David DarkoNaukaSparkblog

Karingtonova baklja

Kada bi se solarna oluja takve jačine dogodila danas, šteta koja bi nastala bila bi merljiva trilionima dolara, kako na geostacionarnim satelitima u orbiti, tako i na električnoj  i telekomunikacijskoj mreži, i na brojnim električnim uređajima na Zemlji.

 “Smak sveta, armagedon, apokalipsa, kataklizma” – samo su neke odrednica koje se ovih dana provlače po medijima, od televizija, preko štampanih dnevnih izdanja, do blogova i brojnih video emisija na Youtube kanalima. Sa jedne strane imamo televizije koje prednjače u tome, i koje se već danima utrkuju najavama smaka sveta – od onih koji to rade veoma ozbiljno kao što je National Geographic (odbrojavanje, Doomsday Preppers), do nekih domaćih, koje to pokušavaju da svedu u domen šaljivog, ali opet potenciraju na delimičnoj ozbiljnosti dovodeći u emisije astrologe i “proroke” čija bi uloga bila da uteše narod. Suptilnost u najavi ipak izostaje, a smak sveta u ovom decembru zauzima svoje herojsko mesto na tronu iznad svega ostalog manje bitnog. Naravno, skretanje pažnje javnosti od gorućih problema nikada nije bilo lakše. I naravno, kao i mnogo puta ranije, prosečan konzument medija nasešće na ovu priču i početi da veruje da će do smaka sveta zaista doći. Rtanj da ne spominjemo. Svet će se zapaliti, eksplodirati, tu je promena Zemljinih magnetnih polova, kao i udarac asteroida. Ili solarna oluja stravične jačine, onda uragani i poplave, uz niz drugih kataklizmi i Džona Kjuzaka u limuzini… to su samo neke od tema brojnih emisija, dokumentaraca i apokaliptičnih filmova koje smo gledali prethodnih godina, meseci, a sada već par nedelja unazad repriziramo to isto do iznemoglosti, da bi se 21. decembra probudili i najnormalnije otišli na posao gde ćemo uz latentni zaborav na prethodne dane dogovarati sa kolegama i prijateljima mesto za doček Nove godine.

doomsday-preppers

 Šta je to smak sveta i zamišljamo li ga svi isto? Sigurno nećemo uspeti da otkrijemo u skorije vreme i ne bi trebalo. Ipak, svako od nas može da doživi nešto toliko strašno i da u jednom trenutku to bude ravno smaku sveta, ali to su problemi koji nas mogu uzdrmati na ličnom nivou i o tome nećemo ovde govoriti. Jedan od bizarnijih scenarija smaka sveta koji mi se ovih dana motaju po glavi bilo bi saznanje da ste uspeli da zaboravite  sve šifre svih vaših online profila, sajtova, blogova i svega što je vaše Ja u online svetu. Zamislite da se to desi ne samo vama, već svim ljudima na planeti. Odjednom. Da li bi svet odmahnuo rukom i nastavio dalje, ili bi došlo do nemira i protesta?  Da li bi planetu uništio asteroid, supervulkan, ili bi to bio ljudski faktor? Roboti? Nekada tvrda naučna fantastika, danas realnost u kojoj vidimo već prve robote, bezopasne humanoide okružene ljudima koji žele da im podare um sličan ljudskom. Pa šta, uskoro će i naši pametni telefoni moći da razmišljaju. Nije li to predvideo i ser Artur Klark? Ili ćemo sačekati nanobote? Sa njima bi tek bilo zabavno, a njihova šira upotreba u komercijalne svrhe se očekuje u ne tako dalekoj budućnosti.

Mass Effect 3 - Fall of Earth
Mass Effect 3 – Fall of Earth

 Što se Zemlje tiče, imamo tu priliku da sa njom čekamo kao glineni golubovi. Pored svih potencijalnih opasnosti koje bi mogle doći iz drugih krajeva galaksije i bližeg okruženja, najbliža i nama ozbiljna opasnost može biti i samo Sunce. Sa ulaskom u 2013. godinu polako zalazimo u period Sunčevog maksimuma koji se nakon toga završava i posle čega bi nama draga zvezda trebalo da se smiri na nekih 11 godina, koliko traju njeni ciklusi. Ali pravila nema, a izuzetaka uvek može biti.

Jedan događaj koji se zbio pre nešto više od 150 godina, danas bi napravio značajnu štetu, ukoliko bi se ponovio sa istim intezitetom.

solar flare

 Britanski astronom amater, Ričard Karington (Richard Carrington) krenuo je jednog jutra do svoje privatne opservatorije, koja je bila u sklopu njegovog seoskog imanja u blizini Londona kako bi zabeležio dešavanja na površini Sunca. Bio je 1. septembar, 1859. godine. Ričard je sklonio kapak sa otvora na vrhu opservatorije, a pred njim se ukazalo vedro plavo nebo. Uperio je svoj mesingani teleskop ka Suncu i započeo skiciranje grupe enormno velikih tamnih tačaka, koje su se kao pege rasule po površini Sunca. Iznenada, Karington je primetio, onako kako je on opisao “dva pramena neverovatno jake, bele svetlosti” kako izbijaju iz sunčevih pega. Pet minuta kasnije, vatrene kugle su nestale, a kroz nekoliko sati planeta Zemlja je osetila njihov udar.

