Andreja KojanićGames People Play

Civilization II: Da li da strahujemo?

Redditor Lycerius već 10 godina igra istu partiju u igri Civilization II. Ishod je zastrašujuće realan.

Civ2boxartMali uvod za one neupućene: Sid Majer i Brajan Rejnolds su svojevremeno napravili revoluciju u poteznim strategijama kreiravši Civilization. Od milošte nazvana Civ, igra je postala neverovatno uspešna i ekstremno zarazna, iako nimalo jednostavna (pogotovo za taj period, 1995. – sada imamo na raspolaganju plejadu drastično kompleksnijih simulacija). Ukratko, cilj igre je “izgraditi civilizaciju koja će se odupreti zubu vremena”, započinjući “rast i razvoj” u 4000. godini pre nove ere, sve kroz ekspanziju teritorija istraživanjem, ratovanjem ili diplomatijom (ne nužno tim redosledom 🙂 ), od taktičkog razvijanja znanja i tehnologija do šahovski-promišljenog unapređenja gradova, bilo to u vidu građevina ili ljudskih resursa ili svetskih čuda. Osim toga, potrebno je konstantno brinuti i o “brisanom prostoru”, transformaciji pripadajućeg terena, u smislu kako ga najbolje iskoristiti. Dakle, igrač u ulozi vladara civilizacije treba upravljanjem na svim nivoima da nadmudri, dovede do kraha ili potčini ostale civilizacije, od dve do šest. Uz to, sa neosvojenih teritorija preti konstantna opasnost od varvarskih plemena, koja, ruku na srce, i ne mogu da načine veću štetu, i sa osvajanjem mape ih je sve manje.

Posle buma koji je izazvao prvi deo, 2000. pojavljuje se prva inkarnacija Civilization II sa brojnim poboljšanjima u domenu jedinica, civilizacija, specijalnih elemenata na poljima mape, tehnološkim dostignućima. Uvedeni su i novi koncepti poput Visokog Veća, skupa savetnika kojima se igrač mogao obratiti, ne toliko za savet koliko za malo hiperbolisane komedije. Sa tehničke strane, Civ je počela kao igra “sa pogledom o’zgo pod 90 stepeni”, dok je Civ II već prešla na ono čega se svi gejmeri iz perioda Y2K rado i sa blaženim osmehom sećaju: izometrijski prikaz.

civ-ii-greek-empirePostoji dva metoda kako se u Civ II može pobediti: (a) nadjačati sve ostale civilizacije i ostati jedina, a tako i najjača civilizacija i (b) “Space Race” pobeda – lansirati svemirski brod koji treba da stigne do zvezde Alfa Kentauri pre 2020. godine N.E.. Ukoliko se to ne desi do tada, igra se tada završava i pobednik određuje po bodovima. Korisnik u tom trenutku može odabrati i da nastavi sa razvijanjem svoje civilizacije.

E, u tom trenutku je Redditor Lycerius rešio da redefiniše termin „zarazna“, i istu civilizaciju igra (sa prekidima) već 10 godina, i raportira nam direktno iz godine 3991. U nastavku teksta, njegovsummarumprenosimo skoro u celosti, sa manjim adaptacijama.

Igram istu partiju u Civilizaciji II već 10 godina. Iako je igra davno zastarela, nekako sam postao fasciniran ovom konkretnom partijom, jer sam u trenutku kada je Civilizacija III izašla na tržište već bio u dalekoj budućnosti. Tada sam pomislio da bi bilo interesantno videti koliko duboko u budućnost mogu da doguram i vidim kakve bi posledice mogle biti. Naravno, igram i druge igrice i imam život, ali se često vraćam ovoj igri kada ništa drugo ne radim i nastavljam gde sam stao. Rezultati su sledeći:

●      Svet je paklena noćna mora puna patnje i uništenja.

●      Preostale su tri super-nacije u godini 3991 N.E., i takmiče se međusobno za ono malo resursa preostalih na planeti pošto je tuce nuklearnih ratova iole plodnu zemlju pretvorilo u pustaru koju je nemoguće naseliti.

Polarne kape su se topile preko 20 puta (nekako), primarno usled mnogih nuklearnih ratova. Kao rezultat toga, svaki pedalj zemlje koji nije planinski predeo je ili pretvoren u močvaru, beskorisnu za uzgajanje namirnica, ili je ozračen.

