Filmski skener

Tomboy

Tomboy poster

Trajanje: 84 minuta;

 Žanr: Drama;

Jezik: Francuski;

Zemlja: Francuska;

Režija: Céline Sciamma;

Scenario: Céline Sciamma;

                       Uloge: Zoé Hérnan, Malonn Lévana, Jeanne Disson, Sophie Cattani, Mathieu Demy, Rayan Boubekri, Yohan Vero, Cheyenne Lainé, Christel Baras, Valérie Roucher.

Četvoročlana porodica, sa petim članom na putu, se upravo uselila u stan negde u okolini Pariza. Mikael (Zoé Hérnan) ima deset godina i nakon letnjeg raspusta očekuje ga nova škola, novi nastavnici, novo odeljenje… U međuvremenu Mikael najviše vremena provodi sa sestrom Žan ali ona ima šest godina, pa želja za zanimljivijim igrama i novim društvom navode Mikaela da potraži svoje mesto među grupicom dece koja se igra u susedstvu. Prvo upoznaje Lizu (Jeanne Disson), vršnjakinju koja mu pomaže da ga novo društvo prihvati, što nije bilo teško, s obzirom da Mikael odlično igra fudbal i da se isticao u međusobnom odmeravanju fizičke snage koje deca sprovode kroz igru. Liza misli da je Mikael drugačiji od ostalih i kod nje se rađa simpatija prema svetlokosom, plavookom, pegavom dečaku.

Ali Mikael ima jednu tajnu, tajnu koju želi da sačuva i zbog koje je prinuđen da svoj život nastavi kroz dve uloge – prvu igra za svoju porodicu, a drugu za sebe.

Image 005

Dovoljno sam uveren da će mnogi koji budu gledali film Tomboy prilično skeptično odreagovati na ovaj tekst. No, kao što to inače činim, stavove iznete u tekstu sam izložio kritičkoj analizi, izmeštajući se iz sopstvenog ugla posmatranja i zauzimajući pozicije sa kojih mogu postaviti adekvatna pitanja, čiju suštinu predstavlja namera da se pomenuti stavovi uzdrmaju i time ispita njihova relevantnost, logičnost i objektivnost.

image006

Dakle, zašto ja, za razliku od nekih autora tekstova o ovom filmu, ne pišem o desetogodišnjoj devojčici Lori? Zašto ne pišem o Lorinoj tajni? Zašto ne mislim da je Lora greškom identifikovana kao dečak, nakon čega će tu situaciju iskoristiti za oblikovanje uloge koju će igrati pred novim prijateljima?

Često se citira rečenica iz dela Drugi pol (Second sex, 1949) Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir), da se ’ženom ne rađa, ženom se postaje’. Većina teoretičarki i teoretičara, u kontekstu rodnih studija i feminističke kritike, u načelu se slaže da termin ’pol’ ukazuje na polne karakteristike, dakle, anatomske, biološke i fiziološke osobine koje pojedinac dobija rođenjem. Odrednica ’rod’ pak predstavlja skup kategorija upisanih u kulturu kojima se markira pripadanje muškom ili ženskom polu. Dakle, pojmovi ’rod’ i ’pol’ predstavljaju dva različita skupa vrednosti, a Mikael i Lora na prilično dobar način ilustruju ta dva skupa tokom odrastanja jednog deteta.

image008

Imajući u vidu navedeno, ja nisam siguran da je ovaj film priča o potrazi za identitetom. Mišljenja sam da se, pre svega, radi o potvrđivanju jednog identiteta, gledano iz ugla glavnog lika, ali i o osporavanju tog identiteta od strane okruženja. Mikael, ili Lora, ima ’mušku’ frizuru, ne voli da se oblači kao većina devojčica, ne voli haljine, suknje, pa umesto njih nosi šortseve i majice neutralnih ili boja koje češće nose dečaci. Dovoljno je uporediti odeću koju nosi Mikael i onu koju nosi mala Žan (dakle, u samoj porodici), pa da ne bude čudno to što se Lisa prilikom upoznavanja sa Mikaelom prema njemu postavila kao prema dečaku. Istovremeno, ovde je i obrazloženje mog stava da Mikael jednu od uloga igra za sebe ili, možda preciznije, igra (živi) sebe, ali navešću još neke argumente. Kada Mikael od majke dobije rezervni ključ od stana, sa crvenim gajtanom, menja ga belom pertlom koju skida sa patike. Pa čak i momenti kada, pre odlaska na plivanje sa prijateljima, prepravlja svoj ženski kupaći kostim u muški i pravi penis od plastelina kako niko ne bi posumnjao da je devojčica, više ukazuju na izbor i potvrđivanje nego na potragu za identitetom: u to nas uverava scena u kojoj Mikael, nakon poljupca sa Lisom i povratka sa plivanja, umesto da baci, skriva pomenuto parče plastelina u kutijicu u kojoj čuva zube mlečnjake. Posmatrnje i ispitivanje svog tela pred ogledalom, nakon posmatranja grupe dečaka koji igraju fudbal, može ukazivati na potragu za identitetom ali ne na relaciji devojčice-dečaci. Mikaelovo imitiranje pokreta i ponašanja se rotira unutar grupe dečaka i to oko njegovog najupadljivijeg, moglo bi se reći dominantnog člana, kojem on odlično parira.

image010

Nadam se da će kod nekih ovaj tekst podstaći želju da pogledaju ostvarenje rediteljke i scenaristkinje Céline Sciamma, te da će shvatiti koliko bi pogrešno bilo reći da je Tomboy film u kom devojčica glumi devojčicu koja glumi dečaka. Prijemčiva, prirodna i spontana atmosfera filma isprepletena je pitanjima koja se otvaraju i ponavljaju u nama i uveren sam da će, bar neko vreme nakon gledanja ovog ostvarenja, mnogi izbegavati da koriste termine ’prirodno’ i ’normalno’, jer te reči kao da gube ukus ili postaju bljutave tokom brojnih scena u Muškarači. Za one koji razmišljaju da li da pogledaju film možda pomogne spisak nagrada koje je Tomboy pokupio: Teddy Nagradu žirija (za filmove sa LGBT tematikom) – Berlinale; Nagradu žirija za Najbolji igrani film – Qfest (Filadelfija); Golden Duke – Internacionalni Filmski Festival u Odesi; Nagrada publike – Internacionalni LGBT Festival San Francisko; Najbolji igrani film – Internacionalni LGBT Festival Torino; GLAAD Nagradu za medije. Pored toga Zoé Hérnan je dobila Nagradu žirija za najbolju glumu – NewFest (LGBT Filmski Festival Njujork).

P.S.

Tomboy je prvi u nizu od nekoliko filmova o kojima planiram da pišem, a čiji su glavni likovi deca, zbog čega će ciklus tekstova o tim filmovima imati naslov Odrastanje: putevi i raskršća.

Autor: Đorđe Luković