Klimt: Betovenov friz ili potraga za srećom

Izuzetno značajan umetnički pokret, Art Nouveau, zahvatio je slikarstvo, skulpturu, arhitekturu, primenjene umetnosti i vrlo brzo se proširio po svetu, zauzevši značajno mesto. U Beču je grupa umetnika, iz različitih sfera umetnosti organizovala izložbe ujedinjujući se i stvarajući Umetnička dela. Gustav Klimt bio je jedan od umetnika koji je stvarao za ovu izložbu koja mu je bila izuzeno važna za umetničku karijeru. Četrnaesta umetnička izložba održana je u Paviljonu secesije u Beču 1902. godine, a Gustav Klimt je naslikao Betovenov friz. Izložba je obuhvatala je slikarstvo, skulpturu, arhitekturu, muziku, a zajednički činilac je ovoga puta bio veliki kompozitor, Ludvig van Betoven ( 1770-1827). Centralno mesto na izložbi zauzimala je skulptura Betovena koju je uradio Maks Klinger. Klimt je svoje delo prilagodio Klingerovoj skulpturi i nije umanjio značaj skulpture i pored dužine od 34 metra.

Inspiraciju je Klimt našao u Betovenovoj Simfoniji broj 9, koja slavi žudnju čovečanstva za srećom. Slika predstavlja ljudsku borbu da prevaziđe neprijateljske sile poput bolesti, ludila, nečovečnosti i neumerenosti, da bi konačnu sreću pronašli u umetnosti. Hor anđela koji pevaju i parova u zagrljaju čine poslednje scene ove freske, odnoseći se i na Odu radosti  Fridriha Šilera : Poljubac celome svetu!

Trebalo je da Klimtov friz bude efemerno delo, pošto je rađen namenski, za 14. secesionističku izložbu, i da bude uklonjen po završetku izložbe. Ipak, zahvaljujući srećnom spletu okolnosti i najavljenoj retrospektivi Klimtovog dela za 1903. godinu, friz je sačuvan. Posle izložbe 1903. freska je podeljena na sedam delova i skinuta sa zida, da bi narednih dvanaest godina provela u skladištu. Godine 1915. kupio ju je industrijalac Avgust Lederer, čovek koji je bio najveći Klimtov pobornik i koji je imao najbogatiju zbirku Klimtovih radova u to vreme. Pred početak Drugog svetskog rata, porodici Lederer, budući da je bila jevrejskog porekla, država oduzima imovinu, da bi, tek posle rata kolekcija bila vraćena. Klimtovi radovi procenjeni su kao umetnička dela od kulturnog značaja i Libermanovi su ih prodali Republici Austriji. Tek decenijama kasnije, tačnije 1986. godine, Betovenov friz postavljen je nazad u Palatu secesije, gde publika može da ga vidi nezavisno od toga koja izložba se odigrava u prostoru.

Paviljon secesije u Beču
Paviljon secesije u Beču

Friz je oslikan na tri zida i počinje plutajućim Genijima- koje bismo mogli nazvati i čovekovim duhom zaštitnikom, u putovanju po Zemlju u potrazi za za srećom. Geniji su simbolički predstavljeni lebdećim ženskim figurama.

Geniji koji lete preko Zemlje
Geniji koji lete preko Zemlje

Čovečanstvo koje pati predstavljeno je, takođe simbolički, nagim, lelujavim i mršavim figurama čoveka i žene koji kleče i devojčice koja stoji iza njih. Oni prižaju sklopljene ruke prema vitezu u sjajnom, zlatnom, oklopu sa isukanim mačem, koji im je leđima okrenut, ali nad kojim lebde figure Milosrđa i Ambicije, koje ga pokreću da se zauzme za čovečanstvo i bori. Moguće je i da je figura viteza zapravo predstava Betovena, koji pomoću muzike spasava.

Čovečanstvo moli za spas
Čovečanstvo moli za spas

Najupečatljiviji, mračni segment slike je predstava sila koje muče čovečanstvo . U centru je ogromna predstava Tifona, mitološke nemani sa očima od sedefa i raširenim krilima jarke plave boje, ukrašenog ornamentima u obliku zmija. Pored njega predstavljene su i njegove tri kćeri, Gorgone, sa dugim crnim kosama kojima ukrase prave zlatne zmije. Iznad njih, sa izobličenim licima nalik na maske, nalaze se tri nevolje, Bolest, Ludilo i Smrt. Sa desne strane Tifona su i Lascivnost, Raspuštenost i Neumerenost. Poslednja nosi upadljivu plavu suknju sa aplikacijama od sedefa, bronzanim pločicama i teški zlatni nakit na rukama i glavi.

Bolest, Ludilo, Lascivnost, Neumerenost...
Bolest, Ludilo, Lascivnost, Neumerenost…

Priča se nastavlja predstavom izmučene Tuge čije je mršavo telo prekriveno crnim prozirnim velom. Ljudske žudnje i nadanja preleću preko njih, a Sreća, na trećem segmentu, spas pronalazi u umetnosti, tačnije Poeziji, predstavljenoj u ženskoj figuri sa lirom. Deo zida Klimt je ostavio neoslikan kako bi se istakla Klingerova skulptura Betovena.

Tuga, Radosti i Poezija
Tuga, Radosti i Poezija

Idealni predeo, Raj po Klimtovoj zamisli, predstavljen je tako da u njemu postoji apsolutna sreća, apsolutna ljubav i apsolutno uživanje, a završnu scenu, ilistrovanu Odu radosti, predstavlja hor pevajućih anđela koji okružuju par u zagrljaju.

Predstava Raja
Predstava Raja

Klimt prikazuje ljudsku sudbinu, patnje koje ruše telo, ali i one unutrašnje slabosti i iskušenja koja u svakome postoje. Klimtov rad je, i pored vrlo entuzijastične pohvale od strane kolega, od strane publike shvaćen kao provokacija, sramotnim, čak i pornografskim predstavama. I pored toga izložbu je videlo oko 60 000 ljudi, radovi su sačuvani i pouzdano se može reći da je Betovenov friz jedno od najlepših primera secesionističkog slikarstva.

Autor: Iva Šapić