Pavle Zelić – nova srpska zvezda istorijske fantastike

naslovnaBEOGRAD – “Laguna” je ponovo potvrdila da se isplati preuzeti rizik i objaviti debitantski roman, u ovom slučaju, Pavla Zelića “Peščana hronika”, jer poseduje sve kvalitete da postane hit, u popularnoj kombinaciji žanrova istorijsko-fantastičnog-trilera.

Kao što je Zelić u intervjuu za Tanjug podsetio, literarnoj gromadi poput Borislava Pekića žanr nije bio prepreka da se takvo delo iz njegovog pera uvrsti u visoku književnost.

“Peščana hronika”, kao da je sklop nekoliko romana: o avanturi početka gradnje Novog Beograda (peščanog grada), porodična drama novopečenog udovca Ilije koji se uči da odgaja sina, rađanje i tok ljubavi i između dvoje ljudi koji imaju nesrećna bračna iskustva, ali ih opasnost zbližava. Na pitanje šta ga je navelo da sve te priče sklopi u veliku slagalicu, Zelić je odgovorio da je “želeo više motiva, kako istorijiskih, tako i fantastičnih, straha od neke nepoznate sile ali i od NATO bombi ali da oni funkcionišu kao satni mehanizam u kome se različiti elementi uklapaju poput zupčanika”. “Čitalac dobija sliku, da oni svi zajedno funkcionišu, ali je to moguće sagledati tek kad se pročita ceo roman, jer onda se vidi da to sve ima smisla”, objasnio je autor.

DSC02668
Promocija knjige “Peščana hronika” u Domu kulture “Studentski grad”, 13. juna 2013. Na slici, s leva na desno: Tamara Mitović, urednica književnog programa DKSG; Dejan Mihailović, urednik romana; Pavle Zelić, autor i Vladimir Kecmanović, književnik.

On se nada da mu je pošlo za rukom, a na čitaocima i kritičarima je da ocene, da se sve “kazaljke lepo okreću i svaki lik, svaki motiv imaju svrhu u romanu koja kulminira u neočekivanom finalu”. Zelić se, svakako, dobro pripremio da napiše roman sa elementima fantastike, horora, trilera impozantom listom pročitanih klasika svih tih žanrova, ali i višegodišnjim objavljivanjem priča koje pripadaju svim podžanrovima fantastike.

Međutim, opise udaranja temelja aktuelnom Novom Beogradu i prvim radnim akcijama uradio je na osnovu temeljnog istraživanja, ali kako je istakao “imao je prilike da razgovara sa učesnicima i pošto je taj period uglavnom neobrađivan u srpskoj književnosti”, predstavio ga je kroz njihove anegdote i sećanja, na način, koji nigde drugde nije mogao da nađe ni u književnosti niti u istorijskoj građi. Pisac ne želi da određuje neku ciljnu grupu kojoj je namenio roman ali bi voleo da ljubitelji fantastike, istorijskih romana uživaju u priči kao i stotine hiljada ljudi koji žive na Novom Beogradu, jer jedan značajan deo romana je posvećen istoriji tog dela Beograda (pored posleratne izgradnje i logoru Staro sajmište, zločinima koji su se tamo desili). “Nadam se da će svako možda pronaći nešto što mu se sviđa u ovom romanu”, poželeo je Zelić.

Ogradivši se da nije hteo da ljubavna priča bude samo “začin” kao u holivudskim filmovima, Zelić je objasnio da je bila logična i davala je dodatnu motivaciju glavnom junaku, da ne odustane od istrage šta se to stvarno misteriozno zbiva u mirnom kraju Novog Beograda, iako se uplašio i bio u iskušenju da odustane od svega.

Kada se već pokrenula reč o Iliji, bivšem panduru, a sada odbeglom pripadniku službe bezbednosti (DB) koji se skriva u lavirintima “blokova”, na pitanje da li će postati akter neke nove priče, Zelić se složio da je ideja zanimljiva, pošto je u romanu Ilija postao istražitelj natprirodnih pojava, ali njegova buduća “karijera” zavisi od reakcija čitalaca na prvo pojavljivanje u ulozi literarnog junaka.

DSC02632
Promocija knjige “Peščana hronika” u Domu kulture “Studentski grad”, 13. juna 2013.

Ne krijući da su mu među omiljenim piscima i uzorima Stiven King i Den Simons, Zelić je tu prepoznao i korišćenje dece u nekim jezivim situacijama. Tako da je priča poput “Peščane hronike” locirana na Novi Beograd, prema objašnjenju autora koji je odrastao u strogom centru Beograda, “jer je postojala privlačnost od rane mladosti prema tom delu grada u kome nestaju ostaci peščara i močvara koje su idealne za neke natprirodne pojave i podsećali su na divljinu ili čak površinu druge planete”.

Takođe, blokovi pored Save su pravi lavirint u kome se mnogi gube, a postoji specifična izolovanost, dodao je Zelić, “to je važno za Iliju koji beži, jer neće da ide na Kosovo, a istovrmeeno pokušava da spase detinjstvo sina. Niša koju je tamo našao odoleva vremenu i idealna je za čuvanje mračne tajne nekog davnog prokletstva koja se provlači kroz ceo roman”. Na pitanje kako je kreirao priču o odnosu oca i sina Lazara, Zelić je ispričao da je hteo da dočara kontrast između “njihovog zezanja, druženja, problema šta će da se kuva, kako da organaizuju život posle majčine smrti i drugog dela romana kada ih baca u teške muke gde otac mora da čupa svog sina iz ralja smrti i to više puta što njihovu vezu dodatno pojačava a vidi se i ta a neverovatna motvacija roditelja da spase svoje dete od svih mogucih iskušenja”.

DSC02631
Promocija knjige “Peščana hronika” u Domu kulture “Studentski grad”, 13. juna 2013.

Tokom razgovora o daljim planovima diplomirnaog farmaceuta koji radi u struci i pisca koji se sa strašću bavi književnimn stvaralaštvom saznali smo da je u planu prikupljanje rasutih priča u neku novu zbirku koju bi priredio Goran Skrobonja. Pomenut je i razgovor sa prijateljem i kolegom po peru Vladom Kecmanovićem, koji mu je sugerisao da pošto radi u državnom regulatornom telu za lekove verovatno zna više nego drugi o toj oblasti i da bi mogao napisati “neviđeni svetski hit i da na neki način, malo raskrinka celu tu priču”.

Zelić je kazao da za sada ne razmišlja u tom smeru iako u svetskoj literaturi postoji tradicija, pisaca-lekara. “Ja bi voleo da možda, uspostavim neku tradiciju farmaceuta pisaca” našalio se i pomnuo da bi u sledecem nekom pisanju mogao imati priče sa takvim temama. “U poslednje vreme, imam dobru ideju, vezanu za period Prvog srpskog ustanka, dahija, hajduk Veljka … tu ima u nekih zanimljivih motiva, a voleo bih da preokrenem malo neke konvencije o junacima naše istorije, ne da ih sad napravim negativcima, naprotiv, ali da ih onako malo očovečim” razmišljao je naglas mladi pisac.

Sasvim neobavezno je otkrio da ga zanima i vreme pre samog ustanka i da je čak imao i naslov “Lovac na dahije”, da napravi neku krimi priču iz tog vremena … Planova i ideja očigledno ima na pretek, a čitaoce poziva da otkriju da li je Novi Beograd stavio na našu literarnu kartu kao mesto skrivenih tajni i misterija.

Izvor: Tanjug

Fotografija: Ksenija Zelić-Mihajlović