Talog: Intervju sa Željkom Obrenovićem

U trenutku dok njegov novi roman polako zauzima mesta na policama knjižara, pričali smo sa Željkom, jednim od Frenzijevih autora, o tome kako je bilo raditi na “Talogu”, o samom procesu pisanja, njegovim uzorima i idejama.
 
Frenzy Spark: Da krenemo od prve rečenice: “Zaobišla sam mesto na podu sa kog sam danima ribala skorelu krv, otvorila vrata i ćutke propustila Vesnu u stan.” Već na samom početku imamo “skorelu krv”, jedan od elemenata misterije i znak da će ubrzo uslediti neka akcija. Koliko ti je bilo potrebno da uobličiš tu prvu rečenicu, i da li ih je bilo više, pa si na kraju upravo ovu izabarao?

Željko Obrenović: Voleo bih da kažem da mi je ta rečenica došla tek tako, ali nije. Zaista sam na nju potrošio više vremena nego što bi mi to iko poverovao. Probao sam razne „prve rečenice“, a onda sam shvatio da se moja prva rečenica već nalazi u tekstu, u sledećem pasusu. Tako sam izbacio prvi pasus, uobličio tu rečenicu – i eto. Mislim da ta rečenica već dovoljno govori o mnogo čemu. I o žanru i o dinamici pripovedanja i o atmosferi i o glavnoj junakinji. Smatram da je prva rečenica od velikog značaja, ali ako roman ne valja ni ona vam neće pomoći.

FS: Kada je rođena ta osnovna ideja s kojom si krenuo da pišeš “Talog”?

ŽO: Istraživao sam i shvatio da većina pisaca koje cenim i koji iz romana u roman uspevaju da budu dobri i zanimljivi, piše različite romane. Tako sam i ja želeo da napišem nešto što će se na neki način razlikovati od svega što sam do sada napisao. Priča je došla spontano, a kad sam počeo da je pišem, nisam mogao da se zaustavim. Za to krivim glavnu junakinju koja je za mene bila tako uverljiva da je sama napisala roman.

FS: Sve vreme dok si pisao roman, slao si nam putem društvenih mreža male nagoveštaje, strip table, skice, onda smo dobili na uvid i prvu rečenicu… sve tako na kašičicu. Kakve su bile reakcije ljudi i da li su one uticale da možda nešto tokom pisanja promeniš u tekstu? Da li bi inače tako nešto dopustio sebi?
ŽO: Smatram da pisac danas nema nikakvo opravdanje da ne iskoristi sve prednosti interneta i društvenih mreža. Kao i različitih medija. Na kraju, ipak, ostaju samo knjige koje govore same za sebe. Nastojao sam da čitaoci i fanovi budu u toku, ali da ima dam, kako si rekao, informacije na kašičicu. Pošto postoji ta opasnost da se o nekim projektima do trenutka kad se pojave previše zna. To treba vešto izbalansirati. Nisam ništa promenio, ali mi je bilo drago da ljudi sjajno reaguju. Mislim da je OK ako putem reakcija dobiješ neku ideju, ali to nije bio moj slučaj.

FS: Glavni lik u “Talogu” je devojka, po imenu Jovana, koja je ujedno i narator, pa je samim tim priča ispričana iz ženskog ugla. Koliko to može biti zahtevno piscu, koji je pritom muškarac?

ŽO: Zahtevno i zanimljivo. Kao što rekoh, želeo sam da radim nešto drugačije. Samim tim, već izbor naracije u ženskom rodu je bio dobar početak. Koliko god se činilo da je to lako – nije. Da ne pominjem kako moraš da budeš dvostruko ubedljiviji nego u slučaju da pišeš u rodu kom pripadaš, inače ti niko neće poverovati. Kada su probni čitaoci dobili tekst, najviše sam strepeo šta će reći baš o tome. Međutim, svi su rekli, to je to. Sve joj verujemo. Nebrojano je grešaka koje možeš da počiniš, nadam se da sam ih sveo na minimum.

FS: Koliko dugo si istraživao pre početka pisanja?

ŽO: Nisam toliko pre početka pisanja, jer moj roman niti je istorijski niti se preterano bavi stvarima o kojima ništa nisam znao. Ali u hodu sam proveravao mnogo toga i gledao da se u samu naraciju diskretno uvuče mnoštvo sitnih detalja koji će povećati autentičnost, što u pogledu lokacija, što u pogledu nekih tehničkih termina. Najviše me nervira kad je roman previše istražen, odnosno kad se autor preterano razmeće podacima koji na kraju progutaju priču.

