Filmski skener

Serđo Leone: Saga o Bezimenom – III deo

Per qualche dollaro in piu – Za dolar više

Nakon uspeha „Za šaku dolara“ Jolly Film je odbio da isplati Leoneu novac ukoliko ne pristane da snimi nastavak.

Tako nastaje priča o dvojici plaćenih ubica koji jure istu osobu –  meksičkog  bandita India. Nakon raznih pokušaja i peripetija, oni udružuju snage „Za dolar više“.

Leone je znao da će Istvud biti mladi junak, a pored njega   želeo je istu osobu, ali od 50 godina, kako bi stvorio kontrast i različito životno iskustvo dva junaka.

Ako je na „Za šaku dolara“ najviše uticao „Šejn“, na ovaj su to bili Oldričev „Vera Kruz“ (Vera Cruz,1954) i Kingov „Bravados“(The Bravados,1958).

Sada imamo kontrast dva junaka. Jedan je pukovnik – stariji čovek, prefinjen i kultivisan. On vodi brigu o svemu, razmišlja  kako da izvrši osvetu. Drugi je samo profesionalac. On radi svoj posao čisto i jednostavno. On je ciničan. Skoro robot. Jedino što njega interesuje je novac – novac kao pokretač akcije. Ali, onda otkrijemo da novac možda i nije toliko bitan, zapravo bitan je koliko i Bezimenom u „Šaci“, kao nagrada. Na kraju, on će ipak spasiti pukovnika umesto da uzme sav novac za sebe i to na „sportski“ način: daće mu svoj pištolj i dozvoliče mu da zaradi svoj život u pravednoj borbi sa Indiom. Do tada pukovnik preživljava zahvaljujući svojoj inteligenciji. On jasno kalkuliše svaki pokret, pravi odmak, povlači pištolj… Više je tehničar nego profesionalac. Bezimeni mu zato daje šansu da dokaže svoj profesionalizam. On samo posmatra. Ako pukovnik pogine, on će ga osvetiti, ali u tom momentu bitan je trenutak istine, trenutak u kom će pukovnik morati da se „otkrije“.

Kao suprotnost ovoj dvojici profesionalaca Leone uvodi zlikovca koji mora biti „viši od života“. U prvim verzijama rada na scenariju on je bio samo prosti ubica, ali je Leone želeo više – čisto zlo. Tako je Indio postao nemilosrdni bandit. Kako film napreduje on postaje sve beskrupulozniji, nagovara svoje pratioce jednog protiv drugog dok ih sve zajedno vodi u samodestrukciju na mestu zvanom Vrela Voda.
 U „Za šaku dolara“, Istvud dolazi u grad i zavadivši dve porodice dolazi do novca. U „Za dolar više“ on je postao profesionalac i obilazi nekoliko gradova u potrazi za samo jednim banditom. Od jednog heroja i dvojice zlikovaca sada imamo dva junaka i jednog zlikovca. Osim ovog grafičkog prikaza razlike u pričama i postavci likova, postoji još jedna vrlo važna razlika u liku Bezmenog. On sada dobija ime. Od slučajnog prolaznika i ratnika bez gospodara, postaje plaćeni ubica. U zapadnoj civilizaciji na ovo zanimanje se gledalo dvosmisleno. Zvali su ga i „kopač grobova“. Leonea je privuklo to što je u plaćeniku vidio način na koji se preživljava u takvoj zemlji -njegova profesija postaje zamena za pravdu koje nema. Moraš ubiti da bi postojao.

Za Leonea je to savrešena paralela za svet 1960-ih u kojima je korumpiranost policajaca  bila više nego poznata.

Na zidu iza šerifa stoji plakat „Wanted“, ali taj koji je na plakatu nije mnogo gori od samog šerifa, odnosno šerif je samo malo ili češće nimalo bolji od njega. Zato je lovac na glave, odnosno plaćeni ubica, onaj koji mora da skine značku šerifu i da kaže: „Treba vam novi.“

„Kada je kraljevstvo tako trulo, lovac na glave mora da bude kralj.“

U posleratnom Holivudu lovci na glave su uglavnom prikazivani kako kukavice i slabići koji u novčanoj oskudici vuku skupo plaćene leševe na svojim sedlima. U filmovima kao što su „Gola mamuza“(Naked Spur,1953) i „Metalna zvezda“(The Tin Star, 1957) Antoni Mena, oni imaju razloge iz prošlosti koji ih navode da postanu to što jesu. U Goloj mamuzi Džejms Stjuart hoće da zaradi novac kako bi otkupio imanje koje je nepravedno oduzeto u ratu. U Metalnoj zvezdi, Fonda postaje lovac na ucenjene glave nakon što su mu ubili ženu i dete. Obojica postaju lovci jer su uništeni ljudi, frustrirani nepravdom koja ih je pogodila. Njihov poziv je duboko opravdan, jer oni ne idu za novcem iz pohlepe ili grabežljivosti.
 U „Za dolar više“ postoje reference na oba vesterna kao i na  mnoge druge. Jasno je da je Mortimerova trauma iz prošlosti preuzeta iz Gole mamuze i da je on zbog rata, od poštovanog kapetana morao da spadne na lovca. Ipak, Leone ne ostaje na tome jer on svemu daje i svoju viziju  sveta. Film počinje natpisom: „Gde život nema vrednost, smrt ponekad ima cenu.“

Jasno je da u njegovom svetu život nema veću važnost od sume novca ištampane na plakatu „Wanted“. Leoneovi nasilni, jednostavni junaci nemaju drugu nameru osim da sakupljaju nagradu u velikom stilu. Istvud nema nikakvih sumnji ni predomišljanja kada treba da ubije svoj plen.

Nije bilo sumnje da će mlađeg plaćenog ubicu igrati Istvud. Uvećan budžet mu je omogućuio da osim Istvuda unajmi još jednog glumca „sa imenom“. Međutim, nije mu uspelo da ubedi Henrija Fondu da prihvati ulogu Kolonela Mortimera, plaćenog ubice koji čita Bibliju. Onda je pokušao sa Čarlsom Bronsonom koji ga je odbio, a zatim i Li Marvin koji je već potpisao ugovor za Cat Ballou. Tako je umesto američkog glumca Leone pronašao Nemca Li Van Klifa koji je debatovao u „Tačno u podne“(High NooN,1952).

Ali Leone je Istvudu pružio mnogo više – jedan od ključnih elemenata za njegovo formiranje: plastičnog junaka, heroja bez prošlosti, „bez pozadine“ ali i te kako sposobnog da izađe na kraj sa svim što ga snađe. Pored toga, omogućio mu je da vidi jedan sasvim drugačiji, neamerički pristup žanru kojim će se on svojski služiti u budućoj rediteljskoj karijeri.

Autor: Maja Todorović