Filmski skener

Svi u našoj porodici (
Toata lumea din familia noastra – 2012)

Režija: Radu Jude

Scenario: Radu Jude, Korina Sabau

Zemlja porekla: Rumunija, Holandija

Nagrade – Festivali: Sarajevo 2012 – Nagrada „Srce Sarajeva“ za najbolji film, B-EST Bukurešt 2012 – Nagrada publike, Zagreb 2012 – Zlatna kolica, Berlin, Toronto, AFI FEST

Ovogodišnji  pobednik Festivala u Zagrebu  i Sarajevu „Svi u našoj porodici“ reditelja Radu Judea je primer kako se sa zaista minimalnim budžetom može snimiti dobar film. „Svi u našoj porodici” je drugi celovečernji film reditelja Radua Judea, čiji je prvenac „Najsrećnija devojka na svetu” pobedio na Forumu CICAE u Berlinu 2009. godine, dobio nagradu FIPRESCI na filmskom festivalu u Sofiji i „Zlatni toranj” na Međunarodnom filmskom festivalu na Paliću.

Ovaj film predstavlja još jedan “biser” rumunske kinematografije koja je poslednjih godina postala jedna od najbitnijih i najcenjenijih- i to sa razlogom. Priča je u suštini jednostavna, svedena gotovo na jedinstvo vremena i mesta ( sve se dešava u toku jednog dana, a glavni deo radnje se odvija  u stanu ).  Marius (Serban Pavlu) je u kasnim tridesetim, razveden je. Njegova bivša žena Otillia (Mihaela Sîrbu) se udala za mršavog, sitnog, računovođu Aurela (Gabriel Spahiu) u kom je pronašla očigledno sve ono što Marius nije bio- čovek koji će je bespogovorno slušati i raditi sve kako ona hoće. Sofija (Sofia Nicolaescu ), Otilijina i Marijusova  petogodišnja kćerka, živi s majkom, što Marijusa veoma frustrira. Zakon nalaže da on sa svojom kćerkom može provoditi samo ograničeno vreme. Jednog dana, Marius odlazi po kćerku koju želi da vodi na kratak odmor na moru. Međutim, njegova bivša žena nije kod kuće, a Otilijna majka Koka (Tamara Buciuceanu-Botez) mu saopštava da je Sofija bolesna, te Aurel i ona ne daju da devojčica ide dok se Otilija ne vrati i odobri. Marius u to ne veruje i pokušava Sofiju silom da povede sa sobom. Ispostavlja se da je ovaj mali incident okidač silovite i emotivne bujice, a svi članovi porodice učestvuju u priči u kojoj se prepliću humor, nasilje, detinjaste pesme, policijske intervencije, izjave ljubavi, krv i haiku poezija.

Neurotični Marius, iako vrlo eksplozivan, nestrpljiv i “živac” (očigledno na oca koji na sličan način reaguje na početku filma) iskreno  osvaja simpatije publike, jer bez obzira ne sve njegova ljubav prema maloj Sofiji je zaista iskrena i dirljiva. Zato čak i kad izgubi  potpunu kontrolu i počine da  maltretira bivšu suprugu, Aurela i majku dok devojčica prisustvuje njihovom verbalnom i fizičkom obračunu, mi se saosećamo sa njim. Ne opravdavamo ga, ali ga razumemo iako cela njegova akcija koja je očigledno potez očajnika,  izgleda smešno i otužno.

Radu Jude kroz ovu jednostavnu i veoma pametno osmišljenu situaciju govori o tome koliko razvod može biti težak i bolan za bračne partnere, ali najviše koliko deca ispaštaju i guše se u njihovoj ljubavi koja je neretko sebična. Međutim pravi rediteljski i scenaristički uspeh jeste što od početka do kraja filma sve nam je istovremeno urnebesno smešno, ali i tužno i bolno u svojoj iskrenosti i realnosti. Kamera koja svo vreme  prati odnose i događaje u stanu nije  nametljiva već nas postavlja u gotovo voajersku poziciju i doprinosi da se osećamo ne kao posmatrači dešavanja na platnu, već kao da se to sve odvija tu tik ispred nas, ali toliko brzo i eksplozivno, da ne bismo stigli da se umešamo sve i da možemo.

Celoj priči i emotivnoj snazi umnogome doprinosi sjajna  glumačka igra bez obzira što neki  likovi dramaturški nisu detaljno razrađeni i na samoj su granici između tipa i  karaktera.

Takođe je vrlo zanimljivo što bi ova rumunska priča, mogla bez ijedne izmene da funkcioniše i u Srbiji i većini zemalja ovog dela Evrope, što je samo dokaz koliko su zemlje u tranziciji slične. Međutim rediteljev uspeh jeste u tome što je prepoznao i napravio film koji govori o društvu i zemlji u kojoj se dešava, ali kroz univerzalnu temu porodice i razvoda  omogućivši mu tako  da  komunicira sa mnogo širom publikom.

autor: Maja Todorović