Dražen PekušićRadoznali Um

Žrnov – Demolirana istorija

Žrnov je važio za jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji. Zato je njegov nestanak izazvao veliko uzbuđenje u javnosti, tim veće jer je to nedelo, kako se smatralo, bila kraljeva zamisao. Doduše, nikada do kraja nije razjašnjeno odakle vladaru takva ideja. Karadjordjević je ipak ostao pri svome i bi tako kraljeva volja ispunjena.

Geografski prostor na kome živimo oduvek je oblikovala burna i nadasve šarenolika istorija. Područje prošarano različitim narodima, religijima i uticajima bilo je plodno tle na kome je ostala bogata istorijska zaostavština. Tako bogata da mnoge od priča nikada do kraja nisu ispričane, rasvetljene i razjašnjene, a uticaj vremena često je dovodio do još većih istorijskih zabuna. Jedna takva nerazjašnjena priča zbila se na Avali, planini nadomak Beograda, na kojoj se danas nalazi Spomenik Neznanom junaku. Spomenik posvećen svim neznanim junacima palim u nebrojenim bitkama za odbranu i oslobođenje zemlje. Podignut pre 74 godine, čiji temelj je na mestu nečega s mnogo dužim istorijskim stažom od samog mauzoleja sagrađenog davne 1937, spomenik Neznanom junaku nalazi se na nekadašnjem braniku Beograda, na mestu srednjovekovnog grada-tvrđave Žrnov.

zrnov-3
Jedan od retkih prikaza ostataka Žrnova pre rušenja

Misterija se rađa onog momenta kada je, iz do sada neobjašnjenih razloga, odlučeno da se Žrnov minira i uništi u potpunosti, ne bi li, baš na tom mestu, bio podignut kompleks spomenika čuvenog jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića. Tu, pre svega, treba skrenuti pažnju na neprocenjivu istorijsku vrednost tog srednjevekovnog zdanja. Od ruševina Žrnova, danas nije sačuvan niti jedan jedini kamen. Sravniti sa zemljom jedan takav dragocen i jedinstven istorijski spomenik – radi drugog spomenika, koji bi mogao bilo gde da bude sagradjen predstavlja svojevrsni skandal.

Najstarije, poznato, utvrđenje na vrhu Avale datira još iz Rimskog perioda, kada je podignuto s ciljem kontrolisanja prilaza Singidunumu, ali i zbog zaštite rudara koji su tu bili uposleni. Prvi poznati rudari bili su Skordisci, mešavina Slovena i keltskih plemena, poznati po veštini obrade metala, a koji su bili privučeni bogatim rudnim nalazištima. Upravo otud i ime Žrnov. Po velikim žrvnjevima za meljavu kamene rude iz rudnika u podnožju planine. Kasnije su na njihovim osnovama Rimljani podigli osmatračnicu. Bio je to, zapravo, višenamenski punkt. Nema dokaza da li je grad živeo u doba Vizantije, ali je svakako sigurno da je prvo pravo utvrđenje podignuto za vreme despota Stefana Lazarevića. To utvrđenje, 1442. godine osvajaju Osmanlije. S kraćim prekidima, Turcima je Žrnov, ojačan dodatnim bedemima, služio za česte napade na Beograd, koji su tada teško uspevali da pokore. Upravo iz tog razloga nadenuli su ime utvrđenju Havala, što bi s Turskog jezika mogli da prevedemo kao – smetnja. Potom je i sama planina, gde se utvrđenje nalazilo, dobila to isto ime. Iz prvobitnog imena Havala, nama je danas ta planina poznata kao Avala. Tek s padom Beograda 1521. godine, Žrnov počinje da gubi svoj strateški značaj. Utvrda je zvanično napušetna u XVIII veku i prepuštena zubu vremena, iako su ostaci bili dobro očuvani sve do 1934. godine i odluke o dizanju u vazduh.

Žrnov iz XIX veka, crtež Feliksa Kanica
Žrnov iz XIX veka, crtež Feliksa Kanica

Žrnov se sastojao iz dva segmenta – Gornjeg grada, koji je činila srpska tvrđava, s kasnijim Osmanlijskim proširenjem i Donjeg grada, nadovezanog na Gornji, s kojim sačinjava bedem koji prati oblik padine na kojoj se nalazi. Gornji grad ima osnovu izduženog pravilnog petougla i odgovara položaju današnjeg spomenika Neznanom Junaku. Velika kula bila je glavni štit utvrđenja, okrenuta niz greben, ka najblažem prilazu, koji odgovara današnjem stepeništu koje spaja stub s barjakom sa samim spomenikom. Bedemi su se od glavne granali ka dve polukružne kule, jedne na spram druge. Dalje, ka jugoistočnom delu, nalazila se polukružna kula, dok se u južnom temenu petougla nalazila kula-kapija.

