10 izuma koji nam dolaze iz Skandinavije

Svi smo čuli za neke super stvari koje dolaze iz Skandinavije. Ipak, ova lista će preskočiti one najpoznatije, ili barem neke od njih. Za neke od ovih stvari ste verovatno čuli, za neke možda i znali da dolaze iz Skandinavije, ali ipak sam sigurna da postoji barem jedan izum na ovoj listi koji će za vas biti novost. Zato nastavite da čitate. Nisu svi izumi na listi naučni, ali svi su na neki način učinili naše živote boljima.

1. Tetra Pak

tetrapak1

Izum koji danas čuva naše mleko i sokove svežim je zapravo izum dvojice Šveđana. Erik Valenberg i Ruben Rausing su izumeli i proizveli tetra pak 1951. Iako je ovo pakovanje od tada prošlo dug put i mnoge oblike, njegov najpoznatiji dizajn – tetra brik, odnosno četvrtasto pakovanje, je i danas deo svakodnevnog života svih nas. Ne bih da vas zamaram tehničkim i dizajnerskim detaljima, ali činjenica je da kad god odete u prodavnicu po mleko ili sok, treba da zahvalite Šveđanima što su vam omogućili lako nošenje i duži rok trajanja istog.

2. Lego

lego

Ovo verovatno za većinu vas nije nikakva novost, ali nikako nisam mogla da preskočim stvar koja je moje detinjstvo učinila zanimljivijim. Iako većina nas Lego kockice pamti po barem jednom momentu kad bi bosonogi stali na neku od njih i vrištali koliko nas grlo nosi, ipak smo se fenomenalno igrali njima, zar ne?

1932, Ule Kir Kristiansen, drvodelja iz Bilunda u Danskoj koji je inače pravio merdevine, napravio je prve Lego kockice od drveta. 1934 osnovana je kompanija Lego, koja svoje ime duguje frazi na danskom leg godt koja znači ”lepo se igraj”. Od tada, Lego kockice su nezamenljivi detalj iz detinjstva dece širom sveta. Ne znam za vas, ali ja bih se i danas igrala njima, samo da su mi pri ruci.

3. Celzijusov termometar

celsius

Anders Celzijus (1701 – 1744) bio je švedski astronom i profesor astronomije na Univerzitetu u Upsali. Ovaj zanimljivi čika je imao mnogo naučnih dostignuća u svom, na žalost, kratkom životu, ali je najpoznatiji po Celzijusovom termometru, odnosno Celzijusovoj skali.

No, pre nego što pređem na sam izum, moram pomenuti nekoliko bitnih stvari o ovom čoveku. Celzijus je 1736 bio član čuvene ekspedicije u Laponiju. Cilj ekspedicije je bio da se izmeri dužina jednog stepena duž meridijana u blizini pola, i da se ti rezultati uporede sa rezultatima slične exspedicije u blizini ekvatora.  Rezultati su potvrdili tezu Ser Isaka Njutna o tome da zemlja zapravo nije savršeno okrugla, već elipsoidnog oblika i spljoštena na polovima.

Ova ekspedicija je Celzijusu omogućila da od švedskih vlasti traži donacije, a rezultat njegovih napora je bio najmodernija opservatorija tog vremena – Celzijusova opservatorija u Upsali. Takođe, Celzijus je uvideo i vezu između pojavljivanja Aurore Borealis i promena u magnetnom polju zemlje.

Nego, da se vratimo na stvar po kojoj je poznat – Celzijus je svoj termometar zapravo bio kreirao tako da je 0⁰ temperatura na kojoj voda ključa a 100⁰ temperatura na kojoj se mrzne. Nakon što je 1744 oreminuo od posledica tuberkuloze, Karl von Line je preokrenuo skalu u onu koju danas poznajemo.

4. Eksplozivi

dynamite

Većina vas je verovatno čula za Alfreda Nobela, još jednog Šveđanina, i zna ga kao čoveka koji je izmislio dinamit. Međutim, ovo nije njegov jedini izum. Čovek je malkice bio opsednut eksplozivima, pa lista njegovih izuma baš i nije kratka. Odgovoran je za Nobelov patentirani detonator, dinamit, blastingi gel i ”skoro bezdimni barut”, da pomenem samo nekoliko stvari. Obogatio se zahvaljujući svojim izumima, ali nikad nije bio previše srećan zbog toga čime se bavio, s obzirom da je bilo usko povezano sa uništavanjem. Veći deo svog bogatstva je ostavio u Nobelov fond, koji i dan danas svake godine dodeljuje Nobelovu nagradu za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir.

5. Boca pod pritiskom

aerosol

Iako se zasluge za boce za aerosole pod pritiskom uglavnom pripisuju dvojici Amerikanaca koji su radili za Ministrastvo poljoprivrede i do ovog izuma došli u pokušajima da efektivno istrebe malarične komarce, preteča boca za aerosole pod pritiskom zapravo dolazi iz Norveške. Erik Rothajm, hemičar i pronalazač je podneo zahtev za patent za svoju bocu pod pritiskom 1926. Patent mu je odobren 1929, dve godine pre nego što su Amerikanci dobili svoj patent.

