Kristijanija – Slobodni grad

Kada se govori o ideji utopije uglavnom se misli na neki od mitova koje različite kulture imaju u svojoj bogatoj tradiciji, a koji su se očuvali do današnjih dana. Ti koncepti se, uglavnom, vezuju za utopizam duha i predstavljaju ideal kakav se dostiže na kraju dugog puta razvoja celokupnog društva ili civilizacije.

Zvanična zastava Kristijanije
Zvanična zastava Kristijanije

Jedan od osnovnih elemenata takvog jednog sistema čini sloboda jedinke, garantovana svima i u jednakoj meri. Taj društveno-socijalni ideal u današnjoj civilizaciji, u kojoj svetske trendove diktira sistem globalnog kapitalizma, teško je ostvariv u potpunosti. Ipak, uprkos dobro organizovanim sistemima kotrole, moguće su egzotičnije varijacije društvenog ustrojstva mimo globalne mašinerije i tržišta. Upravo takav jedan projekat, mini utopističke komune, odvija se na severu Evrope, u Danskoj. Centar zbivanja je Kristijanija (Fristaden Christiania, Freetown Christiania), mesto poznato kao – slobodni grad.

Područje današnje Kristijanije po prvi put biva naseljeno 1617. godine, pod vladavinom kralja Kristijana IV, postavši poseban grad poznat pod imenom Christianshavn. U narednom periodu, u vreme vladavine kralja Kristijana V, zbog brojnih vojnih okršaja i ratova bedemi grada su ojačani, da bi tokom XIX veka bili srušeni. Sam grad ostao je sačuvan i smatra se jednim od najbolje očuvanih lokaliteta iz perioda XVII veka.

Dobrodošli u slobodni grad
Dobrodošli u slobodni grad

Današnja Kristijanija nastaje 1971. godine, kada napuštene vojne barake i bazu, na svega pet minuta vožnje brodom od centra grada, zauzimaju hipici. Mesto im je postalo zgodno za masovno useljavanje jer je vojska napustila te objekte, područje je bilo slabo čuvano, a dalja namena zemljišta još uvek nije bila definisana. Prazni stanovi prvo su zauzimani sporadično, u više navrata, da bi 4. septembra 1971. godine stanovnici obližnjih delova grada srušili zaštitnu ogradu i preuzeli ceo kompleks. Tog istog meseca, 26. septembra, Jakob Ludvigsen (Jacob Ludvigsen), novinar i istaknuti član kontrakulturološkog pokreta Provo (tzv. Provosi), proglašava Kristijaniju otvorenom. Zastava grada su tri žuta kruga na crvenoj pozadini, koji predstavljaju tri tačke na tri slova „i“ u nazivu grada. Provosi su bili holandski kontrakulturni pokret šeztdesetih, koji je nenasilnim taktikama provocirao nasilne reakcijevlasti. Naziv provo dolazi od reči provokacija, a dobila ga je grupa mladih ljudi zbog njihovih manifestacije i slogana protiv neslobodarskog karaktera društva. Njihova strategija za postizanje društvenih promena bila je kombinacija nenasilja i apsurdnog humora. Na provose su uticali dada, anarhizam, hipici, situacionisti i mnogi drugi.

Kada su hipici zauzeli pomenuti deo današnjeg Kopenhagena, površine oko 35 hektara, proglasili su ga slobodnim gradom i alternativnim društvom, nezavisnim od ostatka glavnog grada Danske. Tokom narednih godina vlasti su više puta pokušavale da isele tzv. Skvotere. Na kraju su ipak odustali, pristavši da Kristijanija ima ulogu društvenog eksperimenta u kome bi se posmatrao razvoj društva pod krajnje drugačijim okolnostima. Skvotiranje predstavlja zauzimanje određenog dela zemljišta, bez dozvole vlasnika, odnosno bespravno naseljavanje praznh i zapuštenh objekata u javnom vlasništvu.

Kristijanija je okrenuta slobodi i kreativnosti njenih građana
Kristijanija je okrenuta slobodi i kreativnosti njenih građana

Ubrzo po osnivanju 1971. godine Kristijanija postaje potpuno nezavisan entitet od vlade Danske. Komuna razvija sopstvena društvena pravila i norme, u skladu s duhom slobodnog grada. S obzirom na to da nema organizovane policije ili drugih organa reda, propisane su opšteprihvaćene zabrane koje se odnose na krađu, posedovanje oružja i upotrebu droga. Svega nekoliko osnovnih pravila čine nepisani zakon: zabrana nošenje i korišćenja oružja, zabrana teških droga, zabrana nasilja bilo koje vrste, zabrana obeležja bandi, nema upotrebe automobila, zabrana nošenja pancira, zabrana prodaje vatrometa. Takodje, zabranjeno je i fotografisanja objekata. Tako, na primer, u Proglasu Kristijanije piše: Cilj Kristijanije je da stvori samoupravno društvo u kome će svaka individua sebe smatrati odgovornom za dobrobit čitave zajednice. Naša zajednica je stvorena da bude ekonomski samoodrživa i naše namere su da istrajemo u našem ubeđenju da psihička i fizička beda mogu biti izbegnute.