Ali i pored živopisne i burne istorije koja je krasila ovaj monument, kralj Aleksandar Karađorđević je naprasno odlučio da ga sruši. Na tu odluku je, između ostalog, dodatno uticala i tadašnja moda podizanja spomenika neznanim junacima koja se širila Evropom između dva rata. Obuzet idejom podizanja sličnog zdanja kraj Beograda, kralj je prihvatio tadašnji nacrt čuvenog Ivana Meštrovića, koji je za svoje delo odredio Avalu. Ali Avalu bez Žrnova na njoj. Čak ni u nacrtima nije uzeta u razmatranje ideja da se Žrnov ostavi na svom mestu, već je plan bio načinjen tako kao da se radilo o potpuno golom vrhu planine, bez zidina Žrnova. Meštroviću je bilo potrebno prazno platno za njegovo remek delo u nastajanju.

Žrnov je važio za jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji. Zato je njegov nestanak izazvao veliko uzbuđenje u javnosti, tim veće jer je to nedelo, kako se smatralo, bila kraljeva zamisao. Doduše, nikada do kraja nije razjašnjeno odakle vladaru takva ideja. Karadjordjević je ipak ostao pri svome i bi tako kraljeva volja ispunjena. Niko drugi se nije ni pitao. Kada je sve postalo izvesno, pojavila se ipak grupa ljudi s namerom da zaštiti vredno kulturno nasleđe. Uzalud. Kralj je ostao gluv na sve apele. I pored negodovanja javnosti, ostaci Žrnova bili su minirani.

Kralj obilazi lokalitet predviđen za rušenje
Kralj obilazi lokalitet predviđen za rušenje

Demoliranje utvrđenja trajalo je dva dana. Prvo miniranje obavljeno je 18. aprila 1934. godine, ali kako posao nije bio dobro urađen, sve je nastavljeno sutradan. Tri puta su mineri postavljali eksploziv, dok od grada nije ostao ni kamen na kamenu. Čak ni mediji tih dana nisu ništa opširnije izveštavali o događaju koji se odvijao na Avali, iako se vest među građanima nezaustavljivo širila. Ostaci Žrnova su nestali, teren potpuno raščišćen i više nije bilo niti jednog kamena, koji bi podsećao na prve temelje ovog slovenskog utvrdjenja od pre skoro dva milenijuma. Istoričari tvrde da ni tadašnji Beograđani nisu verovali da će vladar to zaista učiniti, iako se već neko vreme pričalo o kraljevoj zamisli. Koliko je ideja da se sruši Žrnov bila neočekivana, vidi se iz tadašnje reakcije beogradske čaršije, koja je bila zatečana kada se pronela informacija da je Žrnov uništen. Vest je primljena s nevericom, smatralo se da je reč o traču. Ostala je i priča da se neko ipak usudio da kralju prigovori da je srušio utvrđenje koje su podigli srpski vladari. Suveren je na to odgovorio da je mislio da su grad podigli Turci, a ne Srbi i da je zato naredio rušenje. Grad je srušen, a manji deo ruševina prebačen u podavalsko selo Beli Potok. Na goloj steni podignut je današnji spomenik Neznanom junaku. Iz nekog razloga, kralju je rušenje tog grada bilo posebno važno, pa je radove i lično nadgledao i usput se fotografisao. Čak je bilo dozvoljeno tada desetogodišnjem Aleksandru, sinu kneza Pavla, da pritisne jedan od tastera za miniranje zdanja.

Spomenik Neznanom junaku, umesto Žrnova
Spomenik Neznanom junaku, na pepelu starog Žrnova

Ali to nije bio kraj čišćenja terena. Kralju i njemu omiljenom vajaru smetao je stari spomenik Neznanom junaku podignut još ranije, nedaleko od novog mauzoleja. Kvario je ambijentalnu celinu, kako je tada objašnjeno. I njega su srušili i tu izgradili rotondu, gde se danas nalazi jarbol. Od starog spomenika ostao je samo krst koji leži u porti crkve u Belom Potoku. Danas nema nikakvih vidljivih ostataka Žrnova. Prostor na kome se utvrđenje nalazilo je, posle rušenja, zabetoniran i na njemu se danas nalazi čuveni spomenik Ivana Meštrovića. Jedini podaci o nekadašnjem izgledu Žrnova ostali su u vidu zapisa starih hroničara. Da ironija bude veća, kralj Aleksandar nije doživeo da vidi završeno Meštrovićevo delo, na sveže zaravnjenoj površini, jer je, svega nekoliko meseci od početka gradnje piramidalnog mauzoleja, stradao u atentatu u Marseju. Spomenik Neznanom junaku svečano je otvoren na Vidovdan, 28. juna 1938. godine. Moglo bi se primetiti da po svom izgledu podseća na grobnicu kralja Kira, Persijskog cara. Piramidalnog je oblika i sastoji se od gotovo 4.000 kubika obrađenog kamena.

Nažalost, ovakvi postupci dokaz su kako se često nalazimo, kao nacija, u situaciji da prisutvujemo povlačenju određenih poteza, koji nisu baš najutemeljeniji u racionalnim činjenicama i objašnjenjima, a još manje podložni zaštiti od strane običnih građana. Ili još gore, da istina o nekim dešavanjima iz burne prošlosti nikada ne bude ni obelodanjena, a kamoli objašnjena. Gaženje po sopstvenoj tradiciji i istoriji, dakle, u Srbiji nije samo savremena pojava.

Spomenik_Neznanom_junaku_by_Ewe84
Umetnička vizija Ivana Meštrovića na Avali kraj Beograda

 

Autor: Dražen Pekušić