Zbog toga, veliki gradovi su već davna prošlost. Ugrubo, 90% svetske populacije (posmatrano u trenutku “vrhunca” planete, pre 2000 godina) je ili umrlo od posledica nuklearnog uništenja ili od gladi uzrokovane globalnim zagrevanjem koje nije ostavilo ništa od obradivih površina. Inženjeri (jedinice koje kasnije u igri menjaju radnike) su stalno zauzeti izgradnjom puteva kako bi nove jedinice stigle do prvih borbenih linija, puteve koji će biti razoreni već u prvom narednom krugu kada na protivnika dođe red. Tako nema dovoljno vremena da se raščiste močvare ili posledice nuklearnog rata.

civ2-10yearsPreostale su samo tri ogromne civilizacije. Kelti (moja nacija), Vikinzi i Amerikanci. Ove dve nacije su pokorile sve ostale i asimilovale ih u svoja carstva.

Čuli ste za Stogodišnji rat? Šta kažete na Hiljadusedamstogodišnji rat? Tri preostale nacije se nalaze u vrtlogu neprestane borbe na smrt već približno dva milenijuma. Mir se čini nemogućim. Čim se potpiše primirje, već u narednom krugu Vikinzi krišom napadnu moju ili američku civilizaciju, često koristeći i nuklearno naoružanje, čak i u situacijama kada Ujedinjene nacije forsiraju primirje. Stoga,pretpostavljam da do mira može doći samo kada njihova civilizaciju bude izbrisana sa mape. Ovo je faktor koji rat produžava ad infinitum. ICBM (InterContinental Ballistic Missiles – interkontinentalne rakete) oružje se koristi samo za napade na vojsku vangradova zbog postojanja SDI tehnologije (Strategic Defence Initiative – mehanizam za odbranu od interkontinentalnih projektila). Umesto toga, gradovi se napadaju tako što se infiltrira špijun koji detonira nuklearku.

Od modela vladavine, preostale su dve teokratije i moja civilizacija kao komunistička država. Ja sam želeo da zadržim demokratski model, ali bi me Senat uvek nadglasao kad god sam namerio da objavim rat pre Vikinga, tako odlažući moj napad i bacajući u vodu moje planove, ili ceo moj krug. I naravno, tačno kao švajcarski sat, Vikinzi već u sledećem krugu prekrše primirje. Tako sam bio primoran da “odstranim” demokratiju još pre skoro hiljadu godina jer mi je ugrožavala imperiju. Ali, naravno, sada me narod prezire, i svakih par godina posle te odluke se pojavljuju ogromne gerila jedinice (poput varvara sa početka igre) u srcu moje države, sa kojima moram da se obračunam na štetu mojih ratnih planova.

Ovakav vojni pat je, čini se, neprobojan. Kasnije faze igre u Civ II su savršeno balansirane, jer sve preostale nacije imaju razvijene sve tehnologije, stoga i nema prednosti. Toliko ima vojnih jedinica da u jednom krugu možete izgubiti dvadeset tenkovskih jedinica bez da vam protivnik preuzme ijedno polje teritorije, činjenicom da imate i konstantni priliv tenkova ka frontu. To takođe implicira da gradovi nisu više samo mestašca puna gladnih ljudi, već i to da tu situaciju nikako ne možete ispraviti i unaprediti ih. “Hteli biste silose, kako biste imali šta da jedete? Žao mi je, moram da napravim još jedan tenk. Možda kasnije.”

civilization_ii_gold_update-78617-1Moj cilj za narednih par godina je da probam da stavim tačku na ratovanje i tako iskoristim inženjere da raščiste močvare i radioaktivna polja kako bi poljoprivreda mogla da se postavi na noge. Želim da obnovim svet. Ali nisam siguran kako.”

Naravno, kolege Redditori su mu pritekli u pomoć, čak i oformili subreddit forum /r/theeternalwar za ovu i srodnu tematiku. Ali i dalje preostaje ona velika knedla u grlu, čak i kada se ogradimo činjenicom da pričamo o igri staroj 12 godina, sa ne toliko razvijenom veštačkom inteligencijom: da li i nas isto očekuje? Da li već sada prepoznajemo neke od sličnih tendencija ili pomeranje snaga? Da li je ova igra zapravo inteligentnija nego što se činilo?

Nadajmo se da u našoj eventualnoj kataklizmičnoj budućnosti nuklearke bar neće pokidati optičke kablove, pa da se Internet ujedini kao u Lyceriusovom slučaju i reši neki hipotetički sukob, koji je možda neizbežan… I da: instalirajte Civilizaciju, i sebi i deci i rođacima, studirajte Tech Tree, algoritam napretka znanja i tehnologije, trenirajte političko-taktički korteks. Možda nam i ustreba. Možda nije džaba Sid Majerova sledeća igra bila Alpha Centauri.

autor: Andreja Kojanić