Music Loop

John Frusciante

Džona većina ljudi zna kao bivšeg gitaristu grupe Red Hot Chili Peppers. Sa njima je snimio najpoznatije i najpopularnije albume (od “Mother’s Milk” do “Stadium Arcadium”, sa izuzetkom “One Hot Minute”), ali njegov muzički opus je daleko veći. Sarađivao je sa bendom The Mars Volta, kao i sa brojnim muzičarima, od pojedinih članova Wu Tang-a, pa sve do Macy Gray i Tricky, ali i sa daleko manje poznatim imenima. Pored toga, osnovao je bend Ataxia, u kome sviraju Josh Klinghoffer (Džonov dugogodišnji prijatelj i sadašnji gitarista RHCPa) i Joe Lally (Fugazi), a objavio je i dosta solo albuma. Ono što je karakteristično za te albume jeste činjenica da svaki od njih zvuči potpuno drugačije; počevši od eksperimentalnih, sirovih, i na trenutke neslušljivih “Niandra LaDes” i “Smile from the Streets You Hold”, zatim divnih “To Record Only Water for Ten Days” i “Shadows Collide With People”, jedan od meni najdražih – “The Empyrean”, koji je pun simbolike i osvrta na “Božanstvenu komediju”, pa sve do poslednja 2 izdanja (objavljenih u razmaku od par meseci) Letur-Lefr (EP) i PBX, koji više vuku na elektro i (pomalo) rejv stranu, ili kako ih je on sam opisao – progressive synth pop.

Letur-Lefr – naslov označava spajanje “dva u jedan”, kada dve stvari ili dva bića postanu jedno, i time je prva pesma u stvari nastavak poslednje. Ovaj EP predstavlja “the best of” pesama koje je Džon snimio u periodu od godinu dana, i koje je izabrao kao najreprezentativnije i donekle najbolje. Mada imajući u vidu da on konstantno snima i da je broj tih pesama verovatno trocifren, teško je izabrati šta je tu najbolje, ali pošto ostatak pesama nećemo nikada čuti, hajde da mu verujemo na reč. Letur-Lefr sadrži pet pesama, kombinuje elektro, gitarsku muziku i hip-hop, a kao dodatni vokali pojavljuju se Nicole Turley (Džonova supruga, inače članica benda Swahili Blonde), i hip-hop izvođači RZA (Wu-Tang), Masia One, Kinetic 9, Rugged Monk, Leggezin Fin.

PBX – dolazi kao nastavak, i jedanaesti je po redu Džonov album. Prvo je objavljena pesma “Walls and Doors”, i postavljena za besplatno preuzimanje kao najava za ono što sledi, ali je ista izostavljena sa albuma jer je Džon smatrao da se nekako ne uklapa u celinu. Pun naziv albuma glasi – PBX Funicular Intaglio Zone, pri čemu ove tri reči nemaju zajedničko značenje, već označavaju neke stvari i pojmove koje su u vezi sa procesom snimanja, stanjem uma, i stvaralačkom tehnikom. Izgleda da ne postoji ništa jednostavno kada je Džon u pitanju. Kod njega nekako sve deluje pomalo konfuzno: njegova životna priča, muzika, promena u ritmu koja je prisutna na većini pesama. Jedan od recenzenata je čak dao jako nisku ocenu (2 od 10), uz komentar: “Slušao sam sve dok nisam osetio nešto čudno u stomaku.”

Oba izdanja su objavljena na vinilu, cdu, i kaseti. Njegova muzika svakako nije za “široke narodne mase”, niti je slična onome što RHCP rade, tako da ne očekujte ništa spektakularno i dopadljivo na prvo slušanje. Ako ste ranije imali prilike da se upoznate sa njegovim solo albumima, onda vam je manje-više sve jasno. Ako niste, onda ovo svakako nisu stvari od kojih treba početi. Za početak vam preporučujem da preslušate albume “To Record Only Water for Ten Days” i “Shadows Collide With People”. U slučaju da vam se ni to ne dopadne, nemojte se truditi dalje. Ali kad jednom postanete fan njegove muzike, onda ćete znati da doživite i ove “čudne” albume.

Autor: Bojana Zrnić