Kada je elektricitet postao život

Kada se vratimo vremenski unazad grubo pre oko pet hiljada godina imamo prva svedočanstva starih Egipćana da su ljudi bili itekako svesni električnog naboja u živim bićima. Ove neobične pojave primetili su kod Električnog soma (Malopterurus electricus) kojima su dodelili nadimak “Gromovnici Nila” smatrajući ih zaštitnicima drugih riba. Ovakve posmatranja potvrdili su kasnije starogrčki i arapski prirodnjaci  lekari.  Iz izvora, kao što su Plinije Stariji  i Skribonius Largus saznajemo da su se elektro-šokovi Torpedo ribe (Torpedo Torpedo) primenjivali kao “prirodna anesetezija” kod pacijenata proizvodeći osećaj otupljenosti prilikom operacija ili poroda.

46. Godine rimski lekar Scribonius Largus napisao je:

” Hronična  nepodnošljiva glavobolja može biti izlečena zauvek ukoliko stavimo živu Torpedo ribu na bolno mesto dok god bol ne prestane. U trenutku kada pacijent oseti utrnulost ribu treba skloniti. Štaviše treba pripremiti nekoliko Torpedo riba zato što je lečenje simptoma efektovno nakon dva do tri puta”.

Mislilo se da snažan električni naboj (od 20 do čak 350 volti) može da pomogne u lečenju glavobolje.U svom dijalogu “Meno”, Platon ima karaktera Meno-a koji optužuje Sokrata da “omamljuje” ljude sa svoim zagonetkama, kao što riba torpedo omamljuje elektricitetom. Osim upotrebe primećeno je da elektrošokovi mogu putovati kroz određene materijale koji su imali sposobnost provodljivosti. Tako se znalo da ćilibar može da privlači, ukoliko se protrlja kroz mačije krzno. Tales iz Mileta (660.pne) izveo je nekoliko pomsatranja na temu “statičkog elektriciteta” .

Najraniji i najbliži u indentifikaciji pojma munje (elektriciteta) iz bilo kog drugog izvora, bili su Arabljani, koji su pre XV veka imali svoju reč za munju (raad). Kada je Luigi Galvani otkrio da njegova baterija prouzroukuje da se udovi mrtve žabe pomeraju (sam je verovao da je elektricitet nasledan tj. da ga živa bića proizvode), verovanje da je elektricitet životna sila postalo je opšte. (setite se recimo knjige Meri ŠeliFrankenštajn) Administracija struje ušla je u svakodnevnu upotrebu i sa njom je lečen ogroman spektar tegoba.

Elektricitet je postao život, izvor regeneracije i animacije.

Već pomenuta Meri Šeli je upotrebila ovo verovanje u svoju korist i 1817. Godine u slučaju nesrećnog Viktora Frankeštajna:

“Sa tenzijom koja se graniči sa agonijom, sakupila sam instrumente života koji bi mogli da pokrenu iskru u beživotnom telu koji leži ispred mene. Bilo je već jedan sat posle ponoći: Kiša je počela udarati na okna, a moja sveća je bila gotovo na izdisaju. Pri tom slabom osvetljenju videla sam kako se žuto oko stvorenja otvara, udahnulo je teško,I pomerilo udove.”

Cott’s Electric Flesh Brush, 1880s: note the motto “Not a wire brush but pure bristles””

Do viktorijanskih vremena, elektrografija bila je uobičajena u najboljim spa centrima. Postojale su električne kade, tronovi ili manje sprave za lićnu upotrebu koje su se koristile za lečenje. Razne naprave su se  prodavale sa neverovatnim obećanjima “izlečenja”.

Početak dvadesetog veka obeležila je velika vera u moć struje, ne samo u praktičnom smislu već i u filozofskom. Elektrifacijom gradova ljudi su sve više i više bili fascinirani “čudima” struje.  Ne moramo da kažemo koliko je to uticalo na naše živote, pošto smo upravo svedoci Informatičke ere.  Ljudi Industrijske revolucije u opravdanom zanosu, bili su generalno zainteresovani kako mogu da poboljšaju kvalitet svoih života i to je išlo rame uz rame sa razvijanjem tržišta novih tehnologija, ideologija i društva uopšte.
Zanimljivo je da je nakon 50 godina neverice i osporavanja svakog ko je promovisao “električne lekove”  ili metode koje su uključivale struju nazivan čudakom ili šarlatanom. Skorašnje studije zapravo tek otkrivaju dubine  odnosa fizičkog i mentalnog zdravlja koje su vezane za elektricitet. Sinapsama su  do nedavno pripisivana isključivo hemijska svojstva, krajem XX veka pokazano je da se “električke sinapse” nalaze u velikom broju u celebralnom korteksu.  Najnovija studija (Guardian)  pokazuje da se slaba struja može koristiti u tretmanu posekotina I rezova prilikom medicinskih intervencija. Povećanjem naboja na obodima rane stimuliše se brže zarastanje.

Ne moramo da napominjemo defibliratore koji su vrlo eksplicitno pokazali da struja spašava život. Struja se koristi i za one ljude koji pate od mentalnih oboljenja, doduše i dalje ne razumemo mehanizm kako. Naravno sve to ima svoje slabe tačke, ali mnogo puta do sada smo išli pretpostavkom (ono što se u nauci zove “Educated guess”) ukoliko je tretman koji primenjujemo ima pozitivne rezulate, I kao što je to slučaj sa svom medicinom, mala doza ne može da škodi, prevelika doza je prosto otrov.

U poslednje vreme postoji mnogo priče o tome kako elektromagnetna radijacija utiče na živi svet, I da li postoji mogućnost da živimo sa previše električnih uređaja. Teorija je da su naša tela prirodno konfigurisana da žive sa konstantnom radijacijom koja nam doalzi iz svemira, globalnim magnetizmom, i drugim elektromagnetnim  i prirodnim izvorima radijacje, i da prosto postoji problem od izlaganja dodatnim veštačkim izvorima u meri sa kojima se svakodnevno običan čovek susreće. Kao posledica navodi se promena u našim ćelijama (doduše još ne znamo koja), I da to može prouzrokovati pojavu raka.

“Životna sila” je zbačena sa kursa i izmiče kontroli, a mi se i dalje trudimo da shvatimo šta to sve znači. Možda ćemo u budućnosti nositi neke ručne uređaje (slično mobilnim telefonima) koji će služiti da reguliše električne sile unutar našeg tela,  lepog dizajna i potpuno IN, naravno. Život je energetski fenomen, I sve što se dešava sa našim telom ima veze sa razmenom energije i pokretom. Dok nauka razume, elektromagentizam, gravitaciju, nuklearnu silu, ima problema sa prepoznavanjem životne sile ili Ki (chi,Ki,prana, tenaga,hayat, itd) o kojima tradicionalni sistemi pirčaju.  Na primer, tradicionalna kineska medicina (TCM), loše zdravlje i bolesti objašnjava  disbalansom ili blokadom energetskog toka kroz telesne meridijane. Naučna saznjana o elektromagnetizmu i efektima na ljudsko fizionomiju nisu u celosti istražena niti primenjena, a mogla bi itekako da unaprede naše zdravlje.

Autor: Aca Todorović