FS: Kako izgleda tvoj radni dan?

ŽO: U principu pišem po nekoliko sati dnevno, pričam o nastajanju samog teksta, ali kad je to gotovo u stanju sam da godinama, i stvarno mislim godinama, doterujem tekst, prepravljam, menjam. Nekad mi se učini da tome nema kraja. To je prokletstvo umetnika.

FS: Da li je neka knjiga uticala na tebe, dala ti podstrek da započneš roman? Ili je to možda bio film ili određena serija?

ŽO: Ima pisaca koji kažu da ne čitaju ništa i ne gledaju ništa, da to ne bi uticalo na njih. Ne vidim problem? Mislim da sve što odgledam i pročitam jako utiče na mene. Tako se uči zanat. Na tuđim bravurama i tuđim greškama. Šest sati čitanja, četiri sata pisanja. Kraj.

FS: Poslednji dobar roman koji si pročitao?

ŽO: Pažljivo biram šta čitam – a čitam i po nekoliko romana mesečno – tako da je većina stvari koje preturim preko ruku u najmanju ruku OK. Ali, možda je poslednji roman koji me je baš raspametio Alive in Necropolis Daga Dorsta.

FS: Možeš li da nabrojiš tri omiljena pisca, čija su dela najviše uticala na tebe?

ŽO: Majkl Šejbon, jer je na pravi način spojio žanr sa mejnstrimom. Neverovatan stilista sa fenomenalnim senzibilitetom. Svaka rečenica mu je dragulj, a čitavi romani su tek priča za sebe. The Yiddish Policemen’s Union je jedan od najboljih romana koji sam pročitao.

Džejms Elroj, jer me je naučio mnogim stvarima. Ubojitoj naraciji, hrabrosti. Tome do kojih visina krimi žanr može da se izdigne. American Tabloid je, takođe, jedna od najboljih knjiga ikad. I ujedno, verovatno najbolja obrada događaja koji prethode atentatu na Kenedija.

Stiven King, jer je prvi shvatio da žanr može da se izdigne iznad toga što je do tada bio, da su likovi od krucijalnog značaja koliko i priče. Zatim, što je u stanju, koliko god ga neki optuživali da piše slične knjige, da napiše jednu Keri koja je blokbaster u svakom pogledu i u kojoj stradaju stotine ljudi, a zatim napiše Isijavanje u kom imamo jedan kamerni seting i samo jednu žrtvu (Kjubrik je dodao drugu). Favorit mi je ipak masterpis kakav je Misery.

Trejler romana.

 

FS: Jesi li razmišljao o tome da “Talog” predstaviš kao grafičku novelu i koliko je to ostvarivo ovde u Srbiji? Vidim da si imao saradnju sa određenim strip crtačima, dok si pisao svoj roman.

ŽO: Sarađujem sa nekoliko sjajnih strip crtača, ali za sada na drugim projektima. Nadam se da će se to uskoro pojaviti. Najbliže što smo prišli adaptaciji Taloga u taj medij mogli ste da vidite u trejleru za Talog, koji prikazuje događaje koji prethode samom romanu. Jako sam zadovoljan kako je taj trejler ispao, naročito što ni u svetu trejleri za romane ne izgledaju naročito dobro. Mislim da je ovaj odličan. Kontaktirao sam nekolicinu stranih pisaca i poslao im trejler – svi su bili oduševljeni. Bilo je priče i o adaptaciji čitavog romana, tako da nije nemoguće da se to i desi.

FS: Da li su u planu nastavci, ili će do kraja ove knjige Jovana ispuniti sve što je naumila na početku?

ŽO: Iskreno, nisam ni pomislio na to. Mislim da je Jovana ispričala svoju priču i da je to dovoljno. S druge strane, priznajem da sam se vezao za njen lik i mislim da bi ona lako mogla ponovo da progovori iz mog pera-tastature, ako za tim bude potrebe. Za sada je tu Talog. Čak i ako tako ostane, mislim da je to dovoljno.

Recenziju romana “Talog” možete pročitati ovde by Marina Milićević

Razgovor vodio David Darko