6. Šibice

Matches

Sigurno ste čuli za horor priče o tome kako su šibice nekada bile užasno otrovne i kako ljudi koji su radili u fabrikama koje su ih proizvodile baš i nisu imali dug životni vek. Pa, to se kao završilo (kao, pošto se nije baš završilo ali je u velikoj meri smanjeno) izumom novih, drugačijih šibica koji dugujemo čiki koji se zvao Juan Edvard Linstrom i bio je Šveđanin.

1855. Lindstrom je svetu predstavio prvi siguran način za paljenje vatre. Sam proces nam je vrlo poznat i nije ni bio neka novost. Ono što jeste bilo novo, je upotreba crvenog fosfora umesto žutog koji se do tada koristio. Crveni fosfor ima mnogo višu temperaturu paljenja i znatno je manje otrovan od žutog. Upravo je žuti fosfor izazivao bolest poznatu kao fosforna vilica – veoma bolno i smrtonosno oboljenje koje karakteriše oticanje desni, nekroza vilice i ozbiljna oštećenja na mozgu.

7. Kuglični ležajevi

Wingquist_bearing00

Male stvari zbog kojih se ”naš svet vrti” (i pri tom ne mislim na novac) dolaze nam iz Skandinavije, tačnije iz Švedske. Da li ste nekad čuli za S.K.F? Svenska Kullagerfabriken je svetu donela mnogo različitig varijanti kugličnih ležajeva, a čovek koji se zvao Sven Gustav Vingkvist je bukvalno pokrenuo svet.

Iskreno, nema teorije da vam objasnim Vingkvistov proces stvaranja kugličnih ležajeva ili za šta se sve isti koriste. Ono što vam mogu reći jeste da se kuglični ležajevi nalaze u svemu i svačemu oko nas, i da nam život sigurno čine lakšim. Ako baš želite da saznate nešto više, možete prošitati na sledećim linkovima:

http://en.wikipedia.org/wiki/Sven_Wingquist

http://en.wikipedia.org/wiki/Ball_bearing

8. Nož za sir

cheese slicer

Znate kako kad u prodavnici kupujete sir oni mogu da vam ga iseku na onako fine tanane listiće koji savršeno staju u sendvič? Epa, to možete da uradite i sami kod kuće, ako imate oštar nož i dobru tehniku, ili još bolje specijalni nož za sir.

Ovu vrstu noža za sečenje sira je izmislio Norvežanin Tur Bjorklund 1925, a već 1927. je počela masovna proizvodnja. Dizajn je pozajmljen naprave koja se zove ručno rende za drvo, a ja vam kao osoba koja poseduje jedan ovakav nož mogu reći da odlično secka.

9. Pippi Långstrump

Pippi-Longstocking

Ona je devojčica sa crvenim upletenim kikicama i pegama na licu. Ona je mali đavo u svima nama. Ona je ono što smo svi želeli da budemo kad smo bili mali. Pippi Långstrump ili Pipi Duga Čarapa, je kreacija švedske spisateljice Astrid Lindgren. Pipi ima magične moći, dvoje najboljih prijatelja Tomija  i Aniku, majmunče, konja i želju da nikad ne odraste. Ona je nešto kao ženski Petar Pan, s tim što ima mnogo veće šanse da se uvali u nevolju i mnogo više volje da ismeva odrasle svakom mogućom prilikom.

Svi smo je kao deca voleli i svi smo odrasli čitajući priče i gledajući filmove o njoj. Za to zapravo treba da zahvalimo ćerki Astrid Lindgren, koja je Pipi dala ime i zapravo je i kreirala u glavi svoje majke, penjući joj se na glavu da joj ispriča dobru priču za laku noć.

10. Muzika

Roxette

Dobro, nisu Skandinavci izmislili muziku ali mora im se odati počast da prave više nego dobru muziku. Znam da ovo nije izum, ali skandinavska muzika se morala naći na ovoj listi. Ko god sluša metal (uključujući i mene) je upoznat sa skandinavskom muzikom. Norveška black scena je poznata širom sveta, a ni ostale skandinavske zemlje ne zaostaju.

No, nije u pitanju samo metal. ABBA je bila globalni fenomen 70ih godina, a lista dobrih i poznatih muzičara iz Skandinavije je poprilično dugačka. Kakav god da vam je muzički ukus, sigurno znate i volite barem jedan bend iz Skandinavije.

I to bi bilo to. Lista bi mogla da se razvlači u nedogled, ali će se zaustaviti ovde. A sad svi na tavan i pronađite tu prašnjavu kutiju Lego kockica. Odrastanje inače nije zabavno, pa se možete barem na kratko podsetiti kao izgleda biti dete.

Autor: Svetlana Nedeljković