Sunčeve pege koje je 1. septembra 1859. skicirao britanski astronom Ričard Karington. Tačke A i B označavaju početnu poziciju ovog intezivno svetlog događaja, koji se kroz pet minuta pomerio na pozicije tačaka C i D pre nego što je nestao.

Te noći, telegrafski komunikacioni uređaji počeli su da otkazuju širom sveta; bilo je izveštaja o varničenju iz telegrafskih mašina koje je pored šokiranih operatera, ostavljalo za sobom i spaljeni papir. Telegrafi su bili toliko naelektrisani, pa su operateri bili primorani da im isključe napajanje, što ih nije sprečilo da i bez baterija funkcionišu normalno. Diljem čitave planete, čak do ekvatora, širile su se raznobojne aurore i osvetljavale noćno nebo, takvom jačinom da su zbunjene ptice počele da cvrkuću, a radnici su ustajali i odlazili na posao, pomislivši da je već počelo da sviće. Polarna svetost se videla čak sa Kube i Jamajke, a ljudi su tvrdili da su mogli da čitaju novine pod tako osvetljenim nebom. Sa druge strane, neki ljudi su pomislili da se radi o smaku sveta, ali Karingtonovo oko je zapazilo šta je pravi uzrok tih bizarnih događaja: bila je to masivna Sunčeva baklja, jačine 10 milijardi atomskih bombi. Baklja je ispalila naelektrisani gas i subatomske čestice prema Zemlji, i kao rezultat toga dogodila se geomagnetna oluja – kasnije nazvana Karingtonova baklja (Carrington Event) – najveća ikad zabeležena solarna oluja koja je pogodila našu planetu.

0809-carrington-flare-solar-storm-aurora_full_600

 Kasnijom analizom nitratom obogaćenih tankih slojeva leda sa Grenlanda, utvrđeno je da je Karingtonova baklja bila dva puta veća od bilo koje druge solarne oluje u poslednjih 500 godina. Kakve bi posledice ostavila kada bi se kojim slučajem dogodila danas? Prema izveštaju iz 2008., koji je podnela američka Akademija nauka, oluja te snage mogla bi da izazove “ozbiljne socioekonomske poremećaje”, gde bi usled udara takvog inteziteta otkazala čitava elektrifikaciona mreža na Zemlji, sateliti bi bili sprženi, a samim tim satelitska komunikacija i GPS sistem onemogućeni. Potencijalna cena nanete štete? Tričavih par triliona dolara.

Northern-lights-red

 U to vreme, na začetku telegrafske komunikacije, došlo je do ozbiljnih oštećenja opreme. Ali vratimo se još malo u prošlost, recimo 500 godina ranije. Da je takva solarna baklja krenula put Zemlje u 16. veku, ljudi bi mogli da vide samo polarnu svetlost u podnebljima na kojima ona ranije nije bila vidljiva. Verovatno bi uživali u njoj, možda bi nastalo i neko vredno umetničko delo, a možda bi negde nažalost bila spaljena još jedna “veštica” koju bi okrivili za dešavanja na nebu. Štete u tehnološkom smislu ne bi bilo, a jedino što bi ljudi mogli da očekuju i tada, jeste taj smak sveta. Iskonski strah da će nešto veće i moćnije od nas, tresnuti šakom i otresti se nas jednom za svagda oduvek je verno pratio čoveka. Taj strah i danas živi u ljudima. I opet se vraćamo na ono sa početka teksta. Koliko bi nas onesposobila tehnološka nemoć u koju bi zapali nakon takvog udara? Ima li mesta histeriji i “spaljivanju veštica”? Pa, hajde da se nadamo da to nikada nećemo otkriti.

Solarne oluje u pop kulturi

 

knowing Što se popularne kulture tiče, možemo izdvojiti film Knowing iz 2009., sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. U filmu je predstavljena kataklizma u vidu masivne solarne oluje, koja uperena prema našoj planeti ne nudi nikakvu mogućnost za preživljavanje, čak ni duboko pod zemljom. Jedini spas nude vanzemaljci koji uspotavljaju kontakt sa sinom glavnog lika, i odvode ga zajedno sa drugom decom na nove svetove gde će posejati život.

oluja_sa_sunca-artur_klark_i_stiven_bakster_sOd knjiga, tu je Klarkova i Baksterova Oluja sa Sunca, drugi deo trilogije Vremenska odiseja. Planeta pet puta veća od Jupitera, zarila se u Sunce na početku nove ere, a upućena je iz drugog zvezdanog sistema zahvaljujući hiru Prvorođenih, vanzemaljske rase koja želi da uništi Zemlju. Radnja ovog romana, prati zbivanja na Zemlji i Mesecu, u rasponu od pet godina, od prve prognoze vezane za eksploziju na Suncu, do 2042. kada je udar planiran. Tada počinje trka sa vremenom, a u svemiru se priprema ogroman štit, postavljen u prvoj Lagranžovoj tački kako bi makar delimično zaklonio Zemlju.

 Kada bi se to desilo danas, možda bi izgledalo kao u ovom filmu:

Ostaje činjenica da ova planeta nije neuništiva, ali je ovaj 21. decembar 2012. jednak svakom prethodnom decembru u kome se na ovaj dan pada zimski solsticij, dan u kome je obdanica najkraća, a noć najduža. Ipak, fenomen smaka sveta 21.12.12, je ništa više nego vešto fabrikovana marketinška tvorevina osoba u čijim mozgovima zimski solsticij večno traje.

Autor: David Darko
Izvor: history.com