Nedostatak organa reda nikako ne znači da bezbednost nije zagarantovana. Najbolji primer je već druga generacija stanovnika koja se rodila i odrasla u tom gradu, bez ikakvih problema u tom smislu. U ovom društvu ne postoje vlasnička, već samo korisnička prava. Novi stanovnik Kristijanije može se doseliti tek ako se neko iseli, a osoba koja napušta objekat ostavlja ga u potpunosti sredjenog novim stanarima. Građani Kristijanije imaju i posebnu novčanu jedinicu, loen, čija je vrednost oko 8 evra. Kao što je već rečeno, zabranjena je upotreba automobila, a jedino prevozno sredstvo je bicikl.

Osnovna pravila slobodnog društva
Osnovna pravila slobodnog društva

I pored zatvorenog karaktera, u sklopu Kopenhagena, Kristijanija je postala glavna tusitička atrakcija za ljude iz čitave Evrope. Beleži se i do milion posetilaca na godišnjem nivou, a priliv novih ljudi u komunu stalno raste, izmedju ostalog i zbog visokih cena nekretnina u već prenaseljenom Kopenhagenu.

Glavni argument protivnika Kristijanije jeste to što je dozvoljena upotreba, posedovanja i prodaja hašiša i kanabisa, klasifikovanih kao lakše droge. Prodavani su javno, duž čitave glavne ulice, a s obzirom na odsustvo organa reda bilo je i zloupotreba te povlastice. Na posebno lošem glasu bila je ulica Pusher street, u kojoj se najviše trgovalo drogom. Zbog toga su često sprovođene racije, a gradjani reagovali masovnim negodovanjem i demonstracijama. Štandovi hašiša su rušeni, pa je jedan čak završio u Danskom narodnom muzeju, kao deo stalne postavke. Medjutim, 2005. došlo je do obračuna bandi oko prodaje droge i dogodilo se ubistvo, prvo i jedino za 35 godina postojanja Kristijanije. Nakon toga doneta je uredba koja trgovinu hašišom uvodi u odredjene zakonske okvire.

Drugi argument danskih vlasti za uvođenje civilnih zakona u Kristijaniju je to što je ona deo ekskluzivnog građevinskog zemljišta, pa država na svaki način želi da naplati boravak velikog broja ljudi na tom prostoru. Pre šest godina vlada Danske predložila je da Kristijanija postane legalna opština i da se izgradi još 400 novih stanova. Obrazloženje je bilo da postojeći objekti ubrzano propadaju usled nepropisnog održavanja i nedostatka tehničkih sredstava. Stanovnicima, koji sada plaćaju 250 DKK (oko 40 dolara) mesečno za zakup stana, bilo bi dozvoljeno da u njima ostanu, ali da plaćaju „normalne“, mnogo više rente. Kristijanija je taj scenario odbila, ne želeći da se slobodni grad pretvori u još jedno kopehagensko predgrađe.

Svakodnevnica stanovnika Kristijanije umnogome je drugačija od uobičajenog života evropskih ljudi.  Materijalni aspekti skoro da ne igraju nikakvu ulogu. Meditacije i joga svakodnevno se javno praktikuju, ritam građana Kristijanije mnogo je sporiji, bez stresova i gužvi. Imajući u vidu da je Ludviksen uspostavio običaj primanja i pomoći ljudima koji imaju različite probleme, a što se održalo do današnjih dana, Kristijanija ima imidž uspešnog društvenog eksperimenta. Jer, tu svako može pronaći utočište. Samohrane majke, imigranti, manjine kojima su uskraćena prava. Skoro da nema potrebe dodati da su polna jednakost i sloboda seksualnog opredeljenja takođe osnovna načela Kristijanije, na način kakav se nigde drugde u današnjem svetu ne može naći, a na kojima ova komuna počiva. Još od 1971. godine tamo postoji Bøssehuset, centar gej aktivizma koji se putem posebnih manifestacija i radionica bori za prava homoseksualnih osoba, u i van Kristijanije.

Iako ovaj grad nema zvanično tržište, ipak poseduje svoje lokalne brendove, kako u proizvodnji i trgovini, tako i u kulturi. Pored tv i radio stanice, tu su muzički klubovi, bioskopi, trgovine organske hrane. Nedelja je dan javnih filmskih projekcija, neka vrsta nedeljnog festivala na koji su svi građani Kristijanije pozvani. Rade i mnoge prodavnice suvenira, pa čak i ženska kovačka radnja. Svi potrebni proizvodi na licu mesta se prave i dopremaju do građana, bez potrebe da se bilo šta uvozi i plaća. Postoji i nekoliko manjih fabrika, usko profilisanih za određeni tip proizvodnje za potrebe lokalnog stanovništva. Svako u gradu zadužen je za obavljanje nekog posla od društvenog značaja i koristi, što Kristijaniju čini vrlo homogenom zajednicom koja kontrira globalnom kapitalističkim sistemu. Uz to, ekološka odgovornost vrlo je visoka, a svoj uticaj širi i van zidina grada.

Kreativnost žitelja Kristijanije na delu
Kreativnost žitelja Kristijanije na delu

Odluke koje se tiču uređenja i razvoja grada donose se kolektivno, za vreme javnih okupljanja gde svako može da predloži temu o kojoj bi se raspravljalo. Na taj način, kroz horizontalnu hijerarhiju, svi su jednako zastupljeni, svi imaju jednaka prava i mogućnosti.

Danas Kristijanija predstavlja svojevrsni danski brend, koji promoviše slobodu i jednakost. Nešto slično nigde drugde u svetu nije se održalo, a ostaje da se vidi koliko će dugo trajati Slobodni grad.

Autor: Dražen Pekušić