ArtIva Šapić

Direr, prvi autoportreti Severa

Albreht Direr (1471- 1528), bio je nemački umetnik iz perioda renesanse, onaj koji je promenio umetnost svoje zemlje i naroda vođen svojom unutrašnjom potrebom da putuje, vidi, uči i slika ono što je iskusio i naučio. Rođen je u Nirnbergu, kao sin uspešnog zlatara, a jedno vreme je i sam učio ovaj zanat. Sa petnaest godina svom ocu objavljuje da je njegova želja da se bavi slikarstvom nadvladala ljubav prema zlatarstvu.

Autoportreti su za Direra tokom celog njegovog života i karijere bili neophodan način samoispitivanja i samosagledavanja, pronalaženja sebe. Ono što je izuzetno važno je činjenica da Direr načinom na koji predstavlja sebe, samog, a ne delom veće kompozicije grupe ljudi, radi ono što do tada u Nemačkoj nije bila slikarska tradicija. Prvi autoportret uradio je sa samo 13 godina, tehnikom koja zahteva odlučnost i jasnu i preciznu viziju koja ne dopušta brisanje ili korekcije- srebrnom olovkom.

Autoportret rađen srebrnom olovkom
Autoportret rađen srebrnom olovkom

Devet godina kasnije, 1493, nastaje autoportret koji radi kao bračni zavet, obećanje ljubavi i vernosti svojoj budućoj supruzi. Na ovom portretu, koji je poznat kao Autoportret sa bodljikavim cvetom, on je odeven gospodski, u svilu i sa finim crvenim vrpcama, dok mu glavu krasi oreol svetle talasaste kose i crvena kapa. Ceo svoj život Direr je želeo da ga, pored priznanja njegovog rada, smatraju i gospodinom, o čemu piše i u svojim mnogobrojnim beleškama. U rukama drži bodljikavi cvet, neku vrstu čička, koji je smatran simbolom vernosti, ali i afrodizijakom. Natpis pored potpisa je filozofski, on stavlja svoju sudbinu u ruke boga, da odluči o njegovoj sudbini. Ovaj portret možemo smatrati tim prvim portretom koji menja istoriju umetnosti Severa.

Autoportret sa bodljikavim cvetom
Autoportret sa bodljikavim cvetom

Godine 1948. Direr je ugledna i poštovana ličnost i uspešni umetnik i na autoportretu se to i vidi. Autoportret u belim rukavicama je dopojasni portret umetnika koji sedi ispod luka, koji može da simbolizuje i slavu kojom je ovenčan. Umetnik sedi pored prozora kroz koji se vidi pejzaž sa jezerom i planinama čiji su vrhovi pokriveni snegom. Portret je nastao posle njegovog prvog putovanja u Italiju te je ovo i referenca na viđene predele, ali i italijanske umetnike sa čijim se radom Direr upoznao. Svetlost kroz prozor puni sobu i obasjava umetnika ističući njegovu bujnu i zlatnu kosu na kojoj je nakrivljena kapa sa kićankom. Razlika u umetnikovom stavu, u odnosu na prethodni autoportret, je očigledna, odiše samopouzdanjem, pomalo i nadmenošću. Iako nije celim telom okrenut ravno na posmatraču, njegov ispitivački pogled je usmeren direkno u nas. Bogatu belu tuniku ukrašavaju navlake za rukave sa crnim trakama, a našušureni plašt se preko grudi kači pletenicom usklađenom sa ostatkom garderobe. Raskoš naglašavaju bele rukavice i ruke elegantno položene na sto, na koji je umetnik oslonjen. Posle godina rada, putovanja na kojima je stekao iskustvo i upoznao rad umetnika drugačijeg temperamenta i podneblja u kojima stvaraju, Direr pravi i presek u svom radu, učvršćuje svoj položaj i prihvata odgovornosti koje taj položaj i umetnička veština donose.

Autoportret sa belim rukavicama
Autoportret sa belim rukavicama

Poslednji u nizu velikih Direrovih portreta je iz 1500. godine, što je jasno naglašeno na platnu, zajedno sa naznakom A.D, gde je dvadesetdevetogodišnji umetnik pokazao kompleksnu i zrelu stranu u prikazivanju sebe. Ovo je i jedan od njegovih najkompleksnijih, ali i najličnijih radova. Njegova neobičnost je i u tome što Direrov lik izuzetno liči na predstave Hrista. Direr je konfrontiran sa posmatračem, duga sjajna kosa pada preko izduženog, čak pomalo ispijenog lica. Mrki, tamni tonovi odeće samo naglašavaju ozbiljnost lika, a ruka kojom pridržava ogrtač na grudima asocira na gest kojim Hrsit blagosilja.

Jedino na šta Direr usmerava našu pažnju je on sam. Sve je u tamnim tonovima oko njega, a on se konfrontira posmatraču, koji je i on sam, jasno, potpuno simetrično i dominantno. Njegova arogantna strana je ovde vidljiva, predstaviti sebe ka Stvoritelja je izuzetno retko, ali je vrlo moguće da to nije bila Direrova primarna ideja, iako je i sam svojom rukom stvarao Zna se da je umetnik bio izuzetno religiozan i bogobojažljiv čovek, te je izvesnije da je zapravo ovakvim izvođenjem rada Direr pokazao božansku ruku koja je izdvojila, ali i podarila njegov talenat.

Autoportret u krznenom ogrtaču
Autoportret u krznenom ogrtaču

U svojoj težni za prodiranjem u slojeve svog bića Albreht Direr dolazi do tačke gde njegovo humanističko obrazovanje i shvatanje umetnosti gospodari. Iza njega ostaje veliki umetnički opus, ali i stranice dnevnika i zabeleški u kojima se vide njegova shvatanja, razvoj, razmišljanja. Ostavio je za sobom i mnoga pisma koje je slao svojim prijateljima kroz koja se vide njegovi stavovi i razmišljanja. Iako je češće radio samostalno i imao mali broj učenika, za sobom ostavlja veliki broj nastavljača koji će pomoći procvatu umetnosti Nemačke.

autor: Iva Šapić