa svojim partnerom Darkom otplesala na par melodija, ali to nije bio samo ples. Svaki deo tela je imao svoju ulogu, jasno su se videle promene u motorici i disanju. Ono što je bilo najinteresantnije je to da je ceo ples bio improvizacija. Ritam i pokreti su dolazili iz srca i osluškivanja svog tela.

Ana Vasiljević

O tome da život može u jednom trenutku da se promeni naglavačke i da trebamo da mislimo o našoj sadašnjosti, a ne samo o budućnosti, najbolje je u svom govoru objasnila Ana Vasiljević. Kada je Ana saznala da je teško bolesna i da možda neće preživeti, njen ceo svet se srušio. Međutim, ona  je čvrsto odlučila, da ma šta god da se desi ona će imati pozitivan stav. Usledio je niz hemoterapija, gubitak kose i još dosta teških trenutaka. Nije želela da je iko sažaljeva, to je ono što je bilo najteže i što bi moglo njen čvrsti stav o ozdravljenju da slomi. Podrška prijatelja joj je puno značila i uspela je da prebrodi ovu strašnu bolest. Iako imate svu podršku ovog sveta, teško je da se ne osetite kao bolesna osoba. Pogotovo kada vas u bolnici svi oslovljavaju sa: pacijent/bolesnik. Anja je otkrila koliko je teško nekoga podržavati kada je  njen drug otkrio da je HIV pozitivan.

Shane Berry

I za kraj Shane Berry, poznati  muzičar i DJ. Preselio se  iz Tokija u Beograd. Zamenio je ferari za jugo. Ne nervira ga toliko kada ga njegovi prijatelji, koji nisu iz Srbije, pitaju „Zašto Beograd?“, više ga mi nerviramo. A on nama kaže „Zašto ne Beograd?“, nije da nemamo šta da ponudimo, samo trebamo da verujemo u sebe. Shane dolazi iz Johanesburga, Južne Afrike. On potiče iz skromne porodice i nije bio baš u najboljim odnosima sa ocem. Njegov otac je jednog dana otišao od kuće i Shane je odlučio da ga potraži. I to je baš odlučio da ga traži u najopasnijem delu Johanesburga. Bio je umoran i bez razmišljanja došao je na ideju da bi mogao da prespava na plaži. Napala su ga dva momka, strašno pijana i na jakim drogama. On koliko god da se borio protiv njih, nije uspevao da se odbrani. Zato što bi svaki njihov sledeći nalet bio još jači. Na kraju su uspeli da ga savladaju, ležao je u lokvi svoje krvi još uvek svestan. Čak ih je i čuo kako pričaju šta da učine sa njegovim telom. Na njegovu sreću oni su otišli i ostavili su ga tu da leži. Kasnije je pristigla policija, iznenađena što je on uopšte živ. Nakon što je preživeo tu situaciju, mislio je da mu se ništa tako strašno ne može ponovo dogoditi. Onda, šesnaest godina kasnije veliki zemljotres u Japanu. Imao je stančić u jednoj starijoj zgradi i lepo je zarađivao od muzike. U Japanu se često događaju zemljotresi, ljudi se naviknu da im se trese tlo pod nogama. Kada je ovaj zemljotres počeo, prvo što je Shane-u palo napamet je da spakuje svoje instrumente da se ne bi oštetili. Kada je zemljotres postao jači, gurnuo ih je ispod stola. Uopšte mu nije palo na pamet da bi prvo sebe trebalo da zaštiti. U sledećem trenutku čuo je i svoje susede kako paniče. Zgrada je počela još više da se trese. On je pošao ka stolu, tražio je bezbedno mesto. Ali, ispod stola su bili instrumenti koje je on hteo da zaštiti. Kada je zemljotres postao toliko jak da je izgledalo kao da se nalazi u centrifugi, zavukao se ispod stola i šutnuo je te instrumente. Par godina nakon tog događaja, Shane Berry je  došao da živi u Beogradu. Zašto ne Beograd? Zašto ne Srbija? Imamo mi mnogo toga da ponudimo svetu. Shane nam govori da ne bismo trebali da činimo nesmotrene stvari. Svakog dana trebamo činiti male promene u svom životu, okruženju i na taj način poboljšati kvalitet života sebi i drugima.

Ono što su svi govornici ovogodišnjeg TedxBelgrade-a imali da poruče je jasno- vreme je da se pokrenemo i menjamo stvari. Život je kratak i sve može biti gotovo u jednom trenutku. Ali isto tako, i pored svih nedaća, padova i muka sa kojima se suočavamo idući užurbano kroz život, trebalo bi neki put da zastanemo i zapitamo se šta je to što nas čini srećnima. Uključite se, inspirišite se, aktivirajte se i reagujte.

PS. Moram se posebno zahvaliti organizatorima na velikom poslu koji su sami obavili. Posebno Snežani Subotić koja je bila veoma ljubazna da mi prosledi fotografije i da odgovori na sva moja pitanja u vezi TedxBelgrade događaja.

Autor: Milena Pantić